Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je „samo“ usmeno prihvatio sporazume u Briselu i Ohridu, ali oni sada, sasvim zvanično, postaju uslov za pristupanje Evropskoj uniji. Iako je Beograd sproveo skoro sve iz tih sporazuma, ostaje pitanje narušene demokratije u Srbiji
Ministri spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije usvojili su izmene i dopune poglavlja 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, koje se odnose na obaveze Srbije koje proizlaze iz sporazuma koji su sa Prištinom postignuti prošle godine u Briselu i Ohridu.
Reč je o formalnoj potvrdi izmena koje su države članice na nivou ambasadora usvojile 15. aprila, čime su izmene i zvanično postale sastavni deo pregovaračkog procesa o članstvu Srbije u Evropskoj uniji.
„Srbija treba u potpunosti da primenjuje svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji sa Kosovom, u skladu sa aneksom o implementaciji, dogovorenim 18. marta“, navodi se u usvojenom tekstu u koji je uvid imao RTS.
U dokumentu se kaže i da će se „sve rasprave vezane za primenu sporazuma odvijati u okviru dijaloga pod okriljem EU“.
Nakon formalne potvrde, očekuje se da će izmene biti upućene Srbiji u formi pisma.
U dokumentu se navodi da će na isti način biti dopunjena i agenda „Specijalne grupe Kosova za normalizaciju, kako bi uključila obaveze Prištine koje proizilaze iz Sporazuma“.
U tački tri Aneksa o implementaciji iz Ohrida iz marta prošle godine predviđeno je da će obaveze iz ovog sporazuma postati sastavni deo pristupnog procesa za Beograd i Prištinu.
U slučaju Beograda, reč je o pregovaračkom poglavlju 35 koje se bavi Kosovom. Ovo poglavlje, uz poglavlja 23 i 24 o vladavini prava, ima posebnu težinu u pregovorima o članstvu.
Prema pregovaračkom okviru, izostanak napretka u ovim oblastima može da uspori ili zaustavi napredak i u svim drugim pregovaračkim poglavljima.
Uslov je bio, i ostaće – dijalog
Šta ovo znači za pregovore Srbije o pristupanju Evropskoj uniji? Usvajanje ovih dopuna znači da obaveze Srbije iz Brisela i Ohrida postaju sastavni deo procesa pristupa Srbije u EU.
One se svode na to da Srbija neće ometati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, što su neki protumačili kao faktičko priznavanje nezavisnosti.
Novinarka portala European Western Balkans Sofija Popović objašnjava da je i pre odluke ambasadora dijalog Beograda i Prištine bio jedno od centralnih pitanja.
„Novina je da Evropska unija menja pregovaračku poziciju za Poglavlje 35 tako da u tu poziciju uđu one obaveze koje je predsednik Srbije prihvatio u Ohridu. Logika Brisela je da će strane biti motivisanije da implementiraju dogovoreno ukoliko evropski put i Srbije i Kosova vežu za implementaciju sporazuma iz Ohrida“, smatra Popović i podseća da ovakva odluka nije iznenađenje.
„Da će te obaveze iz Ohrida postati sastavni deo pregovora rečeno je još martu prošle godine kada je prihvaćen sporazum kao i njegov aneks.“
Ne očekuje se pomak u evrointegracijama
Iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić često govori da u Ohridu nije ništa potpisao, Popović objašnjava da je u međunarodno-pravnom smislu i usmeno prihvatanje nekog sporazuma od strane šefa države pravno obavezujuće.
„Nakon Briselskog sporazuma, ovo je prvi pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine, bez obzira na to što predsednik Srbije ističe da ga prihvatio samo usmeno“, ističe Popović, ali ne očekuje da će ova odluka u većoj meri uticati na proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
„Iako je tačno da je jako malo stvari ostalo Beogradu da sprovede u okviru dijaloga Beograda i Prištine, ne očekujem da će to uticati da se sa Srbijom ubrzaju pregovori zbog lošeg stanja demokratskih institucija i vladavine prava. Čak i da vlasti odluče da sutra priznaju Kosovo, Srbiji bi trebalo bar pet godina da ispuni sve druge neophodne kriterijume“.
Kompanija „Best Media Team“, povezana sa izdavačima tabloida „Alo“ i „Informer“, preuzela je još dva lokalna medija - RTV Goliju iz Ivanjice i Televiziju Kikinda. Time je ova firma od početka godine kupila ukupno osam lokalnih medija širom Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da građani na lokalnim izborima 29. marta treba da glasaju „po svojoj savesti“, a da Srpska napredna stranka očekuje pobedu u svih deset opština
Koliko je Beograd pod SNS-om bezbedan i da li mu je potrebna gradska policija, bile su neke od tema prve tribine Vremena „Beograd, pa malo je i naš“. Učesnici su upozorili i da prestonica danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti bezbednosti
Tužilaštvo u Sloveniji podiglo je optužni predlog protiv Porfirija zbog zlostavljanja sveštenika na radnom mestu, piše portal Nova
Profesor međunarodnog javnog prava Dejan Mirović tvrdi da vlast u Beogradu snosi odgovornost za procese koji vode integraciji srpskih institucija u kosovski sistem
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
