Značajan rast broja vozila na beogradskim ulicama otežao je i kretanje kroz grad i parkiranje. Međutim, dobra stara žuta traka rezervisana za taksi vozila i javni prevoz ipak pomaže i poštuje se, kažu iskusni beogradski vozači
U Beogradu postoji 30.000 kilometara žute trake, koja je rezervisana za taksi i vozila javnog prevoza, kako bi brže prolazila kroz gradsku gužvu.
Usled ogromnog broja vozila, za koje beogradski mostovi nisu ni predviđeni, vozači često na sve moguće načine zaobilaze pravila.
Međutim, iz iskustva Radenka V. koji taksira u Beogradu preko 30 godina, žuta traka ipak pomaže.
„Promenila se situacija dosta u odnosu na pre desetak godina. Nema više špica, stalno su gužve. Bude baš udarno od devet ujutru ili popodne od pet, šest”, kaže Radenko za „Vreme”.
Dodaje, ipak, da se žuta traka dosta poštuje.
„Čak se, na primer, kod Brankovog mosta u poslednje vreme pojavi i policajac koji tera sva voziila u žutu traku da se izbegnu gužve”, kaže Radenko.
Kako kaže sagovornik „Vremena” iz svog višedecenijskog iskustva, treba uzeti u obzir i da ima mnogo vozila.
„Za dve hiljade evra možete da kupite pristojan auto. Skoro svaka porodica ima minimum dva automobila, ko ima dozvolu može lako da dođe do vozila. Ovaj grad je rađen za otprilike 400.000 ljudi, a nas ima, recimo, dva miliona”, kaže Radenko.
Ima problematičnih mesta gde se napravi gužva, kaže beogradski taksista, na primer sa Banovog Brda, Žarkova ,Vidikovca, kad svi krenu ka Novom Beogradu. U nedostatku novih saobraćajnica koje bi to olakšale, ni žuta traka tada ne pomaže.
Za nepoštovanje žute trake zakonom je predviđena kazna od 5.000 dinara.
Zabrana korišćenja žute trake na snazi je i vikendima i praznicima. Iako postoje saobraćajne table, mnogi vozači ne znaju da na pojedinim deonicama zabrana korišćenja žute trake traje samo od 7 do 21 i od 14 do 18 časova. To znači da van saobraćajnog špica dozvoljeno voziti trakama koje su za taksi i vozila javnog prevoza.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
