Ovog meseca navršava se deset godina od završetka dužničke krize u evrozoni, ali čepovi na flašama šampanjca neće iskočiti jer bi godišnjica mogla da označi početak nove krize. Premijer 67. vlade u istoriji Republike Italije Mario Dragi, bankar svetskog glasa, svojevremeno proglašen za “spasioca evra”, odlučio je da podnese ostavku. Pre osamnaest meseci, predsednik Italije Serđo Matarela mu je poverio mandat spasioca u jeku pandemije kovida 19 u Italiji, tokom koje su bolnice bile preplavljene, a lokalni krematorijumi na severu Italije zagušeni. Pandemija je srušila vladu Đuzepea Kontea, lidera Pokreta pet zvezdica, koji je od 2018. bio u koaliciji sa krajnje desničarskom Ligom, koju je predvodio Mateo Salvini.
Više od dve trećine poslanika glasalo je tada za Dragijevu vladu u oba doma, što je bilo nezapamćeno od vremena dominacije Demohrišćanske stranke, od Drugog svetskog rata do ranih 1990-ih. Vlada je dobila podršku desne Lige, Berluskonijeve partije Forca Italija, levocentrične Demokratske stranke, partije Italia Viva i levičarskog Pokreta pet zvezdica, unutar koga je, doduše, deo parlamentaraca smatrao greškom podržavanje istaknutog predstavnika međunarodnog ekonomskog i finansijskog establišmenta.
Dragija su u vreme inauguracije neki mediji nazivali Super Mario. Magazin “Forbs” ga je proglašavao za osmog najuticajnijeg čoveka na svetu, a magazin “Forčjun” za “drugog najvećeg lidera u svetu” (za prvog je proglašen Tim Kuk, koji je nasledio Stiva Džobsa na čelu Epla).
U svojoj dugogodišnjoj karijeri, 74-godišnji akademski ekonomista Mario Dragi je radio za Svetsku banku, Ministarstvo finansija Italije, bio generalni direktor italijanskog trezora. Potom je radio u banci Goldman Saks, sve do imenovanja za guvernera Banke Italije 2006. godine. Kada je izbila recesija 2008, izabran je na samitu G20 za prvog predsednika Odbora za finansijsku stabilnost, osnovanog da bi nadgledao globalni finansijski sistem. Evropski savet ga je 2011. nominovao za predsednika Evropske centralne banke, kojoj je predsedavao do 2019. godine, dakle, tokom krize evrozone koja je počela 2008. kolapsom islandskog bankarskog sistema, a zatim se 2009. proširila na Portugal, Italiju, Irsku, Grčku i Španiju, uvredljivo obeležavanih skraćenicom PIIGS.
Ceo tekst čitajte u novom broju nedeljnika VREME
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
