Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je „samo“ usmeno prihvatio sporazume u Briselu i Ohridu, ali oni sada, sasvim zvanično, postaju uslov za pristupanje Evropskoj uniji. Iako je Beograd sproveo skoro sve iz tih sporazuma, ostaje pitanje narušene demokratije u Srbiji
Ministri spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije usvojili su izmene i dopune poglavlja 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, koje se odnose na obaveze Srbije koje proizlaze iz sporazuma koji su sa Prištinom postignuti prošle godine u Briselu i Ohridu.
Reč je o formalnoj potvrdi izmena koje su države članice na nivou ambasadora usvojile 15. aprila, čime su izmene i zvanično postale sastavni deo pregovaračkog procesa o članstvu Srbije u Evropskoj uniji.
„Srbija treba u potpunosti da primenjuje svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji sa Kosovom, u skladu sa aneksom o implementaciji, dogovorenim 18. marta“, navodi se u usvojenom tekstu u koji je uvid imao RTS.
U dokumentu se kaže i da će se „sve rasprave vezane za primenu sporazuma odvijati u okviru dijaloga pod okriljem EU“.
Nakon formalne potvrde, očekuje se da će izmene biti upućene Srbiji u formi pisma.
U dokumentu se navodi da će na isti način biti dopunjena i agenda „Specijalne grupe Kosova za normalizaciju, kako bi uključila obaveze Prištine koje proizilaze iz Sporazuma“.
U tački tri Aneksa o implementaciji iz Ohrida iz marta prošle godine predviđeno je da će obaveze iz ovog sporazuma postati sastavni deo pristupnog procesa za Beograd i Prištinu.
U slučaju Beograda, reč je o pregovaračkom poglavlju 35 koje se bavi Kosovom. Ovo poglavlje, uz poglavlja 23 i 24 o vladavini prava, ima posebnu težinu u pregovorima o članstvu.
Prema pregovaračkom okviru, izostanak napretka u ovim oblastima može da uspori ili zaustavi napredak i u svim drugim pregovaračkim poglavljima.
Uslov je bio, i ostaće – dijalog
Šta ovo znači za pregovore Srbije o pristupanju Evropskoj uniji? Usvajanje ovih dopuna znači da obaveze Srbije iz Brisela i Ohrida postaju sastavni deo procesa pristupa Srbije u EU.
One se svode na to da Srbija neće ometati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, što su neki protumačili kao faktičko priznavanje nezavisnosti.
Novinarka portala European Western Balkans Sofija Popović objašnjava da je i pre odluke ambasadora dijalog Beograda i Prištine bio jedno od centralnih pitanja.
„Novina je da Evropska unija menja pregovaračku poziciju za Poglavlje 35 tako da u tu poziciju uđu one obaveze koje je predsednik Srbije prihvatio u Ohridu. Logika Brisela je da će strane biti motivisanije da implementiraju dogovoreno ukoliko evropski put i Srbije i Kosova vežu za implementaciju sporazuma iz Ohrida“, smatra Popović i podseća da ovakva odluka nije iznenađenje.
„Da će te obaveze iz Ohrida postati sastavni deo pregovora rečeno je još martu prošle godine kada je prihvaćen sporazum kao i njegov aneks.“
Ne očekuje se pomak u evrointegracijama
Iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić često govori da u Ohridu nije ništa potpisao, Popović objašnjava da je u međunarodno-pravnom smislu i usmeno prihvatanje nekog sporazuma od strane šefa države pravno obavezujuće.
„Nakon Briselskog sporazuma, ovo je prvi pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine, bez obzira na to što predsednik Srbije ističe da ga prihvatio samo usmeno“, ističe Popović, ali ne očekuje da će ova odluka u većoj meri uticati na proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
„Iako je tačno da je jako malo stvari ostalo Beogradu da sprovede u okviru dijaloga Beograda i Prištine, ne očekujem da će to uticati da se sa Srbijom ubrzaju pregovori zbog lošeg stanja demokratskih institucija i vladavine prava. Čak i da vlasti odluče da sutra priznaju Kosovo, Srbiji bi trebalo bar pet godina da ispuni sve druge neophodne kriterijume“.
Godišnjica studentskih blokada u Beogradu obeležena je protestnom šetnjom, odavanjem pošte stradalima i simboličnim zaustavljanjima na mestima koja su obeležila proteklu godinu studentskog otpora
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Vlada je pokrenula izradu plana koji obuhvata prostor Avala Filma, Kinoteke i RTS-a. Iz inicijative Beograd ostaje upozoravaju da je reč o pokušaju legalizacije investitorske gradnje u jednom od ključnih zelenih pojaseva Beograda
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
