Foto: Wikipedia
Poslanici u hrvatskom Saboru usvojili su u petak zakon kojim se od početka 2023. godine kao zvanična hrvatska valuta uvodi evro
Hrvatska će 1. januara 2023. hrvatsku kunu zameniti evrom, javila je Hrvatska državna televizija, dodajući da je za takvu odluku bilo 117 poslanika u Saboru, 13 je bilo protiv, dok je jedan bio uzdržan.
U prvim mesecima posle zvaničnog početka plaćanja u evrima obe valute će se koristiti paralelno, a godinu dana važiće dvostruko prikazivanje cena. Građani tokom 2023. godine neće imati trošak zamene kune za evre.
Hrvatska, koja se pridružila Evropskoj uniji 2013. godine, i dalje je jedna od najslabijih ekonomija EU. Desničarske stranke u Hrvatskom saboru usprotivile su se uvođenju evra, navodeći da bi to povećalo siromaštvo i izvršilo pritisak na građane.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković pozvao je još početkog godine građane da zbog očekivanog prelaska na evro od početka 2023. polože keš na svoje račune u bankama.
On je najavio da će od početka septembra cene u zemlji biti iskazane u kunama i evrima da bi se građani navikli na novu valutu.
Zagreb još samo čeka na zvaničnu potvrdu Evropskog saveta za ulazak u Evrozonu, izjavio je guverner hrvatske Centralne banke Boris Vujčić.
Ako predlog bude bio usvojen, što se očekuju, Hrvatska bi posle Litvanije, koja je 2015. uvela evro, bila prva „nova“ i jubilarna 20. članica EU koja je pristupila Evrozoni.
Danska i Švedska su se izjasnile da ne žele da uvedu evro; Rumunija i Bugarska su na listi čekanja, dok Mađarska, Poljska i Češka nemaju neposredne planove za ulazak u Evrozonu.
Jedini država koja za zvaničnu valutu ima evro, a nije niti članica EU niti Evrozone, je Crna Gora.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Predstoje lokalni izbori 29. marta 2026. godine u deset opština Srbije. Saznajte koliko građana ima pravo glasa i koje vrste izbornih lista ih očekuju na biralištima
Opozicija u Boru upozorava na kupovinu glasova, upis novih birača i razne vrste pritiska pred lokalne izbore 29. marta. Režim Aleksandra Vučića čini sve da SNS sačuva vlast
O tome kako se Beograd menjao u poslednjih deset godina, kako danas izgleda odnos između gradnje, javnog interesa i struke, kao i o tome šta ove promene znače za identitet grada i kvalitet života u njemu, razgovarali su učesnici tribine „Šta se gradi, a sta ruši u Beogradu" u organizaciji nedeljnika Vreme
U samo nekoliko dana studenti su uhapšeni u Novom Pazaru, u Aranđelovcu su im izbušene gume i otete im donacije, a pretučeni cu i učenici Valjevske gimanzije. Režim pred lokalne izbire pokreće novi talas nasilja
U Novom Pazaru je protest zbog hapšenja dvojice studenata na treći dan Ramazanskog bajrama, zbog navodnog rušenja ustavnog poretka
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
