Novo iskliznuće cisterne na na delu pruge kod Bora podsetilo je na brojne nesreće koje su se dešavale na srpskim prugama u poslednjih nekoliko godina. Najteža je ona iz decembra 2022. godine, koja se dogodila u blizini Pirota, kada su poginule dve osobe
Današnji dan je, između ostalog, počeo vešću da je na delu pruge Bor Teretna – Prahovo, na izlazu iz stanice Trnavac, u 05:50 sati došlo do iskliznuća jedne cisterne, sa jednim obrtnim postoljem, tovarene sumpornom kiselinom, ali nije bilo prevrtanja cisterni, niti curenja i nema opasnosti po stanovništvo i životnu sredinu.
Kako je saopštila kompanija „Srbija kargo“ a.d., obavešteni su nadležni organi, a na licu mesta se nalazi Zajednička železnička komisija „Infrastrukture železnice Srbije“ i „Srbija Kargo“, koja će utvrditi uzrok.
To je ko zna koja po redu ovakva vrste nezgode na srpskim šinama i sa pravom se postavlja pitanje do kada će se ovakvi incidenti dešavati.
Dok stručnjaci upozoravaju da je neophodna hitna rekonstrukcija pruga i železničke infrastrukture kojima se kreću takvi vozovi, nadležni pokušavaju da prilikom svakog incidenta umire javnost konstatacijom da se to „svuda dešava“.
Za mnogobrojne nezgode koje su se desile u poslednjih nekoliko godina, niko do sada krivično nije odgovarao.
U Srbiji više iskliznuća vozova nego u ukupno 18 zemalja EU
Prema navodima Udruženja građana „Media & reform centar Niš“ u poslednjih nekoliko godina u Srbiji se desilo više iskliznuća vozova nego u ukupno 18 zemalja EU.
„Od 2020. do kraja 2022, sa srpskih pruga vozovi su iskliznuli 194 puta, podaci su Srbija Kargo. Statistika Agencije EU za železnice pokazuje da je u istom periodu u 18 zemalja Evropske unije bilo oko 180 iskliznuća vozova. Jasno je da Srbija prednjači u železničkim nezgodama, a neretko su kraj šina završavali vagoni cisterne puni opasnih materija. Stručnjaci upozoravaju da na ovakvu negativnu statistiku u glavnoj meri utiče nebriga, neodržavanje pruge kao i zastareli vozovi i kompletna infrastruktura“, navodi se u analizi ove organizacije.
Jedna od najopasnijih železničkih nesreća poslednjih godina desila se 25. decembra 2022. godine, kada je nedaleko od Pirota iskliznula kompozicija koja je prevozila cisterne sa ukupno 900 tona amonijaka, od čega je 20 tona iscurelo
Kao posledica nesreće i okolnosti koje su je pratile sa zatvaranjem auto-puta i evakuacijom stanovništva, 50 ljudi je hospitalozovano, a dvoje preminulo. U danima posle nesreće dotrajala pruga je označena kao najveći problem. Rekonstrukcija deonice od Niša do Dimitrovgrada je dugo u planu, nadležni su govorili da je obezbeđen i novac, ali i danas je pruga ista kao što je bila i prethodnih decenija. Samo u sve gorem stanju.
Inače, dva dana nakon nesreće premijerka Ana Brnabić rekla je „da se nesreće dešavaju svuda“.
Kakva je situacija u Evropi?
Sumorna statistika pokazuje da su na srpskim prugama od januara 2020. godine, pa sve do kraja 2022. godine ukupno zabeležena 194 iskliznuća, u proseku 65 godišnje. U Rumuniji, zemlji Evropske unije koja beleži najveći broj iskliznuća u odnosu na ostale članice, prosek je 24. To je više nego duplo manje u odnosu na Srbiju, pokazuju podaci Agencije Evropske unije za železnice.
Prema podacima iste agencije, u 18 zemalja EU (Mađarska, Rumunija, Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Italija, Letonija, Norveška, Portugal, Španija, Švedska i Velika Britanija, članica do decembra 2020) zabeležena su najmanje 182 iskliznuća vozova sa šina za isti period od 3 godine.
Rumunija, u odnosu na ostale države, broji najveći broj iskliznuća – ukupno 73 u tom periodu. Nakon nje je Češka sa najmanje 28 iskliznuća, sledi je Mađarska sa 21, a potom i Nemačka sa 16 takvih slučajeva. Nama susedna Hrvatska za period od 2020. do 2022. broji ukupno dva iskliznuća, dok Portugal nije imao nijedan ovakav slučaj.
Većina opasnih materija koje prevoze vozovi na srpskim prugama je zapaljiva, a njihov prevoz podrazumeva niz transportnih rizika, poput njihovog curenja ili izlivanja. Portparol Infrastrukture železnice Srbije je za Euronews konstatovao da je svaki deseti teretni voz natovaren nekom opasnom materijom, a da ih godišnje bude više od 5.000.
Jedna od supstanci koja se prevozi jeste i sirova nafta, koja bi mogla da procuri ukoliko se vagon prevrne, što dalje znači izazivanje ekološke katastrofe ili u pojedinim slučajevima i požar.
Iako je iskliznuće putničkih, kao i vozova koji prevoze opasan teret, relativno česta pojava, prevrtanje osovina, pri čemu vagon-cisterna ne ostaje u uspravnom položaju i na šinama, ređe je, ali opasnije, stoji u analizi Udruženja građana „Media & reform centar Niš“.
Dok turistička sezona počinje i klima-uređaji rade punom snagom, Hrvatska ulazi u najrizičniji deo godine po stabilnost svog elektroenergetskog sistema. Sve veći strah od blekauta, velikog pada energetskog sistema - koji se desio i prošle godine
Na primeru Zaječara i Kosjerića vidi se da vlastima u Srbiji na pamet ne pada da usvoji preporuke EU o poboljšanju izbornog procesa. Nezavisno od ovih lokalnih izbora to je utvrdio i ODIHR na osnovu izostanka revizije biračkog spiska
Predsednik Aleksandar Vučić javno je zatražio od Tužilaštva za organizovani kriminal da saopšti da li je i šta preduzelo u vezi sa Skaj prepiskama koje, kako tvrdi, već godinama imaju u svom posedu. Ove poruke, kaže, razotkrivaju saradnju medijskih i političkih aktera sa kriminalnim klanovima i narkokartelima
Advokat Ivan Ninić tvrdi da je Goran Vesić praktično nestao iz istrage o padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, iako se ranije dovodio u vezu sa ovim slučajem. Viši sud je ukinuo njegov pritvor uz obrazloženje da nema osnova za sumnju u krivično delo, a Ninić sumnja da će se Vesić uopšte naći na ponovljenoj optužnici
Iako je kolumbijskog predsednika pomešala sa srpskim, Marinika Tepić nastavlja sa bombastičnim objavama koje navodno povezuju braću Vučić i narko-dilera Filipa Koraća. MUP Srbije demantovao navode Marinike Tepić
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
