Novo iskliznuće cisterne na na delu pruge kod Bora podsetilo je na brojne nesreće koje su se dešavale na srpskim prugama u poslednjih nekoliko godina. Najteža je ona iz decembra 2022. godine, koja se dogodila u blizini Pirota, kada su poginule dve osobe
Današnji dan je, između ostalog, počeo vešću da je na delu pruge Bor Teretna – Prahovo, na izlazu iz stanice Trnavac, u 05:50 sati došlo do iskliznuća jedne cisterne, sa jednim obrtnim postoljem, tovarene sumpornom kiselinom, ali nije bilo prevrtanja cisterni, niti curenja i nema opasnosti po stanovništvo i životnu sredinu.
Kako je saopštila kompanija „Srbija kargo“ a.d., obavešteni su nadležni organi, a na licu mesta se nalazi Zajednička železnička komisija „Infrastrukture železnice Srbije“ i „Srbija Kargo“, koja će utvrditi uzrok.
To je ko zna koja po redu ovakva vrste nezgode na srpskim šinama i sa pravom se postavlja pitanje do kada će se ovakvi incidenti dešavati.
Dok stručnjaci upozoravaju da je neophodna hitna rekonstrukcija pruga i železničke infrastrukture kojima se kreću takvi vozovi, nadležni pokušavaju da prilikom svakog incidenta umire javnost konstatacijom da se to „svuda dešava“.
Za mnogobrojne nezgode koje su se desile u poslednjih nekoliko godina, niko do sada krivično nije odgovarao.
U Srbiji više iskliznuća vozova nego u ukupno 18 zemalja EU
Prema navodima Udruženja građana „Media & reform centar Niš“ u poslednjih nekoliko godina u Srbiji se desilo više iskliznuća vozova nego u ukupno 18 zemalja EU.
„Od 2020. do kraja 2022, sa srpskih pruga vozovi su iskliznuli 194 puta, podaci su Srbija Kargo. Statistika Agencije EU za železnice pokazuje da je u istom periodu u 18 zemalja Evropske unije bilo oko 180 iskliznuća vozova. Jasno je da Srbija prednjači u železničkim nezgodama, a neretko su kraj šina završavali vagoni cisterne puni opasnih materija. Stručnjaci upozoravaju da na ovakvu negativnu statistiku u glavnoj meri utiče nebriga, neodržavanje pruge kao i zastareli vozovi i kompletna infrastruktura“, navodi se u analizi ove organizacije.
Jedna od najopasnijih železničkih nesreća poslednjih godina desila se 25. decembra 2022. godine, kada je nedaleko od Pirota iskliznula kompozicija koja je prevozila cisterne sa ukupno 900 tona amonijaka, od čega je 20 tona iscurelo
Kao posledica nesreće i okolnosti koje su je pratile sa zatvaranjem auto-puta i evakuacijom stanovništva, 50 ljudi je hospitalozovano, a dvoje preminulo. U danima posle nesreće dotrajala pruga je označena kao najveći problem. Rekonstrukcija deonice od Niša do Dimitrovgrada je dugo u planu, nadležni su govorili da je obezbeđen i novac, ali i danas je pruga ista kao što je bila i prethodnih decenija. Samo u sve gorem stanju.
Inače, dva dana nakon nesreće premijerka Ana Brnabić rekla je „da se nesreće dešavaju svuda“.
Kakva je situacija u Evropi?
Sumorna statistika pokazuje da su na srpskim prugama od januara 2020. godine, pa sve do kraja 2022. godine ukupno zabeležena 194 iskliznuća, u proseku 65 godišnje. U Rumuniji, zemlji Evropske unije koja beleži najveći broj iskliznuća u odnosu na ostale članice, prosek je 24. To je više nego duplo manje u odnosu na Srbiju, pokazuju podaci Agencije Evropske unije za železnice.
Prema podacima iste agencije, u 18 zemalja EU (Mađarska, Rumunija, Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Italija, Letonija, Norveška, Portugal, Španija, Švedska i Velika Britanija, članica do decembra 2020) zabeležena su najmanje 182 iskliznuća vozova sa šina za isti period od 3 godine.
Rumunija, u odnosu na ostale države, broji najveći broj iskliznuća – ukupno 73 u tom periodu. Nakon nje je Češka sa najmanje 28 iskliznuća, sledi je Mađarska sa 21, a potom i Nemačka sa 16 takvih slučajeva. Nama susedna Hrvatska za period od 2020. do 2022. broji ukupno dva iskliznuća, dok Portugal nije imao nijedan ovakav slučaj.
Većina opasnih materija koje prevoze vozovi na srpskim prugama je zapaljiva, a njihov prevoz podrazumeva niz transportnih rizika, poput njihovog curenja ili izlivanja. Portparol Infrastrukture železnice Srbije je za Euronews konstatovao da je svaki deseti teretni voz natovaren nekom opasnom materijom, a da ih godišnje bude više od 5.000.
Jedna od supstanci koja se prevozi jeste i sirova nafta, koja bi mogla da procuri ukoliko se vagon prevrne, što dalje znači izazivanje ekološke katastrofe ili u pojedinim slučajevima i požar.
Iako je iskliznuće putničkih, kao i vozova koji prevoze opasan teret, relativno česta pojava, prevrtanje osovina, pri čemu vagon-cisterna ne ostaje u uspravnom položaju i na šinama, ređe je, ali opasnije, stoji u analizi Udruženja građana „Media & reform centar Niš“.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
