Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je „samo“ usmeno prihvatio sporazume u Briselu i Ohridu, ali oni sada, sasvim zvanično, postaju uslov za pristupanje Evropskoj uniji. Iako je Beograd sproveo skoro sve iz tih sporazuma, ostaje pitanje narušene demokratije u Srbiji
Ministri spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije usvojili su izmene i dopune poglavlja 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, koje se odnose na obaveze Srbije koje proizlaze iz sporazuma koji su sa Prištinom postignuti prošle godine u Briselu i Ohridu.
Reč je o formalnoj potvrdi izmena koje su države članice na nivou ambasadora usvojile 15. aprila, čime su izmene i zvanično postale sastavni deo pregovaračkog procesa o članstvu Srbije u Evropskoj uniji.
„Srbija treba u potpunosti da primenjuje svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji sa Kosovom, u skladu sa aneksom o implementaciji, dogovorenim 18. marta“, navodi se u usvojenom tekstu u koji je uvid imao RTS.
U dokumentu se kaže i da će se „sve rasprave vezane za primenu sporazuma odvijati u okviru dijaloga pod okriljem EU“.
Nakon formalne potvrde, očekuje se da će izmene biti upućene Srbiji u formi pisma.
U dokumentu se navodi da će na isti način biti dopunjena i agenda „Specijalne grupe Kosova za normalizaciju, kako bi uključila obaveze Prištine koje proizilaze iz Sporazuma“.
U tački tri Aneksa o implementaciji iz Ohrida iz marta prošle godine predviđeno je da će obaveze iz ovog sporazuma postati sastavni deo pristupnog procesa za Beograd i Prištinu.
U slučaju Beograda, reč je o pregovaračkom poglavlju 35 koje se bavi Kosovom. Ovo poglavlje, uz poglavlja 23 i 24 o vladavini prava, ima posebnu težinu u pregovorima o članstvu.
Prema pregovaračkom okviru, izostanak napretka u ovim oblastima može da uspori ili zaustavi napredak i u svim drugim pregovaračkim poglavljima.
Uslov je bio, i ostaće – dijalog
Šta ovo znači za pregovore Srbije o pristupanju Evropskoj uniji? Usvajanje ovih dopuna znači da obaveze Srbije iz Brisela i Ohrida postaju sastavni deo procesa pristupa Srbije u EU.
One se svode na to da Srbija neće ometati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, što su neki protumačili kao faktičko priznavanje nezavisnosti.
Novinarka portala European Western Balkans Sofija Popović objašnjava da je i pre odluke ambasadora dijalog Beograda i Prištine bio jedno od centralnih pitanja.
„Novina je da Evropska unija menja pregovaračku poziciju za Poglavlje 35 tako da u tu poziciju uđu one obaveze koje je predsednik Srbije prihvatio u Ohridu. Logika Brisela je da će strane biti motivisanije da implementiraju dogovoreno ukoliko evropski put i Srbije i Kosova vežu za implementaciju sporazuma iz Ohrida“, smatra Popović i podseća da ovakva odluka nije iznenađenje.
„Da će te obaveze iz Ohrida postati sastavni deo pregovora rečeno je još martu prošle godine kada je prihvaćen sporazum kao i njegov aneks.“
Ne očekuje se pomak u evrointegracijama
Iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić često govori da u Ohridu nije ništa potpisao, Popović objašnjava da je u međunarodno-pravnom smislu i usmeno prihvatanje nekog sporazuma od strane šefa države pravno obavezujuće.
„Nakon Briselskog sporazuma, ovo je prvi pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine, bez obzira na to što predsednik Srbije ističe da ga prihvatio samo usmeno“, ističe Popović, ali ne očekuje da će ova odluka u većoj meri uticati na proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
„Iako je tačno da je jako malo stvari ostalo Beogradu da sprovede u okviru dijaloga Beograda i Prištine, ne očekujem da će to uticati da se sa Srbijom ubrzaju pregovori zbog lošeg stanja demokratskih institucija i vladavine prava. Čak i da vlasti odluče da sutra priznaju Kosovo, Srbiji bi trebalo bar pet godina da ispuni sve druge neophodne kriterijume“.
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
