„U Srbiji nikad nije bilo više priče o rodoljublju, a nikad manje suvereniteta, dok su unutrašnji represivni mehanizmi i medijska kontrola javnosti sve jači“, kaže za „Vreme“ Ivan Ergić
Srbija je zemlja negde između, nit tamo, nit vamo, kreće se ka Istoku, a govori o Zapadu, naziva se demokratijom, a izbori su namešteni, hvali se velikim privrednim uspesima, a živi se u bedi. Srbi se diče velikim junaštvom, a pognute glave trpe, u istoriji se ističe borba za slobodu, a preko tri decenije u Srbiji je slobode sve manje. Stranim kompanijama prostire se crveni tepih pod noge, država ih obasipa raznoraznim olakšicama i donacijama, a od domaćih firmi traži se da budu deo jednopartijske mašinerije.
„Srbija je tipična zemlja periferije, u stalnoj tranziciji ka nekom zamišljenom uređenju koje kao takvo i ne postoji. Ljudi jako loše žive i zapravo je pravo čudo da nema pobuna odozdo. Sve što imamo su građanske pobune koje se bave površinom“, kaže za „Vreme“ Ivan Ergić, pesnik, ranije fudbaler.
Rođen je u Šibeniku 1981. godine, njegova porodica je izbegla u Srbiju kada je 1991. počeo rat, a odatle 1996. u Australiju. Tamo je igrao fudbal, primetili su ga u italijanskom Juventusu, potom je igrao za švajcarski Bazel i turski Bursaspor, bio reprezentativac Srbije i Crne Gore, kasnije Srbije. Duboko preispituje i kritikuje taj svet van koga je 13 godina.
„Mi zaista jesmo kolonija, naravno, primerena ekonomskom neokolonijalizmu. I mislim da je to počelo već osamdesetih. Pored naše kleptokratske elite, tu je kapital sa svih strana – od onih direktnih sa istoka i zapada, do onog kojem se u kafkijanskom svetskom finansijskom sistemu često i ne zna pravi vlasnik“, priča Ergić koji je u međuvremenu izdao tri zapažane knjige poezije, a trenutno u Zagrebu radi pozorišnu predstavu „Jezik kopačke“, čiji su autori on i Filip Grujić, a koja, u najkraćem, preispituje odnose savremenog fudbala, kapitalizma i depresije.
Kaže da mu je uvek zabavno kada neko iz razvijenijih zemalja kritikuje tzv. poslovni ambijent u Srbiji, naročito po pitanju korupcije, i pita se – „pa čekaj, zar sve te kompanije ne sklapaju poslove upravo sa korumpiranom elitom u tim polurazvijenim zemljama sveta? A te kompradroske elite pripremaju zakonodavni i antiradnički ambijent koji pogoduje tom tipu ekonomije“.
„Mislim da Srbiji nedostaje jaka autentična levica, dovoljno nacionalno osvešćena, ali socijalno orijentisana, sa realnim geopolitičkim pregledom na stvari“, zaključuje Ergić. „Do tada ćemo imati nešto što liči pomalo na Nedićevu Srbiju, gde nikad nije bilo više priče o rodoljublju, a nikad manje suvereniteta, dok su unutrašnji represivni mehanizmi i medijska kontrola javnosti sve jači“.
Ceo intervju sa Ivan Ergićem pročitajte u novom broju nedeljnika „Vreme“ koji je na kisocima od četvrtka, 18. jula
Aktivisti i pojedini opozicioni poslanici i odbornici su u nedelju ujutru blokirali Stari savski most u nameri da spreče njegovo rušenje. Posle podne došli provokatori, ali su ih aktivisti oterali
Završen je protest zbog pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, na koji su pozvale organizacije Sviće i Stav. Okupljeni su poručili da neće stati dok svi odgovorni ne budu u zatvoru, a zabeleženo je nekoliko manjih incidenata
„Na delu je zatiranje tragova i neko će za tragediju u Novom Sadu platiti samo ako Aleksandar Vučić bude ugrožen“, rekao je advokat Božo Prelević u intervjuu FoNet-u
Street art umetnik i arhitekta Andrej Josifovski Pijanista temperom je oslikao Crni flor na pločniku Trga Republike u Beogradu, u dimenzijama nadstrešnice na ulazu u Železničku stanicu u Novom Sadu . A onda je došla Gradska čistoća i sve počistila
Osumnjičena J.S.M, kako je saopštilo VJT, bila je nedostupna organima gonjenja na dan akcije hapšenja svih osumnjičenih. osumnjičena je za teško delo protiv opšte sigurnosti
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
