Ministri spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije usvojili su izmene i dopune poglavlja 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, koje se odnose na obaveze Srbije koje proizlaze iz sporazuma koji su sa Prištinom postignuti prošle godine u Briselu i Ohridu.
Reč je o formalnoj potvrdi izmena koje su države članice na nivou ambasadora usvojile 15. aprila, čime su izmene i zvanično postale sastavni deo pregovaračkog procesa o članstvu Srbije u Evropskoj uniji.
„Srbija treba u potpunosti da primenjuje svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji sa Kosovom, u skladu sa aneksom o implementaciji, dogovorenim 18. marta“, navodi se u usvojenom tekstu u koji je uvid imao RTS.
U dokumentu se kaže i da će se „sve rasprave vezane za primenu sporazuma odvijati u okviru dijaloga pod okriljem EU“.
Nakon formalne potvrde, očekuje se da će izmene biti upućene Srbiji u formi pisma.
U dokumentu se navodi da će na isti način biti dopunjena i agenda „Specijalne grupe Kosova za normalizaciju, kako bi uključila obaveze Prištine koje proizilaze iz Sporazuma“.
U tački tri Aneksa o implementaciji iz Ohrida iz marta prošle godine predviđeno je da će obaveze iz ovog sporazuma postati sastavni deo pristupnog procesa za Beograd i Prištinu.
U slučaju Beograda, reč je o pregovaračkom poglavlju 35 koje se bavi Kosovom. Ovo poglavlje, uz poglavlja 23 i 24 o vladavini prava, ima posebnu težinu u pregovorima o članstvu.
Prema pregovaračkom okviru, izostanak napretka u ovim oblastima može da uspori ili zaustavi napredak i u svim drugim pregovaračkim poglavljima.
Uslov je bio, i ostaće – dijalog
Šta ovo znači za pregovore Srbije o pristupanju Evropskoj uniji? Usvajanje ovih dopuna znači da obaveze Srbije iz Brisela i Ohrida postaju sastavni deo procesa pristupa Srbije u EU.
One se svode na to da Srbija neće ometati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, što su neki protumačili kao faktičko priznavanje nezavisnosti.
Novinarka portala European Western Balkans Sofija Popović objašnjava da je i pre odluke ambasadora dijalog Beograda i Prištine bio jedno od centralnih pitanja.
„Novina je da Evropska unija menja pregovaračku poziciju za Poglavlje 35 tako da u tu poziciju uđu one obaveze koje je predsednik Srbije prihvatio u Ohridu. Logika Brisela je da će strane biti motivisanije da implementiraju dogovoreno ukoliko evropski put i Srbije i Kosova vežu za implementaciju sporazuma iz Ohrida“, smatra Popović i podseća da ovakva odluka nije iznenađenje.
„Da će te obaveze iz Ohrida postati sastavni deo pregovora rečeno je još martu prošle godine kada je prihvaćen sporazum kao i njegov aneks.“
Ne očekuje se pomak u evrointegracijama
Iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić često govori da u Ohridu nije ništa potpisao, Popović objašnjava da je u međunarodno-pravnom smislu i usmeno prihvatanje nekog sporazuma od strane šefa države pravno obavezujuće.
„Nakon Briselskog sporazuma, ovo je prvi pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine, bez obzira na to što predsednik Srbije ističe da ga prihvatio samo usmeno“, ističe Popović, ali ne očekuje da će ova odluka u većoj meri uticati na proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
„Iako je tačno da je jako malo stvari ostalo Beogradu da sprovede u okviru dijaloga Beograda i Prištine, ne očekujem da će to uticati da se sa Srbijom ubrzaju pregovori zbog lošeg stanja demokratskih institucija i vladavine prava. Čak i da vlasti odluče da sutra priznaju Kosovo, Srbiji bi trebalo bar pet godina da ispuni sve druge neophodne kriterijume“.
