Strukovna udruženja iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa uputili su nadležnim institucijama inicijativu da hitno izvrše reviziju svih odluka koje se tiču Beogradskog sajma, kako bi se sprečilo najavljeno rušenje ovog kompleksa.
Inicijativu potpisuju Dokomomo Srbija, Društvo konzervatora, i Evropa Nostra Srbija. Uputili su je Ministarstrvu kulture Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Na početku dopisa, nabrajaju dokumenta čiju reviziju predlažu.
To su: Odluka o prestanku važenja odluke o utvrđivanju Beogradskog sajma u Beogradu za spomenik kulture iz 2009, kojom je ukinuta Odluka o utvrđivanju Beogradskog sajma u Beogradu za spomenik kulture iz iste godine, i ukinuta pravna zaštita sa kulturnog dobra kompleksa Beogradskog sajma, da bi naknadno Odlukom o utvrđivanju Hale 1 Beogradskog sajma za spomenik kulture samo objekat Hale 1 Beogradskog sajma bio utvrđen za kulturno dobro, bez definisanja uže i šire zone zaštite kulturnog dobra.
Ova tri strukovna udruženja apeluju na Ministarstvo i zavode da preispitaju apelujemo na Ministarstvo/Zavod da preispitaju „gore navedene, izuzetno problematične odluke, kojima je kompleks Beogradskog sajma u roku od jednog meseca dobio, a zatim izgubio status kulturnog dobra početkom 2009. godine.“
„Dodatno zabrinjava činjenica da od proglašenja Hale 1 za kulturno dobro nije urađena ni kategorizacija kulturnog dobra, iako je već iz teksta Odluke o utvrđivanju Hale 1 Beogradskog sajma za spomenik kulture jasno da je reč o spomeniku kulture koji predstavlja prekretnicu u arhitekturi i građevinarstvu Srbije i Jugoslavije, te zaslužuje da bude kategorisan kao kulturno dobro od izuzetnog značaja.“
Podsećaju da je reč o „prednapregnutoj kupoli inženjera Branka Žeželja, akademika i profesora univerziteta, koja i danas drži svetski rekord kao kupola sa najvećim rasponom (97/107m), a koja je građena tehnologijom prednaprezanja.“
„Hala 1 je značajna i sa aspekta primene tehnologije prefabrikacije, te specifične montaže prefabrikovanih elemenata, sa čijom je izgradnjom tehnologija prefabrikacije omasovljena u našem građevinarstvu, što je posledično dovelo do revolucionarnih pomaka u domaćoj arhitekturi, a zbog čega je ona danas globalno poznata i prepoznata kao jedna od referentnih tačaka za moderni pokret u arhitekturi.“
„O tome svedoči i podatak da je Beogradski sajam, građen po idejnom projektu arhitekte Milorada Pantovića, akademika i profesora univerziteta, bio jedan od poduhvata koji je bio izložen na paradigmatičnoj izložbi Ka konkretnoj utopiji: arhitektura Jugoslavije, 1948-1980 u Njujorku u Muzeju moderne umetnosti tokom 2018. i 2019. godine, kao i na brojnim drugim izložbama koje se bave ovim građevinskim fondom.“
„Ovaj nezaobilazni reper konstrukterstva Srbije i Jugoslavije, danas se već interpretira i kao graditeljska baština čovečanstva.“
Zatim navode argumente zašto je „neobično da ovako značajno kulturno dobro bude zaštićeno kao usamljeni objekat, izuzet iz ostatka kompleksa, čijih ostalih 12 hala i pasarela čine jednako važan građeni kontekst Hale 1.“
„Imajući u vidu sve navedeno, kao strukovna udruženja i udruženja civilnog društva, zahtevamo hitnu reakciju nadležnih institucija, te izmenu rešenja o utvrđivanju Hale 1 za spomenik kulture i proširenje granica ovog kulturnog dobra.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
