U Prostoru Miljenko Dereta postavljen je lavirint da se posetioci, dok lutaju kroz događaje devedesetih, u njemu gube i da se pitaju da li smo mi kao pojedinci i kao društvo izašli iz njih, da li ima izlaza i gde je. Izložba je prvi korak inicijative regionalnog „Muzeja 90ih“
U četvrtak će biti otvorena izložba „Lavirint 90ih“, kao prvi korak inicijative za osnivanje regionalnog centra za pomirenje, obrazovanje i buduću saradnju „Muzej 90ih“.
„Lavirint 90ih“ će biti izložen u Prostoru Miljenko Dereta (Dobračina 55) u Beogradu, potpisuju ga Dubravka Stojanović, Igor Štiks i Dejan Ubović, a realizovan je uz pomoć Kulturnog centra GRAD.
„Izgradili smo lavirint, da bi se posetioci dok lutaju kroz događaje devedsetih u njemu gubili i da bi se pitali da li smo mi kao pojedinci i kao društvo izašli iz devedesetih, da li ima izlaza i gde je“, kaže profesorka Dubravka Stojanović za portal „Vremena“.
Izložba je odgovor na politike koje etnonacionalizam i šovinizam postavljaju iznad društvene pravde, mitove iznad života pojedinca, a razdor iznad svakodnevne solidarnosti.
„Pozivamo posetioce da tu deceniju koja je bila traumatična ne samo za stanovnike Jugoslavije sagledaju iz više uglova, ali pre svega iz ugla onih koji su bili protiv rata“, kaže Dubravka Stojanović.
Sobe lavirinta
Objašnjava da su izloženi eksponati iz cele Jugoslavije, i da dominiraju fotografije. „Lavirint“ ima devet soba , a prva je „Dom“.
„U njemu je masivni braon regal sa televizorom „EI Niš“. Na policama su razni predmeti, recimo ’Iskrin’ telefon, sa legendama šta se desilo sa fabrikama i preduzećima u kojima su nastali. Na televizoru se emituje kolažni program Dnevnika, zabavnih i drugih prepoznatljivih emisija iz tog vremena“, objašnjava Dubravka Stojanović.
Sledi soba „Simboli“, pa „Obmana“, kao „ideološka priprema sa propagandnim materijalom poput predizbornih plakata, naslovim stranama novina“, zatim „Nepristajanje“ sa anti-ratnim pokretima i pojedincima koji su se suprotstavljali režimu, peta soba je „Noć“ sa fotografijama bombardovanja i rejv žurki u kontrastu svakodnevnice.
Centralna soba je „1995“, mračna je, a po zidu se ređaju podsećanja na „Bljesak“, „Oluju“ i sve ostalo što se dešavalo te godine sve do Dejtona. Sledi „Virtuelna realnost“ sa trodimenzionalnim naočarima koje dočaravaju Sarajevski tunel, onu jedinu vezu grada sa svetom kojom je dobijao hranu, lekove, pomoć da opstane.
U sobi koja se zove „Sreća“ su fotografije, na primer grupe naoružanih dečaka koji slave Božić, ili mladenaca u Sarajevu koji trče a iza njih je mreža koja ih skriva od snajpera. Poslednja soba se zove „Nasilje“ i u njoj se nalaze svedočenja o ogoljenom fizičkom nasilju.
Cilj izložbe je pokretanje novog procesa sagledavanja decenije koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima (ali i globalno), a čije posledice osećamo i danas, možda više nego ikad.
„Lavirint 90ih“ je otvoren do 14. jula.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izvešće premijera Mađarske Vikotora Obana na burek kod Mićka, pa na vino - da razgovaraju o prodaji NIS-a. Da li je mađarski MOL uopšte dobar kupac ruskog udela u Naftnoj industriji?
Medicinski fakultet u Beogradu trebalo je da bira novog dekana, ali na Savetu nije postojao kvorum. Predstavnici vlasti i studentskog parlamenta napustili su sednicu pošto su im smetale TV kamere
Nakon tri meseca kućnog pritvora, sud je Radivoju Jovoviću odredio dodatne i strože mere, uključujući zabranu korišćenja telefona i interneta. Pokret slobodnih građana ocenjuje da se vlast „plaši njegovog glasa“.
Prvi Hrvat koji je obišao svaku državu sveta poslednjih dana je meti osuda za uznemiravanje anakonde i mravojeda u Venecueli. Iako Svetski fond za zaštitu prirode otkazuje saradnju sa njim, Kristijan Iličić tvrdi da nema čega da se stidi
Trećeg dana otkako je opozicija odlučila da u dom Narodne Skupštine ulazi kroz Ćacilend nije bilo incidenata, dok sa druge strane stižu neodređeni signali o njegovom uklanjanju
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
"Mi nemamo demokratsko iskustvo i demokratsku političku kulturu. To vidimo već iz toga kako smo lako ispustili slobode koje smo imali, kako trepnuli nismo kad su se ukidale prve emisije i uvodila cenzura, kako smo brzo uspeli da se uplašimo, kako smo se brzo korumpirali i opet obgrlili partijsku državu... Sve to, uz našu nesrećnu nedemokratsku istoriju, pokazuje da nam je društvo slabo, da ne pruža otpor, da je suviše siromašno i lako potkupljivo. Uz to mnogo puta smo već pokazali da ovde prevladava autoritarna politička kultura, koja traži vođu jer je tako lakše, jer onda nema rizika, nema odgovornosti koju demokratija zahteva. ‘Vođa će odlučiti’"
Moguće je da je Briselu važno da ovde ima nekoga ko će „deliverovati", odnosno obavljati ono što se od njega očekuje i koji će održavati takozvanu stabilnost. Lično se više plašim nečeg drugog – da je to procena da mi i ne možemo mnogo više od ovoga u čemu živimo. Da mi i ne bismo mogli da izgradimo zreliju demokratiju, da prevaziđemo nacionalizam, da stvorimo ozbiljnu alternativu, da sami odbranimo slobodu medija… Odnosno, plašim se da se procenjuje da ovde nema ni potrebe za svim tim, pa da se računa da je ovo mera slobode koja nam pripada, jer više i ne tražimo
Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter
