Za pet godina Fudbalski savez Srbije je iz budžetskih rezervi dobio 1,8 milijardi dinara, iako je uporedo dobijao od UEFA i novac namenjen reprezentacijama koje se plasiraju na Evropsko ili Svetsko prvenstvo u fudbalu. Fudbal je komercijalni sport na kome bi, zapravo, trebalo da se zarađuje
Fudbalski savez Srbije (FSS) dobiće još 177 miliona dinara (oko 1,5 miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve, bez kojih bi, prema rešenju objavljenom u Službenom glasniku, redovan rad FSS-a bio doveden u pitanje.
Izdašna finansijska injekcija je odobrena iako je FSS pre manje od mesec dana za „redovan rad“ već dobio 59 miliona dinara (oko pola miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve, i to nakon što je reprezentacija Srbije neslavno i bez ijedne pobede ispala sa Evropskog prvenstva u Nemačkoj. UEFA je još pre Evropskog prvenstva fudbalskim savezima zemalja učesnica podelila 371 milion evra, pa je FSS dobio koliko i ostali – 9,5 miliona evra.
Da je reprezentacija Srbije nekim čudom uspela da postigne više od jednog gola na tri katastrofalno odigrane utakmice i plasira se u osminu finala, FSS bi od UAFA dobio još milion i po evra.
Prekomerno oslanjanje na budžetsku rezervu
Fiskalni savet je u nedavno objavljenom izveštaju koji se bavio budžetskom rezervom naveo da se finansiranje sporta i sportskih saveza prekomerno oslanja na tekuću rezervu, zbog čega je potrebno unaprediti budžetiranje sredstava u ovoj oblasti, piše Nova Ekonomija.
„Tekuća budžetska rezerva se svake godine koristi za pokrivanje troškova redovnog rada različitih sportskih saveza, kao i za finansiranje organizacije sportskih takmičenja čiji su termini održavanja obično unapred poznati i stoga je te troškove najčešće moguće bolje planirati u samom budžetu“, navodi Fiskalni savet.
Oko milijardu dinara godišnje za sport
FSS je i pre ovih neopravdanih podsticaja za održavanje „redovnog rada“ koji podrazumeva blede fudbalske partije dobijao višemilionsku pomoć, pa je u martu preko Generalnog sekretarijata Vlade preusmereno 378 miliona dinara (oko 3,2 miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve.
Krajem novembra 2023. godine FSS je dobio 211,5 miliona dinara (1,8 miliona evra), a u septembru iste godine 235 miliona dinara (oko dva miliona evra).
Aprila 2023. godine je tom savezu dodeljeno 298 miliona dinara (oko 2,5 miliona evra), a krajem marta 2023. godine još 295 miliona dinara iz tekuće budžetske rezerve, piše Nova ekonomija.
Za finansiranje sportskih organizacija se od 2018. do 2023. godine u proseku izdvajalo više od milijarde dinara godišnje, što znači da je Vlada na taj način svake godine sistematski uvećavala redovna budžetska sredstva za 25 do 30 odsto.
Najviše su dobili FSS (1,8 milijardi dinara), Košarkaški i Teniski savez (po oko 850 miliona dinara) i Olimpijski komitet Srbije (540 miliona dinara).
Tačne korisnike tih sredstava u nekim slučajevima nije ni moguće precizno identifikovati, jer se u rešenjima o upotrebi budžetske rezerve daje samo šturo objašnjenje da je u pitanju podrška redovnom radu sportskih saveza.
„Nema opravdanja za takvu pomoć“
Ekonomista i urednik publikacije „Strateo“ Saša Đogović izjavio je nedavno za „Vreme” da budžetske rezerve ne bi trebalo da se koriste ni za kakve sportske aktivnosti, jer one služe za vanredne okolnosti kao što su elementarne nepogode, i da tek ako nema takvih okolnosti budžetska rezerva može da se iskoristi u neke druge, produktivnije svrhe, kao što su socijalna davanja ili manji projekti.
Đogović je naglasio da posebno nema opravdanja da se FSS pomaže iz budžetskih rezervi, jer je fudbal globalna i komercijalizovana igra od koje je se zapravo zarađuje.
On je ukazao da FSS ima svoje prihode od takmičenja, odnosno plasmana na svetska i evropska prvenstva.
„Pomoć koju je FSS dobio govori da postoji opšti javašluk u radu FSS-a i da su promptno potrebne mere i kadrovske i sistemske prirode u načinu funkcionisanja fudbala u Srbiji kako bi se obezbedio sistem odgovornosti za ono što je urađeno ili ono što nije urađeno, ali i za finansijko poslovanje“, rekao je Đogović.
On je ocenio da je lako biti u poziciji u kakvoj je FSS jer uvek postoji „zaleđina“ u vidu države, pa bez obzira na rad i rezultate poreski obveznici pokrivaju sve finansijske propuste ili neodgovorno poslovanje FSS.
„To govori da postoji sistem partitokratskog i koruptivnog stila rada u kome ne postoji reč odgovornost, a o moralu ili profesionalizmu tek da ne pričamo“.
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
