Prosečno izdvajanje za obrazovanje u zemljama Evropske unije je pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Prema predlogu odluke o budžetu za narednu godinu, Srbija će za obrazovanje izdvajati manje od 3.5 odsto BDP-a. Demokratska stranka je tim povodom upozorila da će zbog toga Srbija zauzeti jedno od poslednjih mesta u Evropi na lestvici izdvajanja za obrazovanje.
„Sve smo bliži gašenju državnih škola, posle čega će samo deca roditelja koji mogu da plate skupe školarine – imati kvalitetno obrazovanje. Građani Srbije moraju kroz promenu vlasti da spreče ovaj crni scenario, jer je država koja ne želi da ulaže u obrazovanje osuđena na propast“, konstatovao je predsednik Resornog odbora DS za obrazovanje Goran Radojev.
On ukazuje da će planirano povećanje plata u prosveti biti značajno manje i od ovogodišnje inflacije, pa će ionako niske plate učitelja i nastavnika biti dodatno obezvređene.
Pre nekoliko dana stupio je na snagu Poseban kolektivni ugovor (PKU) o izmenama i dopunama PKU za osnovne, srednje škole i domove učenika, međutim, po mišljenju prosvetara taj dokument neće poboljšati njihov sadašnji materijalni položaj.
Sada je prosečna plata nastavnika za 10% niža od republičkog proseka.
Iz Ministarstva finansija im je najavljeno da se povećanje plata u visini od 12.5% počev od januarske plate 2023.godine odnosi na sve budžetske korisnike na državnom i lokalnom nivou, pa tako i na njih, te da je to maksimum koji je u ovom trenutku moguć.
Prosvetari su zakazali za 30. novembar protest „Za dostojanstvo profesije“. Imaju dva zahteva: izmene zakonske regulative o zaštiti prosvetnih radnika, i povećanje zarada za 25 posto u narednoj godini.
S.Ć./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com