U četvrtak će biti otvorena izložba „Lavirint 90ih“, kao prvi korak inicijative za osnivanje regionalnog centra za pomirenje, obrazovanje i buduću saradnju „Muzej 90ih“.
„Lavirint 90ih“ će biti izložen u Prostoru Miljenko Dereta (Dobračina 55) u Beogradu, potpisuju ga Dubravka Stojanović, Igor Štiks i Dejan Ubović, a realizovan je uz pomoć Kulturnog centra GRAD.
„Izgradili smo lavirint, da bi se posetioci dok lutaju kroz događaje devedsetih u njemu gubili i da bi se pitali da li smo mi kao pojedinci i kao društvo izašli iz devedesetih, da li ima izlaza i gde je“, kaže profesorka Dubravka Stojanović za portal „Vremena“.
Izložba je odgovor na politike koje etnonacionalizam i šovinizam postavljaju iznad društvene pravde, mitove iznad života pojedinca, a razdor iznad svakodnevne solidarnosti.
„Pozivamo posetioce da tu deceniju koja je bila traumatična ne samo za stanovnike Jugoslavije sagledaju iz više uglova, ali pre svega iz ugla onih koji su bili protiv rata“, kaže Dubravka Stojanović.
Sobe lavirinta
Objašnjava da su izloženi eksponati iz cele Jugoslavije, i da dominiraju fotografije. „Lavirint“ ima devet soba , a prva je „Dom“.
„U njemu je masivni braon regal sa televizorom „EI Niš“. Na policama su razni predmeti, recimo ’Iskrin’ telefon, sa legendama šta se desilo sa fabrikama i preduzećima u kojima su nastali. Na televizoru se emituje kolažni program Dnevnika, zabavnih i drugih prepoznatljivih emisija iz tog vremena“, objašnjava Dubravka Stojanović.
Sledi soba „Simboli“, pa „Obmana“, kao „ideološka priprema sa propagandnim materijalom poput predizbornih plakata, naslovim stranama novina“, zatim „Nepristajanje“ sa anti-ratnim pokretima i pojedincima koji su se suprotstavljali režimu, peta soba je „Noć“ sa fotografijama bombardovanja i rejv žurki u kontrastu svakodnevnice.
Centralna soba je „1995“, mračna je, a po zidu se ređaju podsećanja na „Bljesak“, „Oluju“ i sve ostalo što se dešavalo te godine sve do Dejtona. Sledi „Virtuelna realnost“ sa trodimenzionalnim naočarima koje dočaravaju Sarajevski tunel, onu jedinu vezu grada sa svetom kojom je dobijao hranu, lekove, pomoć da opstane.
U sobi koja se zove „Sreća“ su fotografije, na primer grupe naoružanih dečaka koji slave Božić, ili mladenaca u Sarajevu koji trče a iza njih je mreža koja ih skriva od snajpera. Poslednja soba se zove „Nasilje“ i u njoj se nalaze svedočenja o ogoljenom fizičkom nasilju.
Cilj izložbe je pokretanje novog procesa sagledavanja decenije koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima (ali i globalno), a čije posledice osećamo i danas, možda više nego ikad.
„Lavirint 90ih“ je otvoren do 14. jula.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
