„U Srbiji nikad nije bilo više priče o rodoljublju, a nikad manje suvereniteta, dok su unutrašnji represivni mehanizmi i medijska kontrola javnosti sve jači“, kaže za „Vreme“ Ivan Ergić
Srbija je zemlja negde između, nit tamo, nit vamo, kreće se ka Istoku, a govori o Zapadu, naziva se demokratijom, a izbori su namešteni, hvali se velikim privrednim uspesima, a živi se u bedi. Srbi se diče velikim junaštvom, a pognute glave trpe, u istoriji se ističe borba za slobodu, a preko tri decenije u Srbiji je slobode sve manje. Stranim kompanijama prostire se crveni tepih pod noge, država ih obasipa raznoraznim olakšicama i donacijama, a od domaćih firmi traži se da budu deo jednopartijske mašinerije.
„Srbija je tipična zemlja periferije, u stalnoj tranziciji ka nekom zamišljenom uređenju koje kao takvo i ne postoji. Ljudi jako loše žive i zapravo je pravo čudo da nema pobuna odozdo. Sve što imamo su građanske pobune koje se bave površinom“, kaže za „Vreme“ Ivan Ergić, pesnik, ranije fudbaler.
Rođen je u Šibeniku 1981. godine, njegova porodica je izbegla u Srbiju kada je 1991. počeo rat, a odatle 1996. u Australiju. Tamo je igrao fudbal, primetili su ga u italijanskom Juventusu, potom je igrao za švajcarski Bazel i turski Bursaspor, bio reprezentativac Srbije i Crne Gore, kasnije Srbije. Duboko preispituje i kritikuje taj svet van koga je 13 godina.
„Mi zaista jesmo kolonija, naravno, primerena ekonomskom neokolonijalizmu. I mislim da je to počelo već osamdesetih. Pored naše kleptokratske elite, tu je kapital sa svih strana – od onih direktnih sa istoka i zapada, do onog kojem se u kafkijanskom svetskom finansijskom sistemu često i ne zna pravi vlasnik“, priča Ergić koji je u međuvremenu izdao tri zapažane knjige poezije, a trenutno u Zagrebu radi pozorišnu predstavu „Jezik kopačke“, čiji su autori on i Filip Grujić, a koja, u najkraćem, preispituje odnose savremenog fudbala, kapitalizma i depresije.
Kaže da mu je uvek zabavno kada neko iz razvijenijih zemalja kritikuje tzv. poslovni ambijent u Srbiji, naročito po pitanju korupcije, i pita se – „pa čekaj, zar sve te kompanije ne sklapaju poslove upravo sa korumpiranom elitom u tim polurazvijenim zemljama sveta? A te kompradroske elite pripremaju zakonodavni i antiradnički ambijent koji pogoduje tom tipu ekonomije“.
„Mislim da Srbiji nedostaje jaka autentična levica, dovoljno nacionalno osvešćena, ali socijalno orijentisana, sa realnim geopolitičkim pregledom na stvari“, zaključuje Ergić. „Do tada ćemo imati nešto što liči pomalo na Nedićevu Srbiju, gde nikad nije bilo više priče o rodoljublju, a nikad manje suvereniteta, dok su unutrašnji represivni mehanizmi i medijska kontrola javnosti sve jači“.
Ceo intervju sa Ivan Ergićem pročitajte u novom broju nedeljnika „Vreme“ koji je na kisocima od četvrtka, 18. jula
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
