Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je „samo“ usmeno prihvatio sporazume u Briselu i Ohridu, ali oni sada, sasvim zvanično, postaju uslov za pristupanje Evropskoj uniji. Iako je Beograd sproveo skoro sve iz tih sporazuma, ostaje pitanje narušene demokratije u Srbiji
Ministri spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije usvojili su izmene i dopune poglavlja 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, koje se odnose na obaveze Srbije koje proizlaze iz sporazuma koji su sa Prištinom postignuti prošle godine u Briselu i Ohridu.
Reč je o formalnoj potvrdi izmena koje su države članice na nivou ambasadora usvojile 15. aprila, čime su izmene i zvanično postale sastavni deo pregovaračkog procesa o članstvu Srbije u Evropskoj uniji.
„Srbija treba u potpunosti da primenjuje svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji sa Kosovom, u skladu sa aneksom o implementaciji, dogovorenim 18. marta“, navodi se u usvojenom tekstu u koji je uvid imao RTS.
U dokumentu se kaže i da će se „sve rasprave vezane za primenu sporazuma odvijati u okviru dijaloga pod okriljem EU“.
Nakon formalne potvrde, očekuje se da će izmene biti upućene Srbiji u formi pisma.
U dokumentu se navodi da će na isti način biti dopunjena i agenda „Specijalne grupe Kosova za normalizaciju, kako bi uključila obaveze Prištine koje proizilaze iz Sporazuma“.
U tački tri Aneksa o implementaciji iz Ohrida iz marta prošle godine predviđeno je da će obaveze iz ovog sporazuma postati sastavni deo pristupnog procesa za Beograd i Prištinu.
U slučaju Beograda, reč je o pregovaračkom poglavlju 35 koje se bavi Kosovom. Ovo poglavlje, uz poglavlja 23 i 24 o vladavini prava, ima posebnu težinu u pregovorima o članstvu.
Prema pregovaračkom okviru, izostanak napretka u ovim oblastima može da uspori ili zaustavi napredak i u svim drugim pregovaračkim poglavljima.
Uslov je bio, i ostaće – dijalog
Šta ovo znači za pregovore Srbije o pristupanju Evropskoj uniji? Usvajanje ovih dopuna znači da obaveze Srbije iz Brisela i Ohrida postaju sastavni deo procesa pristupa Srbije u EU.
One se svode na to da Srbija neće ometati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, što su neki protumačili kao faktičko priznavanje nezavisnosti.
Novinarka portala European Western Balkans Sofija Popović objašnjava da je i pre odluke ambasadora dijalog Beograda i Prištine bio jedno od centralnih pitanja.
„Novina je da Evropska unija menja pregovaračku poziciju za Poglavlje 35 tako da u tu poziciju uđu one obaveze koje je predsednik Srbije prihvatio u Ohridu. Logika Brisela je da će strane biti motivisanije da implementiraju dogovoreno ukoliko evropski put i Srbije i Kosova vežu za implementaciju sporazuma iz Ohrida“, smatra Popović i podseća da ovakva odluka nije iznenađenje.
„Da će te obaveze iz Ohrida postati sastavni deo pregovora rečeno je još martu prošle godine kada je prihvaćen sporazum kao i njegov aneks.“
Ne očekuje se pomak u evrointegracijama
Iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić često govori da u Ohridu nije ništa potpisao, Popović objašnjava da je u međunarodno-pravnom smislu i usmeno prihvatanje nekog sporazuma od strane šefa države pravno obavezujuće.
„Nakon Briselskog sporazuma, ovo je prvi pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine, bez obzira na to što predsednik Srbije ističe da ga prihvatio samo usmeno“, ističe Popović, ali ne očekuje da će ova odluka u većoj meri uticati na proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
„Iako je tačno da je jako malo stvari ostalo Beogradu da sprovede u okviru dijaloga Beograda i Prištine, ne očekujem da će to uticati da se sa Srbijom ubrzaju pregovori zbog lošeg stanja demokratskih institucija i vladavine prava. Čak i da vlasti odluče da sutra priznaju Kosovo, Srbiji bi trebalo bar pet godina da ispuni sve druge neophodne kriterijume“.
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
