Foto: AP Photo
Svako malo ruski zvaničnici iz rukava izvlače Kosovo kako bi opravdali invaziju Rusije na Ukrajinu ili relativizovali optužbe Zapada. Sergej Lavrov je tako dešavanja u i oko Buče uporedio sa Račkom
Nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin uporedio nezavisnost Kosova sa pravom na samoopredeljenje Luganske i Donjecke Narodne Republike, separatističkih regiona na istoku Ukrajine, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je na optužbe da su Rusi počinili maskr u Buči iz rukava izvukao Račak.
Lavrov je uporedio Račak i Buču i, kako su preneli mediji, naveo da su u oba slučaja osobe čija su tela tamo pronađena bile „militanti koje su preobukli u civilnu odeću“, to jest da se radi o američkoj propagandi i nameštenim scenama ratnog zločina. Isto to su tvrdile i srpske vlasti u slučaju Račak, koji je bio neposredan povod da NATO započne brzopotezne pripreme za bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije.
U Račku je, prema srpskoj verziji, 15. januara 1999. godine došlo do sukoba između srpskih policijskih snaga i albanskih terorista, što je, tvrdi se, bila legalna antiteroristička akcija, dok su Albanci i zapadne zemji tvrdili da je srpska policija počinila maskr nad albanskim civilima. Ovaj stav je bio zasnovan na izjavama Vilijama Vokera, u to vreme šefa Kosovske verifikacione misije (KVM) pod okriljem OEBS-a. Voker je tvrdio da je srpska policija, uz podršku Vojske Jugoslavije (VJ), izvršila masakr nad nedužnim civilima albanske nacionalnosti.
Postjeljcinovska Moskva je kasnije stala iza srpske verzije događaja.
„Pokušajima da se ponovo napiše i negira dobro dokumentovana istorija masakra u Račku, se veličaju ratni zločini, obeščašćuju sećanja na mrtve i ponovo otvaraju rane preživelima“, poručio je u petak američki ambasador u Prištini Džef Hovenijer reagujući na izjavu ruskog šefa diplomatije, prenosi Kossev.
Hovenijer je dalje rekao da oni koji „poriču zločine o Račku“ nastoje da poremete napredak regionalnog pomirenja, demokratske konsolidacije i evropske i evroatlantske integracije.
Američki ambasador u Prištini je na Tviteru objavio i izveštaj OEBS-a iz 1999. godine koji govori o Račku, kao i saopštenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, takođe iz 1999. godine, u kojem se navodi da to telo najoštrije osuđuje masakr nad kosovskim Albancima u selu Račak.
Istovremeno se oglasila američka ambasada u Prištini na svom Tviter nalogu, optužujući Rusiju za širenje dezinformacija. „Kampanja dezinformacija Putinovog režima kao odgovor na otkrivanje očiglednih zločina u Buči se ističe po svojoj brzini i prilagodljivosti“, poručili su iz ambasade.
Prethodno je tehnička premijerka Ana Brnabić u pokušaju da vodi nekakvu izbalansiranu spoljno-odbrabenu politiku i predstavi Srbiju na čelu sa Alekdandrom Vučićem kao „najhrabriju i najprincipijelniju“ zemlju na svetu, rekla „da Rusija danas radi ono što su neke druge zemlje uradile Srbiji 1999. i 2008. godine.“ Odmah je stigla packa iz Moskve: portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je poređenje Brnabićke nazvala „neprikladnim“.
Kosovo se sve više uvlači u žižu sukoba između Rusije i Zapada, što povećava pritisak na Beograd da reši kosovsko pitanje u skladu sa shvatanjima Vašingtona, Berlina, Pariza ili Londona.
Prema informacijama nekih medija Lavrov bi 7. juna trebalo da dođe u službenu posetu Beogradu.
J.H./FoNet/N 1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
