Foto: AP/Arni Torfason
Zaposlene koje čine dve trećine osoblja u kabinetu islandskog premijera sve su učestvovale u štrajku i nisu u utorak došle na posao, dodao je portparol
Hiljade žena širom Islanda, uključujući i premijerku, stupilo je u štrajk u utorak u sklopu kampanje koja se zalaže za veću rodnu ravnopravnost u zemlji.
To je sedmi put da žene na Islandu štrajkuju u ime rodne ravnopravnosti, objavili su organizatori kampanje na svom zvaničnom sajtu. Prvi štrajk dogodio se 24. oktobra 1975. godine. Štrajk, poznat kao „Slobodan dan za žene“ ili „Kvennafri“ na islandskom, organizovan je kako bi se podigla svest o „sistemskoj“ platnoj diskriminaciji i rodno zasnovanom nasilju sa kojima se suočavaju žene na Islandu, navode organizatori.
Foto: AP/Arni TorfasonNeke škole i biblioteke u skandinavskoj zemlji u utorak nisu otvorile svoja vrata, javio je islandski javni servis RUV. Samo jedna filijala banke bila je otvorena na celom ostrvu. Takođe i javni servis RUV je upozorio čitaoce da će manje izveštavati, zbog toga što su njihove novinarke učestvovale u štrajku. Medicinske klinike u oblasti glavnog grada lečile su samo hitne slučajeve tokom štrajka, koji je trebalo da se završi u ponoć po lokalnom vremenu.
Jedan od najistaknutijih učesnika štrajka bila je premijerka zemlje Katrin Jakobsdotir, koja u utorak „nije obavljala svoje službene dužnosti“, rekao je portparol njene kancelarije za CNN.
Jakobsdotir je odložila sednicu Vlade koja je prvobitno bila zakazana za utorak, rekla je portparolka, ponovivši da ona želi da pokaže solidarnost sa Islanđankama.
Zaposlene koje čine dve trećine osoblja u kabinetu islandskog premijera sve su učestvovale u štrajku i nisu u utorak došle na posao, dodao je portparol.
Podsetimo, organizatori se nadaju da će štrajk žena dovesti društvo u mrtvu tačku, kako bi se skrenula pažnja na jaz u platama među polovima i rašireno rodno i seksualno nasilje, prenosi Index. To je bio prvi celodnevni štrajk žena od 1975. kada je 90 odsto žena na Islandu odbilo da radi, što je dovelo do ključnih promena, uključujući prvu ženu izabranu za predsednicu države.
M.J./CNN
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Prema istraživanjima Demostata, najveću podršku u Srbiji trenutno ima studentska opcija, a njeno povezivanje sa opozicijom moglo bi da donese ključnu političku promenu
Okupljeni na protestu ispred Rektorata pozdravili su Vladana Đokića aplauzom i uzvicima podrške, a režim kritikama i novom kampanjom olajavanja. Kakve su reakcije predstavnika vlasti na govor rektora Univerziteta u Beogradu
Ulazak policije u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu i pendrečenje golorukih starijih ljudi i studenata koji su zbog toga protestovali „je kršenje svih pozitivnih normi Republike Srbije“, kaže za „Vreme“ advokat Zoran Minić
Sledeći ideju Aleksandra Vučića da se obračuna sa državnim fakultetima, ministar Darko Glišić je, eksploatišući smrt studentkinje, počeo da govori o studentima „u kovčezima“
Protest solidarnosti s novinarima kod Predsedništva Srbije, okupljanje i u takozvanom Ćacilendu
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
