U većini zemalja na Zapadnom Balkanu i dalje postoji snažna prozapadna orijentacija, dok se u Srbiji beleži suprotan trend – raste prorusko raspoloženje, a pada podrška članstvu u Evropskoj uniji, rekao je u intervjuu za Glas Amerike Pol Mekarti, regionalni direktor za Evropu u Međunarodnom republikanskom institutu, povodom novog istraživanja u regionu koje je za tu američku nevladinu organizaciju uradio Ipsos.
Prema istraživanju, u Srbiji, na uzorku od 1.238 punoletnih građana, podrška za Evropsku uniju pala je na 40 odsto, dok se Rusija smatra najvećim partnerom, a Sjedinjene Države pretnjom. U Crnoj Gori, gdje je uzorak bio 1.036 odraslih, raste podrška za članstvo u Evropskoj uniji, ali pada podrška NATO-u. Najveći broj ispitanika u Crnoj Gori je Ameriku označio kao najvećom pretnjom, a Srbiju najvećim partnerom. Najveća podrška za Ameriku i zapadne institucije je, prema anketi, na Kosovu i u Albaniji.
Uprkos većinski prozapadnom raspoloženju u regionu, Mekarti smatra da Zapad počinje da gubi bitku kada je reč o naporima da osigura da Zapadni Balkan ne izgubi veru u proces evroatlantskih integracija.
Na pitanje koja su dva najupečatljivija trenda u vezi sa Srbijom je odgovorio da su podrška Rusiji i gledanje na Zapad kao pretnju, a posebno Sjedinjene Države.
„Ne želim da krivim samo Srbiju. Bio sam zapanjen nivoom podrške Turskoj u Bosni, na primer, koja se našla na prvom mestu, dok su SAD na drugom mestu. To je veoma interesantno. Podrška Srbiji u Severnoj Makedoniji takođe je prilično upadljiva. Pitali ste me o trendovima. Mislim da je trend da nam predstoji težak posao da osiguramo da građani zemalja Zapadnog Balkana ne izgube veru u evroatlantski put. Plašim se dok gledam ove brojke, da počinjemo da gubimo bitku. Došlo je do ubrzanja nakon ruske invazije na Ukrajinu u tom smeru“, rekao je Mekarti.
Kada se uporedi najnovije istraživanje sa onim koje je rađeno 2022. godine, da u Srbiji postoji rast proruskog raspoloženja, ali i blagi rast prozapadnog, dok opada procenat onih koji žele i jedno i drugo.
„Postoji dublja polarizacija nakon ruske invazije na Ukrajinu. U Srbiji je raspoloženje i dalje, da kažemo, prorusko, ali postoji i snažna manjina koja je takođe prozapadna. I pretpostavio bih, iako trenutno nemam podatke ispred sebe, da je to raspoloženje u velikim gradovima, posebno u Beogradu, ali morali bismo da bolje pogledamo brojke“, rekao je Makarti.