Foto: Tanjug
Još jednom su kamioni sa hranom iz Srbije vraćeni sa granica Hrvatske i Slovenije. Početkom avgusta tovar srpskog čipsa nije distribuiran u Hrvatskoj jer je sadržao visok nivo kancerogenog akrilamida. Nedugo zatim su vraćene i breskve u kojima je pronađeno više pesticida nego što je dozvoljeno u Evropskoj uniji
Evropski sistem za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom (RASFF) objavo je da su zaustavljene dve pošiljke iz Srbije, jedna namenjena tržištu Slovenije, a druga Hrvatske.
Kako se navodi na sajtu RASFF-a, 18. oktobra Slovenija je Srbiji vratila zamrznutu kupinu, zbog prekomernog prisustva iprodiona. Naime, dozvoljena količina ovog pesticida je 0,1 miligram na kilogram, a pošiljka je sadržala 0,023 miligrama po kilogramu. Ipak, sajt navodi da rizik po zdravlje ljudi nije veliki.
Druga pošiljka, vraćena 25. oktobra, a tiče se dodataka ishrani namenjenih hrvatskom tržištu, koji su okarakterisani kao potencijalno rizični, sa sadržajem „neovlašćenih supstanci“.
Pročitajte još: “Žuti karton” za hranu iz Srbije
Podsećamo, ovo su dva u nizu primera vraćanja pošiljke iz Srbije sa granica susednih zemalja. Početkom avgusta tovar srpskog čipsa nije distribuiran u Hrvatskoj, jer je sadržao visok nivo kancerogenog akrilamida.
Nedugo zatim, sa hrvatske granice vraćene su i breskve u kojima je pronađeno više pesticida nego što je dozvoljeno. Takođe, početkom jula sa granice sa Slovenijom vraćene su breskve proizvedene u našoj zemlji, zbog visoke koncentracije pesticida hlorpirifosa.
Krajem avgusta, sa granice sa Hrvatskom, zbog ostataka pesticida hlorpirifosa i potencijalnog rizika po zdravlje, vraćene su i šljive iz Srbije. Mesec dana ranije, sa iste granice nazad je stigla pošiljka dimljenog lososa zbog bakterije koja izaziva listeriozu (Listeria monocytogenes).
Takođe, sredinom septembra, sa granice Slovenije vraćeni su krastavci u kojima je pronađen fungicid metalaksil.
Povrat robe iz Srbije ne odnosi se samo na hranu, već i na druge proizvode kao što, recimo, papirne slamčice ili alkoholna pića.
Z.S/Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Biro za društvena istraživanja (Birodi) predložio je osam mera koje bi trebalo da obezbede što viši nivo kvaliteta kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Nakon studenata na veliku protestnu scenu su stupili novi „teroristi“ – srednoškolici. Oni su se iz Beograda, Valjeva, Užica, Gornjeg Milanovca, Šapca, Čačka, Kraljeva, Bajine Bašte pešice uputili ka Novom Sadu
Na protestu u Rači zbog urušavanja plafona u osnovnoj školi u Saranovu, građani su izneli konkretne zahteve – od krivičnih prijava protiv izvođača i nadzornog organa, do ostavki u opštinskom veću. Pad konstrukcije težine gotovo jedne tone mogao je imati katastrofalne posledice
Na ovogodišnjim, četrnaestim PR danima učesnike će dočekati teme o budućnosti komunikacija – od neuromarketinga do društvene odgovornosti influensera, a posebna pažnja biće posvećena aktuelnim dešavanjima u Srbiji
Nakon što su inspektori SIPA pokušali da uruče nalog za privođenje predsedniku RS Miloradu Dodiku, usledila je brza reakcija entitetske policije koja ih je udaljila. Dodik je poručio da se oseća sigurno i da ne priznaje nadležnost državne policijske agencije na teritoriji Republike Srpske
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Građani imaju sve manje poverenja u domaću hranu, jer je voće i povrće “prepuno pesticida”. Voćari kažu da nije problem u prskanju, već u nepoštovanju pravila i da glavni problem korišćenje jeftinih pesticida i nestručnost
