Na predsedničkim i vanrednim parlamentarnim izborima 3. aprila bile su predstavljene različite političke opcije, ali su brojni nedostaci doveli do nejednakih uslova u kojima su nosioci javnih funkcija bili favorizovani, jedan je od zaključaka međunarodne misije predvođene OEBS-om koja je posmatrala izbore u Srbiji.
Prema oceni OEBS-a, istovremeni izbori na tri nivoa su se dešavali u atmosferi polarizacije između vladajuće koalicije i opozicionih stranaka, „čiji se odraz vidi u tome što je opozicija bojkotovala parlamentarne izbore 2020. godine i u brojnim protestima građana koji su ispoljavali nezadovoljstvo“ u periodu između jula 2020. i januara 2022. godine.
U preliminarnim zaključcima misije stoji da su se tokom izborne kampanje osnovne slobode u velikoj meri poštovale, ali su neki ključni izazovi ograničili mogućnost birača da donesu „informisan“ izbor bez pritiska ili podsticanja.
„Posmatrači međunarodne posmatračke misije su dobili izveštaje u kojima se navodi da je bilo pritisaka na zaposlene u javnom sektoru da podrže aktuelnog predsednika i vladajuću koaliciju, kao i zloupotrebe administrativnih resursa od strane državnih i opštinskih aktera, što je u suprotnosti i sa OEBS-ovim i sa standardima Venecijanske komisije“, stoji u izveštaju.
Nisu ispod radara prošla ni prekomerna budžetska izdvajanja za različite kategorije društva uoči održavanja samih izbora. Dodaju da je kampanja bila generalno niskog publiciteta, vođena kroz manje skupove i preko interneta, a ratu u Ukrajini u velikoj meri ostavio je kampanju u drugom planu.
Iako kažu da je izborni dan načelno protekao „glatko i sveukupno mirno“ međunarodni posmatrači uočili su sistemske proceduralne nedostatke koji se odnose na gužve na biralištima, kršenje tajnosti glasanja kao i na brojne slučajeve „porodičnog glasanja“.
Na konferenciji za medije u Beogradu od članova misije koji su pratili izbore moglo se čuti da je zvanične podatke sa birališta trebalo da objavi odgovarajuća institucije, kao što je Republička izborna komisija (RIK), pre nego što to učine kandidati.
“Podaci o odzivu birača se obično objavljuju vrlo brzo i više bih voleo da je to učinio RIK”, izjavio je koordinator posmatrača Organizacije za evropsku bezbednost i saradju (OEBS) Kirijakos Hađijani, uz konstataciju da su neravnopravni pristup medijima, pritisak na glasače zaposlene u državom sektoru, neravnomernost u finansiraju kampanje i zloupotreba državih sredstava doveli do neravopravnih uslova za učesnike izbora.
S.P.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i interjue na www.vreme.com
