Kada su studenti krajem januara krenuli u prvi marš od Beograda do Novog Sada, možda nisu mogli da pretpostave da će time zasejati seme koje će kasnije imati mnogo izdanaka.
Pelcer se brzo raširio, a dobio je i kaleme, pa osim pešaka, krenuli su i biciklisti i trkači da obilaze mesta po Srbiji – svako u sopstvenoj disciplini.
Istini za volju, trčali su i vozili bicikle neki i do Novog Sada tada, a ubrzo je na trku od Kragujevca do Beograda krenulo nekoliko studenata iz Kragujevca, kako bi pozvali kolege iz prestonice na protest koji je u tom gradu održan 15. februara.
Pošto obilaze Srbiju uzduž i popreko, rešili su studenti da krenu dalje, i da Evropljanima koji su mesecima ostajali nemi na dešavanja u Srbiji, prenesu šta se u njihovoj zemlji zbiva i da se obrate institucijama Evropske unije.
Tako su početkom aprila biciklisti krenuli ka Strazburu, a na dan kada su stigli u grad gde je sedište Evropske komisije, njihove kolege trkači objavili su da uskoro kreću i dalje.
„Trčali smo do Kragujevca, Niša i Beograda i nekako nam je došla ideja da trčimo i do Brisela, ako bude trebalo”, govori za „Vreme” Luka, jedan od trkača koji će 25. aprila krenuti na dug put.
Na duži put od biciklista, odlučili su se pošto su, kako kaže, videli da biciklisti nisu stigli u vreme zasedanja Evropske komisije, pa su oni sada rešili da u Brisel stignu baš u vreme zasedanja Evropskog parlamenta i da parlamentarcima predaju pisma.
Put od dve hiljade kolometara
U petak 25. aprila pred šesnaestoro uglavnom studentkinja i studenata trkača naći će se 1.993 kilometra. U štafeti, preći će ih za 16 dana, uz jedan dan pauze.
Kreću iz Novog Sada, a krajnja destinacija im je Brisel, Evropski parlament u glavnom gradu Belgije, gde će u ime studenata Srbije odneti pisma.
„Biciklisti su bili u Strazburu, oni su odneli pisma tamo, mi hoćemo da odemo korak dalje i odnesemo pisma do Brisela, da pokažemo da nam tih 500-600 kilometara neće napraviti problem i da ćemo ako treba i da trčimo do tamo, da nema nikakvih prepreka koje mogu da nas spreče da stignemo bilo gde”, kaže sagovornik „Vremena”.
Njihova ruta razlikuje se malo od trase kojom su pre njih prošli biciklisti. Dok su biciklisti prošli kroz Mađarsku i Slovačku, dalje kroz Austriju i Nemačku, do Belgije će trkači na putu ka Austriji proći kroz Hrvatsku.
Proći će kroz Osijek, Viroviticu, Varaždin, Grac, Oberpulendorf, Beč, Zajtenšteten, Salcburg, Minhen, Ulm, Štutgart do Strazbura. Tu će napraviti jednodnevnu pauzu i obići insitucije, a zatim će narednog dana krenuti kroz Mec, Luksemburg i Lijež do Brisela.
Pred njima je 16 dana trčanja tokom kojih će prelaziti uglavnom više od 100 kilometara dnevno. Nekoliko dana trčaće manje. Najkraća ruta će im biti od Meca do Luksemburga kada će preći 60 kilometara, dok će svim ostalim danima prelaziti bar 30 kilometara više.
Trčanje u štafeti
Trčaće studenti ove distance u štafeti – podeljeni u nekoliko grupa, tako da niko tokom jednog dana neće prelaziti čitavu planiranu distancu.
„Svako će dnevno trčati bar 15 kilometara. Kada neko čuje 15 kilometara, može da kaže da je to u redu, da može to da iznese bez problema, međutim kada se to ponavlja iz dana u dan, krenu da hvataju upale i onda je baš rizično, pa ćemo gledati da korigujemo maksimalno, da svi možemo da izdržimo. Treba izdržati da trčite 16 dana po 15 kilometara”, kaže Luka.
Kako dodaje, javilo im se već sada dosta ljudi koji žele da trče sa njima, da ih podrže na nekoj deonici.
„Stava smo da može, ali nam je važno da ne kvare našu logistiku i našu zamisao. U svakom momentu će na stazi biti minimum jedna naša osoba koju smo selektovali da ide sa nama na put. Koliko će ljudi u istom trenutku trčati, videćemo kasnije, u zavisnosti od toga kako se budemo osećali”, priča sagovornik „Vremena”.
Ideja je, kako objašnjava, da svakodnevno na ruti bude šesnaestoro studenata, ali u slučaju da se neko povredi, poći će i zamene, kako bi zaista ispoštovali plan da ih trči 16 za isto toliko žrtava pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu.
Ovi iskusni trkači napravili su plan po kome će kada jednog dana imaju manje napornu distancu, narednog trčati duže i obrnuto.
Selekcija
Kako bi bili sigurni da su spremni na ono što ih čeka i da će zaista trčati oni koji ovakav poduhvat mogu da iznesu, napravili su selekciju.
„Gledali smo prethodno trkačko iskustvo, nismo želeli da to budu ljudi koji su tek počeli s trčanjem ili koje nisu nikada imali takav način treninga da su svakog dana trčali ili da su prešli malu kilometražu”, objašnjava sagovornik „Vremena”.
Jedan od kriterijuma bilo je i pitanje: „Da li ste trčali polumaraton u Beogradu koji je nedavno održan?”.
„Ako je neko trčao Beogradski maraton ili polumaraton, sigurno je morao da pređe period priprema, da bude fizički spreman za taj napor. Za tu osobu automatski znamo da je u treningu, da je aktivna, jer maraton ne može da se spremi za mesec dana, pa je to bio jedan od kriterijuma.”
Osim toga, u detaljnoj formi, oni koji su želeli da trče, morali su da navedu i koliko na stazi proveli u prethodnih tri ili šest meseci.
Ideja je da niko ne krene nespreman.
Pred njima je veliki poduhvat kojim žele da pokažu sopstvenu izdržljivost za opšte dobro.
