Foto: Tanjug
Strukovna udruženja traže od nadležnih reviziju odluka, kako bi se sprečilo najavljeno rušenje kompleksa Beogradskog sajma, čija je Hala 1 prepoznata kao jedna od referentnih tačaka za moderni pokret u arhitekturi, i interpretira se kao graditeljska baština čovečanstva
Strukovna udruženja iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa uputili su nadležnim institucijama inicijativu da hitno izvrše reviziju svih odluka koje se tiču Beogradskog sajma, kako bi se sprečilo najavljeno rušenje ovog kompleksa.
Inicijativu potpisuju Dokomomo Srbija, Društvo konzervatora, i Evropa Nostra Srbija. Uputili su je Ministarstrvu kulture Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Na početku dopisa, nabrajaju dokumenta čiju reviziju predlažu.
To su: Odluka o prestanku važenja odluke o utvrđivanju Beogradskog sajma u Beogradu za spomenik kulture iz 2009, kojom je ukinuta Odluka o utvrđivanju Beogradskog sajma u Beogradu za spomenik kulture iz iste godine, i ukinuta pravna zaštita sa kulturnog dobra kompleksa Beogradskog sajma, da bi naknadno Odlukom o utvrđivanju Hale 1 Beogradskog sajma za spomenik kulture samo objekat Hale 1 Beogradskog sajma bio utvrđen za kulturno dobro, bez definisanja uže i šire zone zaštite kulturnog dobra.
Ova tri strukovna udruženja apeluju na Ministarstvo i zavode da preispitaju apelujemo na Ministarstvo/Zavod da preispitaju „gore navedene, izuzetno problematične odluke, kojima je kompleks Beogradskog sajma u roku od jednog meseca dobio, a zatim izgubio status kulturnog dobra početkom 2009. godine.“
„Dodatno zabrinjava činjenica da od proglašenja Hale 1 za kulturno dobro nije urađena ni kategorizacija kulturnog dobra, iako je već iz teksta Odluke o utvrđivanju Hale 1 Beogradskog sajma za spomenik kulture jasno da je reč o spomeniku kulture koji predstavlja prekretnicu u arhitekturi i građevinarstvu Srbije i Jugoslavije, te zaslužuje da bude kategorisan kao kulturno dobro od izuzetnog značaja.“
Podsećaju da je reč o „prednapregnutoj kupoli inženjera Branka Žeželja, akademika i profesora univerziteta, koja i danas drži svetski rekord kao kupola sa najvećim rasponom (97/107m), a koja je građena tehnologijom prednaprezanja.“
„Hala 1 je značajna i sa aspekta primene tehnologije prefabrikacije, te specifične montaže prefabrikovanih elemenata, sa čijom je izgradnjom tehnologija prefabrikacije omasovljena u našem građevinarstvu, što je posledično dovelo do revolucionarnih pomaka u domaćoj arhitekturi, a zbog čega je ona danas globalno poznata i prepoznata kao jedna od referentnih tačaka za moderni pokret u arhitekturi.“
„O tome svedoči i podatak da je Beogradski sajam, građen po idejnom projektu arhitekte Milorada Pantovića, akademika i profesora univerziteta, bio jedan od poduhvata koji je bio izložen na paradigmatičnoj izložbi Ka konkretnoj utopiji: arhitektura Jugoslavije, 1948-1980 u Njujorku u Muzeju moderne umetnosti tokom 2018. i 2019. godine, kao i na brojnim drugim izložbama koje se bave ovim građevinskim fondom.“
„Ovaj nezaobilazni reper konstrukterstva Srbije i Jugoslavije, danas se već interpretira i kao graditeljska baština čovečanstva.“
Zatim navode argumente zašto je „neobično da ovako značajno kulturno dobro bude zaštićeno kao usamljeni objekat, izuzet iz ostatka kompleksa, čijih ostalih 12 hala i pasarela čine jednako važan građeni kontekst Hale 1.“
„Imajući u vidu sve navedeno, kao strukovna udruženja i udruženja civilnog društva, zahtevamo hitnu reakciju nadležnih institucija, te izmenu rešenja o utvrđivanju Hale 1 za spomenik kulture i proširenje granica ovog kulturnog dobra.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
