Foto: AP Photo/Patrick Semansky
Kao uzrok tegoba američkih diplomata na Kubi pominjani su ruski napad ultrazvučnim oružjem, indijski kratkorepi cvrčci i masovna psihogena bolest izazvana stresom kod diplomata i špijuna. Ni Srbija nije zaobiđena
Malo je verovatno da je većinu slučajeva misterioznog „Havana sindroma” izazvala Rusija ili neki drugi inostrani protivnik, zaključila je nedavno CIA čijim su privremenim saznanjima nezadovoljne mnoge žrtve, posebno sadašnji i bivši zvaničnici koji se godinama bore sa hroničnim bolestima, piše „Njujork tajms“ 20. januara 2022. CIA se, po običaju, uzdržala od komentara.
«Havana sindrom» je termin koji opisuje tegobe na koje su se od 2016. žalile diplomate američkog Stejt departmenta i špijuni stacionirani na Kubi: zujanje u ušima, gubitak sluha i vida, problemi sa pamćenjem i ravnotežom, glavobolja i mučnina, bol i vrtoglavica i problemi sa koncentracijom.
Na slične tegobe se u prethodnih pet godina žalilo oko 200 američkih diplomata i u drugim zemljama. Pretprošle 2020. godine u SAD je na lečenje od misteriozne bolesti evakuisano troje američkih diplomata, dvoje iz Ženeve i jedan iz Pariza. Neki mediji su u septembru 2021. javili da je jedan američki diplomata evakuisan i iz Srbije. U decembru 2021. bivši agent FBI koji je bio poslat u Guangžou u Kini je pokrenuo sudski proces protiv američke vlade.
NBC njuz je 2018. izvestio da američki obaveštajni zvaničnici najpre sumnjiče Rusiju zbog, kako su neki od njih ocenili, „namernih napada na diplomate i oficire CIA u inostranstvu“, bilo sa ciljem da bi im naudi, ili da bi ih sprečili da prikupe obaveštajne podatke. Špijunske agencije, međutim, nisu otkrile dovoljno dokaza da bi se utvrdio uzrok ili krivac zdravstvenih tegoba diplomata.
Dve godine kasnije NBC se ponovo vraća toj temi i javlja da su Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine navele u izveštaju iz 2020. da su neke od uočenih povreda mozga u skladu sa efektima usmerene mikrotalasne energije. U izveštaju se navodi da je Rusija to dugo proučavala.
BBC podseća da su Rusija, Kina, a i same SAD istraživale upotrebu mikrotalasa u vojne svrhe, a da se američki profesor Džejms Lin pedesetih godina prošlog veka interesovao šta to rusi istražuju u centru Puškin kod Moskve, dok je druga grupa Amerikanaca u moskovskoj ambasadi nedaleko odtatle bila zabrinuta da ih mikrotalasi ubijaju – i da je njihova vlastita vlada to zataškavala skoro četvrt veka. Naime, desetospratna američka ambasada u Moskvi bila je osvetljavana širokim, nevidljivim snopom mikrotalasa niskog nivoa što je nazvano „moskovski signal“, a koji je navodno dolazio sa jedne antene preko puta ambasade sa koje su Rusi pokušavali da onemoguće kumunikacije američkih diplomata.
Nakon Drugog svetskog rata postojali su izveštaji da su ljudi kada se obližnji radar uključi mogli nešto da čuju, iako nije bilo spoljašnjih zvukova. U radu iz 1961. dr Alen Frej je tvrdio da su zvuci izazvani mikrotalasima u interakciji sa nervnim sistemom, što je dovelo do izraza „Frejev efekat“. Ali tačni uzroci – i implikacije – ostali su nejasni.
Moskva je optužbe da je koristila „mikrotalasno oružje“ odbacila kao „fantastičnu hipotezu“, a Kuba, posle temeljne istrage, da su optužbe bez osnova.
Prošlog septembra „Rolingston“ je pozivajući se na izveštaj Stejt departmenta pisao da neki naučnici veruju da su za zvuke «Havana sindroma», koje su američke diplomate ne samo čule, već i snimile, odgovorni „indijski kratkorepi cvrčci“. Na tu dijagnozu izneta je kontrateza – da su američki neprijatelji na Kubi možda nečim privukli zrikavce da bi prikrili delovanje tajnog oružja.
„Sajens fokus“ magazin takođe pominje ljubavni zov cvrčaka, ali karipskih, uz višestruko obrazloženu konstataciju da se dostupni podaci o „Havanskom sindromu“ preklapaju sa masovnom histerijom, mada trenutno nije moguće sa sigurnošću znati da li je «Havana sindrom» primer te masovne psihogene bolesti.
Mnogi od pogođenih agenata su radili u stresnom, opasnom okruženju. Bili su u bliskom kontaktu jedni sa drugima, izloženi ideji o simptomima i strahu da bi i oni mogli biti pogođeni. U odsustvu bilo kakvog očiglednog fizičkog objašnjenja, uz činjenicu da je teza o delovanju zvučnog oružja u ovom trenutku čisto teorijska i nedokazana, čini se verovatnim da je uzrok tegoba psihološke prirode.
M.M./New York Times/Rolling stone/BBC/NBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Zbog sumnje da su učestovovali u napadu na Miloša Pavlovića uhapšeno je 18 osoba. Troje je u međuvremenu pušteno iz pritvora. Studenti i građani zahtevaju ispred policijske stanice u Bulevaru Despota Stefana da svi budu pušteni na slobodu
Stvar je pokrenuta i nema šanse da se, čak i uz pokradene izbore, Aleksandar Vučić izvuče iz ove gabule, smatra politikolog Filip Balunović. Zato očekuje da vlast proba ogoljenim nasiljem
Rečenica koju je prvi napisao na Instagramu predsednik Srbije Aleksandar Vučić: „Bolje Ćaci nego Naci" osvanula je i na Niškoj tvrđavi sa sve kukastim krstom
Do sada je uhapšeno 18 osumnjičenih zbog napada na studenta Miloša Pavlovića. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da „policija nastavlja rad na identifikaciji i privođenju drugih učesnika incidenta”
Zastava koja godinama stoji ispred kabineta javne tužiteljke Bojane Savović uklonjena je nakon intervjua za „Vreme”
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
