Foto: Privatna arhiva
Ko naplaćuje ulaznice za Evroprajd, ko upravlja Kosovom, o albanskoj i srpskoj eliti, jugonostalgiji, nacionalizmu, šta je zajedničko mračnjacima, litijašima i liberalnim kapitalistima, o rodnom Vranju...
Ivica Mladenović je rođen u Vranju, gde je završio osnovnu i srednju tehničku školu. Studije sociologije pohađao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je stekao i doktorat iz sociologije, a doktorat iz političkih nauka na Univerzitetu Pariz 8. Pre toga je dva puta bezuspešno pokušao da upiše beogradsku policijsku akademiju. Trenutno radi kao naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, i kao predavač na Univerzitetu Pariz 1 – Sorbona. Takođe, čini deo tima Centra za sociološka i politikološka istraživanja iz Pariza. Od 2015. je glavni i odgovorni urednik srpskog izdanja mesečnika “Le Monde diplomatique” i direktor redakcije onlajn regionalnog časopisa “Novi plamen”.
VREME: Pored Kosova, tema o kojoj se trenutno u Srbiji najviše govori je Evroprajd i šetnja 17. septembra u Beogradu. Vučić je rekao da neće biti ove manifestacije, organizatori ipak najavljuju okupljanje, a prethodnih dana na ulicama prestonice i još nekih gradova imali smo litije tzv. “čuvara porodičnih vrednosti”, koji se protive njenom održavanju. Kako na sve to gledate?
IVICA MLADENOVIĆ: Ne bih ulazio u detaljnu analizu dnevnopolitičkih igrica SNS-a oko Evroprajda, jer se one savršeno uklapaju u tehnologiju njihovog vladanja i danas su, verujem, svima koji čitaju “Vreme” belodane. Predsednik Srbije najavljuje zabranu događaja uplašen efektom koji su u sluđenom društvu postigle aktivnosti tzv. čuvara porodičnih vrednosti, čije su vođe uglavnom razni politički mračnjaci i tipovi osuđeni za nasilje u porodici, iako će u praksi vlast verovatno zatvoriti oči i ispuniti svoje obećanje prema stranim “partnerima”, tj. dozvoliti njegovo održavanje.
Međutim, mene mnogo više od tipičnog ponašanja vlasti, kao i od raznih licemernih čuvara moralnog poretka, brine sama koncepcija ovogodišnjeg Prajda, koji sve više postaje jedan korporativni festival zasnovan na kapitalističkoj logici i pravilima igre. Pitam se i kako bi reagovali prvi LGBT aktivisti koji su ustali protiv sistemskih opresija vlada širom sveta, kada bi videli da su glavni sponzori Prajda postale velike multinacionalne kompanije.
Iako, zahvaljujući nekim progresivnim pojedincima, u programu ima zaista dobrih sadržaja, ja ću npr. iz intelektualne znatiželje pratiti neka zanimljiva predavanja i debate, pitanje je na koji način naplaćivanje ulaznica učesnicima za prateće događaje, kao i neadresiranje ogromnih socijalnih problema sa kojima se suočava većina LGBT populacije, može da bude od koristi, na primer, nekom siromašnom radniku geju u Vranju, koji se na dnevnom nivou suočava sa višestrukom diskriminacijom.
Tu dolazimo i do pitanja smisla identitetskih politika, koje po meni imaju u najboljem slučaju vrlo ograničene domete ukoliko nisu deo širih klasnih politika…
Pročitajte ceo intervju sa Ivicom Mladenovićem u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (15. septembra)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
