Javašluk i neznanje: Kako je FSS pretvoren u socijalni slučaj

Fudbalski savez Srbije (FSS) dobiće još 177 miliona dinara (oko 1,5 miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve, bez kojih bi, prema rešenju objavljenom u Službenom glasniku, redovan rad FSS-a bio doveden u pitanje.

Izdašna finansijska injekcija je odobrena iako je FSS pre manje od mesec dana za „redovan rad“ već dobio 59 miliona dinara (oko pola miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve, i to nakon što je reprezentacija Srbije neslavno i bez ijedne pobede ispala sa Evropskog prvenstva u Nemačkoj. UEFA je još pre Evropskog prvenstva fudbalskim savezima zemalja učesnica podelila 371 milion evra, pa je FSS dobio koliko i ostali – 9,5 miliona evra.

Da je reprezentacija Srbije nekim čudom uspela da postigne više od jednog gola na tri katastrofalno odigrane utakmice i plasira se u osminu finala, FSS bi od UAFA dobio još milion i po evra.

Prekomerno oslanjanje na budžetsku rezervu

Fiskalni savet je u nedavno objavljenom izveštaju koji se bavio budžetskom rezervom naveo da se finansiranje sporta i sportskih saveza prekomerno oslanja na tekuću rezervu, zbog čega je potrebno unaprediti budžetiranje sredstava u ovoj oblasti, piše Nova Ekonomija.

„Tekuća budžetska rezerva se svake godine koristi za pokrivanje troškova redovnog rada različitih sportskih saveza, kao i za finansiranje organizacije sportskih takmičenja čiji su termini održavanja obično unapred poznati i stoga je te troškove najčešće moguće bolje planirati u samom budžetu“, navodi Fiskalni savet.

Oko milijardu dinara godišnje za sport

FSS je i pre ovih neopravdanih podsticaja za održavanje „redovnog rada“ koji podrazumeva blede fudbalske partije dobijao višemilionsku pomoć, pa je u martu preko Generalnog sekretarijata Vlade preusmereno 378 miliona dinara (oko 3,2 miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve.

Krajem novembra 2023. godine FSS je dobio 211,5 miliona dinara (1,8 miliona evra), a u septembru iste godine 235 miliona dinara (oko dva miliona evra).

Aprila 2023. godine je tom savezu dodeljeno 298 miliona dinara (oko 2,5 miliona evra), a krajem marta 2023. godine još 295 miliona dinara iz tekuće budžetske rezerve, piše Nova ekonomija.

Za finansiranje sportskih organizacija se od 2018. do 2023. godine u proseku izdvajalo više od milijarde dinara godišnje, što znači da je Vlada na taj način svake godine sistematski uvećavala redovna budžetska sredstva za 25 do 30 odsto.

Najviše su dobili FSS (1,8 milijardi dinara), Košarkaški i Teniski savez (po oko 850 miliona dinara) i Olimpijski komitet Srbije (540 miliona dinara).

Tačne korisnike tih sredstava u nekim slučajevima nije ni moguće precizno identifikovati, jer se u rešenjima o upotrebi budžetske rezerve daje samo šturo objašnjenje da je u pitanju podrška redovnom radu sportskih saveza.

„Nema opravdanja za takvu pomoć“

Ekonomista i urednik publikacije „Strateo“ Saša Đogović izjavio je nedavno za „Vreme” da budžetske rezerve ne bi trebalo da se koriste ni za kakve sportske aktivnosti, jer one služe za vanredne okolnosti kao što su elementarne nepogode, i da tek ako nema takvih okolnosti budžetska rezerva može da se iskoristi u neke druge, produktivnije svrhe, kao što su socijalna davanja ili manji projekti.

Đogović je naglasio da posebno nema opravdanja da se FSS pomaže iz budžetskih rezervi, jer je fudbal globalna i komercijalizovana igra od koje je se zapravo zarađuje.

On je ukazao da FSS ima svoje prihode od takmičenja, odnosno plasmana na svetska i evropska prvenstva.

„Pomoć koju je FSS dobio govori da postoji opšti javašluk u radu FSS-a i da su promptno potrebne mere i kadrovske i sistemske prirode u načinu funkcionisanja fudbala u Srbiji kako bi se obezbedio sistem odgovornosti za ono što je urađeno ili ono što nije urađeno, ali i za finansijko poslovanje“, rekao je Đogović.

On je ocenio da je lako biti u poziciji u kakvoj je FSS jer uvek postoji „zaleđina“ u vidu države, pa bez obzira na rad i rezultate poreski obveznici pokrivaju sve finansijske propuste ili neodgovorno poslovanje FSS.

„To govori da postoji sistem partitokratskog i koruptivnog stila rada u kome ne postoji reč odgovornost, a o moralu ili profesionalizmu tek da ne pričamo“.