Foto: Tanjug
Iduće godine Srbija će po izdvajanju za obrazovanje biti na dnu lestvice u Evropi, upozoravaju iz Demokratske stranke, i smatraju da se bliži gašenje državnih škola
Prosečno izdvajanje za obrazovanje u zemljama Evropske unije je pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Prema predlogu odluke o budžetu za narednu godinu, Srbija će za obrazovanje izdvajati manje od 3.5 odsto BDP-a. Demokratska stranka je tim povodom upozorila da će zbog toga Srbija zauzeti jedno od poslednjih mesta u Evropi na lestvici izdvajanja za obrazovanje.
„Sve smo bliži gašenju državnih škola, posle čega će samo deca roditelja koji mogu da plate skupe školarine – imati kvalitetno obrazovanje. Građani Srbije moraju kroz promenu vlasti da spreče ovaj crni scenario, jer je država koja ne želi da ulaže u obrazovanje osuđena na propast“, konstatovao je predsednik Resornog odbora DS za obrazovanje Goran Radojev.
On ukazuje da će planirano povećanje plata u prosveti biti značajno manje i od ovogodišnje inflacije, pa će ionako niske plate učitelja i nastavnika biti dodatno obezvređene.
Pre nekoliko dana stupio je na snagu Poseban kolektivni ugovor (PKU) o izmenama i dopunama PKU za osnovne, srednje škole i domove učenika, međutim, po mišljenju prosvetara taj dokument neće poboljšati njihov sadašnji materijalni položaj.
Sada je prosečna plata nastavnika za 10% niža od republičkog proseka.
Iz Ministarstva finansija im je najavljeno da se povećanje plata u visini od 12.5% počev od januarske plate 2023.godine odnosi na sve budžetske korisnike na državnom i lokalnom nivou, pa tako i na njih, te da je to maksimum koji je u ovom trenutku moguć.
Prosvetari su zakazali za 30. novembar protest „Za dostojanstvo profesije“. Imaju dva zahteva: izmene zakonske regulative o zaštiti prosvetnih radnika, i povećanje zarada za 25 posto u narednoj godini.
S.Ć./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
