Foto: Pixybay/geralt
Istraživači su u julu, najtoplijem mesecu otkako se mere temperature, analizirali 4.711 gradova i utvrdili da su u 4.019 vidljivi uticaji klimatskih promena
Globalno zagrevanje koje je izazvao čovek učinilo je mesec jul topliji za 80 odsto svetskog stanovništva, a više od dve milijarde ljudi svakodnevno oseća rast temperatura izazvan klimatskim promenama, pokazalo je najnovije istraživanje.
Više od 6,5 milijardi ljudi, odnosno oko 81 svetskog stanovništva, znojilo se bar jedan dan zbog povećanja prosečne dnevne temperature, rezultati su istraživanja organizacije „Climate Central“.
Ova neprofitna organizacija uspela je da pronađe način da izračuna koliko klimatske promene na dnevnom nivou utiču na vreme.
“Svuda se suočavamo sa klimatskim promenama“, rekao je Endru Peršing, potpredsednik organizacije.
Istraživači su u julu, najtoplijem mesecu otkako se mere temperature, analizirali 4.711 gradova i utvrdili da su u 4.019 vidljivi uticaji klimatskih promena.
Nova studija je izračunala da je sagorevanje uglja, nafte i prirodnog gasa utrostručilo verovatnoću da će barem jedan dan u mesecu biti topliji.
U Americi, gde je najveći uticaj klimatskih promena zabeležen na Floridi, više od 244 miliona ljudi je osetilo rast temperature tokom jula.
Klimatske promene su dovele do toga da je za dve milijarde ljudi, koji žive u tropskom pojasu, gotovo svaki dan u julu bio topliji nego inače.
U tom pojasu su i gradovi sa više miliona stanovnika poput Meke u Saudijskoj Arabiji i San Pedra u Hondurasu.
Dan na koji su najviše uticale klimatske promene bio je 10. jul, kada se 3,5 milijardi ljudi suočilo sa ekstremnim vremenskim uslovima, pokazuje izveštaj.
Međutim, najtopliji dan u julu na globalnom nivou bio je 7. jul, pokazuju podaci Instituta „Climate Reanalyzer“ Univerziteta u Mejnu.
B.G./Glas Amerike
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
„Ja sam rodonačlenik ovog projekta“, bio je poslovično skroman predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Srpske vlasti rešile su da na blokade i štrajkove u srednjim školama reaguju brzinskim zimskim raspustom. Ali, to neće umanjiti bunt đaka i nastavnika
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
