Vukašin Milićević iz Demokratske stranke i Đorđe Pavićević iz Zeleno-levog fronda za naredni broj „Vremena“ govore kako misle da opozicija treba da se postavi na narednim parlamentarnim izborima
Opozicija mahom ima veliko poverenje u studente, ali ima i drugačije viđenje kako se treba ponašati na narednim parlamentarnim izborima u Srbiji.
Tako je Vukašin Milićević, član Predsedništva Demokratske stranke i teolog koji je proteran sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu za „Vreme“, koje izlazi u četvrta, 2. oktobra, branio stav DS-a – da će bezrezervno podržati studente i neće praviti svoju listu.
„Imam veliko poverenje u studente. To je utkano u moj lični stav, koji studenti mesecima unazad već znaju, ali i stav Demokratske stranke. Nisam ni jedini koji poznaje studente i koji je radio sa njima“, kaže Milićević. „Studenti su stekli i moje političko poverenje jer sam bio svedok vrednosti za koje se zalažu. Tako da nisam imao dilemu treba li da ih podržimo.“
Na pitanje da li veruje da će ih u ovoj odluci podržati i druge stranke opozicije, rekao je da je uveren da je „najbolji način da se izborimo protiv vlasti da stvorimo jedinstveni građanski sud, a studenti su u ovom trenutku jedini koji mogu da ga predvode“.
„Nadam se da će ostatak opozicije krenuti našim putem jer verujem da je to jedini odgovoran politički postupak u ovom trenutku. Oni koji to ne budu uradili rizikuju da, nakon studentske pobede, ostanu bez političke perspektive.“
„Koordinacija“
Đorđe Pavićević, narodni poslanik ZLF-a i profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu u autorskom tekstu u narednom broju „Vremena“ donosi predlog o „koordinaciji“ sa studentima.
„Naizgled bezazlena i nezahtevna reč koordinacija probudila je mnoge duhove“, piše Pavićević o predlogu ZLF-a da se uspostavi koordinacija za stvaranje jedinstvenog fronta protiv režima između trenutno nepovezanih i autonomnih aktera, odnosno svih koji su protiv režima.
Pavićević piše da se u teoriji zahtev za koordinacijom „tretira kao dosta blag i ne podrazumeva dublje povezivanje i saradnju, građenje formalnih koalicija ili čvršćih saveza“, ali da u praksi to može da bude i drugačije.
„Ključno pitanje nije postoji li, makar za deo političkih aktera, zajednički cilj. Postoje makar dva: prvi je skidanje kamena s vrata rušenjem nakaradnog režima na izborima, a drugi je uspostavljanje makar minimalnih pretpostavki za funkcionisanje institucija, pre svega onih od kojih zavise pošteni i slobodni izbori, ali i onih vezanih za normalizaciju života u Srbiji“, dodaje profesor FPN-a.
Govori i da samo onaj akter koji može da pobedi sam na izborima ne mora da ulazi u koordinaciju sa drugima.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
