Foto: AP Photo/Oded Balilty
Uprkos masovnim, višemesečnim protestima širom Izraela i krtikima koje dolaze iz savezničkih država, premijer Benjamin Netanjahu je u Knesetu izgurao zakon koji Vladu praktično stavlja iznad Vrhovnog suda. Demonstracije ne samo da nakon toga ne jenjavaju, već postaju sve žešće. Lekari, medicinsko osoblje, rezervisti, piloti, sindikati stupaju u generalni štrajk
Zahvaljujući tankoj većini koju vlada Benjamina Netanjahua ima u Knesetu, izraelskom parlamentu, uprkos višemesečnim masovnim protestima je izglasan novi zakon kojim se „reformiše“ pravosuđe, tj. Vrhovnom sudu uskraćuje pravo da, kao do sada, tumači odluke i zakone koje donosi parlament, da pojedine minstre može da proglasi „nepodobnim“.
Protiv ove odluke Kneseta uporno protestuje stotine hiljada građana. Policija pokušava da ih rastera konjima, vodenim topovima, hapsi demonsstrante, ali talas protesta ne jenjava, već raste.
I Lekarska komora je pozvala na štrajk. Velika većina medicinskih ustanova prihvata samo hitne slučajeve.
Štrajkuju i vojni rezervisti, među njima i piloti. Opozicioni lider Jair Lapid, koji je bio protivkandidat Netanjahua na izborima, zamolio ih je da to ne čine, ako ide na uštrb odbrambene moći zemlje. Istovremeno poručuje: “Borba protiv ovog zakona tek počinje.”
Savez sindikata Izraela Histradut razmatra generalni štrajk.
Pojedine organizacije civilnog društva uputile su Vrhovnom sudu peticije kojima zahtevaju poništavanje ovog zakona po dosadašnjem zakonu. Pravnici u Izraelu smatraju da će Vrhovni sud razmatrati ovaj slučaj, što može da traje mesecima. Pošto Vlada nema nameru da čeka da se Vrhovni sud izjasni, može da dođe do ustavne krize.
Najveća kriza u istoriji Izraela
Izrael, koji je pored svih svojih mana nesumnjivo razvijena demokratija i kosntituisana država, stoji pred ponorom.
“Ovo je najveća kriza u istoriji naše zemlje, ona se razlikuje od svih dosadašnjih kriza, koje je Izrael preživeo”, kaže u intervjuu za nemački “Špigel” bivši izraelski premijer Ehud Barak. Jer, ovog puta se radi o suštini onoga što Izrael jeste, što je “stvarao i stvorio za 75 godina”. Spoljni neprijatelji tu ne igraju nikakvu ulogu.
I bivši predsednik Vlade Izraela Ehud Olmert oštro kritikuje Netanjahuovo potkresivanje ovlašćenja Vrhovnog suda. “To ne možemo da tolerišemo i prihvatimo”, rekao je Olmert u razgovoru za Channel 4 News. Upozorava da tako nečega nikada nije bilo, da Izrael “srlja u građanski rat.”
Pozicija SAD
Američke novine pišu da Vašington ne može da odobri takvu reformu pravosuđa, ali teško da može i da je javno i oštro osudi. Od predsednika Džoa Bajdena ne može da se očekuje više, nego da opominje jednog od najbližih saveznika Sjedinjenih Američkih Država. Izrael politički, finansijski i bezbednosno u dobroj meri zavisi od SAD, ali i od simpatija i materijane pomoći američkih Jevreja.
A gotovo svi američki Jevreji i jevrejske organizaje u SAD osuđuju „Netanjahuov zakon“. U Americi živi između 5,3 i 9 miliona Jevreja. Neobično velika razlika u proceni dolazi otuda, što se različito procenjuje ko je Jevrejin – da li onaj koji ide u sinagogu, ili se računa poreklo. Izrael ima 6,2 miliona stanovnika.
Izrael nema Ustav
Država Izrael nema pisani Ustav, pravosuđe se zasniva na zbiru osnovnih zakona. Zbog toga Vrhovni sud ima tako veliku ulogu u očuvanju pravne države i ljudskih prva.
Vrhovnom sudu je peticiju za obaranje Netanjahuovog zakona uručila i Advokaska komara koja zastupa preko 70.000 pravnika. Komora objašnjava da bi novi zakon ugrozio pravnu državu jer više ne bi potojala garantovana podela vlasti.
J.H./Washington Post/CNN/Spiegel/Tagesschau
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Vrhovno javno tužilaštvo ocenjuje da je Odbor za pravosuđe prekršio standardne procedure zakazivanjem predstavljanja pet izveštaja bez prethodnog obrazloženja i bez presedana u kratkom roku
Izbori u tri opštine protekli su uz prijave nasilja i zastrašivanja posmatrača, a EU očekuje da nadležni organi brzo reaguju i istraže sve nepravilnosti
Na raskrsnici ispred Narodne skupštine, gde je pre mesec dana započela štrajk glađu, Dijana Hrka obeležava 13 meseci od smrti sina. Oko nje je sve manje ljudi, ali ona ne odustaje i kaže: „Ostajem ovde. Imam planove”
U svakom selu po tri kriminalca - da li je ova logika dovoljna da režim „pokrije“ čak 8.000 biračkih mesta na narednim parlamentarnim izborima? Jer, Mionica, Negotin i Sečanj imaju ukupno 50.000 ljudi, a sutra na izbore treba da izađe šest miliona
Samo nekoliko koraka u zabranjenoj zoni bilo je dovoljno da me mrki pogledi meštana Ćacilenda podsete da sam ušla na teritoriju koja više ne pripada svima
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
