GUP Novog Sada: Carstvo investitora i korumpiranih političara

Nacrt Generalnog urbanističkog plana (GUP), dokumenta koji treba da odredi sudbinu i razvoj Novog Sada u narednoj deceniji, prvobitno je prezentovan javnosti na samom koncu prethodne godine. Vlast to neće priznati, ali sa ovim dokumentom se prilično kasnilo, a kašnjenje je možda posledica toga što su pojedina problematična rešenja odavno iscurela u javnost i izazvala proteste struke i građana, pa se valjda nešto u međuvremenu odmeravalo, dogovaralo, domunđavalo, menadžerisalo… U strogoj tajnosti. Građanima je onemogućen tzv. rani uvid u ovaj dokument, što je bila zakonska obaveza gradskih vlasti.

Podsećamo da je proteste struke i građana u ranijem periodu, pre svega, izazvao plan za izgradnju tzv. Novog Sada na vodi – predimenzoniranog stambeno-poslovnog kompleksa na obali i u koritu Dunava, koji u sebi ima sve negativne sastojke koje jedan građevinski “poduhvat” može da ima: ugrožava životnu sredinu, “pluća grada” i javni interes; grad ulaže javna sredstva da bi investitoru omogućio maksimalni profit; njime se sužava korito Dunava i povećava mogućnost poplava a, po onome što se zna, u pitanju će biti urbanističko ruglo koje će moći da se meri čak sa čudovištem zvanim Beograd na vodi. U pitanju je – tvrde opozicionari – i visokokoruptivan projekat, koji će dobrano popuniti stranačke kase Srpske napredne stranke i njenih gradskih koalicionih partnera.

Glavni junak priče o Novom Sadu na vodi istovremeno je i glavni junak Generalnog urbanističkog plana (GUP). U pitanju je kontroverzna firma “Galens”, pa neki cinično ovaj dokument nazivaju i “Galensov urbanistički plan”. Ta firma gradi stambeno-poslovne komplekse na svakom ćošku Novog Sada, a svi su problematični, bar zbog toga što se koristi svaki kvadaratni metar da bi se što više para namlatilo. “Galens” je autor i gigantskog, jezivog objekta “Pupinova palata”, u centru grada, koja je prvobitno trebalo da ima izgrađenost od 18.000 kvadrata, da bi grad potom dozvolio da ova zgradurina ima čak 31.000 kvm. Neki su proračunali kako je ovim uvećanjem ostvaren ekstraprofit od 26 miliona evra.

Slično se dogodilo i prilikom izgradnje kompleksa “Kraljev park”, gde je navodno ostvareno čak 52 miliona evra dodatne zarade. Da bi nikla “Pupinova palata”, “Galens” je srušio zgradu nekadašnje Komunalne banke, koja je bila zaštićena kao spomenik od kulturno-istorijske važnosti. A za potrebe betonskog kompleksa “Kraljev park” porušene su kuće-trščare, kulturno dobro i jedini kompleks takvih etnoloških objekata u gradu, ali i na širem području Vojvodine. Pravilo nalaže da gradska vlast na svaki način pogoduje “Galensu”, kako bi ova kompanija razvaljivala grad.

Nastavak stare prakse

Prezentovani nacrt Generalnog urbanističkog plana – prema mišljenju struke – garantuje nastavak prakse urbanizma po meri investitora i političkih krezova a ne građana. Garantuje grad koji će se gušiti u gužvi, smogu, skučenosti i klaustrofobiji, uprkos tome što je u ravnici i što može da se širi unedogled. Garantuje grad koji će mnogim svojim stanovnicima napraviti pakao od života. Ne tako davno, Novi Sad je bio komotno mesto za život, bio je prepun zelenih površina i uređenih javnih prostora, a sada je prenapučeno mesto u kojem je ponekad lakše dobiti sedmicu na lotu nego pronaći mesto za parking. U gradu se, prema nekim podacima, godišnje gradi oko 10.000 stambenih jedinica, a niko zapravo ne može sa sigurnošću da pojasni ekonomsku logiku te građevinske ekspanzije. Ove tendencije će se, sudeći po GUP u, nastaviti, i to znatnim ubrzanjem, bez obzira na to što su Novosađani mahom protiv toga i što su podneli veliki broj primedbi na ovaj dokument. Teško je zamisliti da će gradska vlast odustati od unosnih poslova, vrednih milijarde evra, samo zato što se građani bune.

A upravo je u moru loših to odlična vest – Novosađani više ne ćute! Beskrajna bahatost gradskih vlasti prouzokovala je pravu buru revolta. Uz podršku stručnjaka i esnafskih organizacija, kakvo je, recimo, Društvo arhitekata Novog Sada, građani su spremno dočekali nacrt GUP a i –potkovani i samopouzdani – učestvovali su na njegovim javnim prezentacija iznoseći argumentovane kritike i predloge. Javne prezentacije su se pretvorile u pravo ratno bojište, na kojima su predstavnici vlasti, predvođeni aparatčikom na čelu gradskog javnog preduzeća “Urbanizam” Dušanom Miladinovićem, u nedostatku argumenata prisutne građane proglašavali “stranim plaćenicima”.

Nakon prezentacija, aktivisti više nevladinih organizacija skupili su i predali čak 12.590 pojedinačnih primedbi na nacrt GUP a, u kojima se zahteva da se ovaj akt povuče iz procedure zbog brojnih problemskih tačaka. Reč je zapravo o nekoliko desetina različitih predstavki koje su izradili stručnjaci, a koje su građani podržali svojim potpisima. Osim ovih, postoje i druge, zasebne primedbe koje su uputile druge organizacije i pojedinci. JP “Urbanizam” trebalo bi da do 21. februara usvoji ili odbaci primedbe, a onda da GUP početkom marta pošalje u dalju proceduru.

Problemske tačke

Nema baš mnogo prostora da navedemo sve problemske tačke novosadskog GUP u, pa ćemo spomenuti samo one najindikativnije. Pođimo od pomenutog Novog Sada na vodi. Planom je predviđeno da se javnim novcem izgradi novi nasip (odbrambeni bedem) 500 metara u korito Dunava kako bi “Galens” dobio pravo da na području nekadašnjeg Brodogradilišta gradi svoje zgradurine (do 20 spratova). Naime, Brodogradilište se trenutno nalazi unutar korita, a Zakon o planiranju i izgradnji na tom području zabranjuje gradnju. I tu je grad da priskoči u pomoć. Svojevremeno je na ovaj projekat, zbog mogućih poplava, negativno mišljenje dalo i Javno preduzeće “Vode Vojvodine” i Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, ali je problem rešen tako što je rukovodstvo “Voda Vojvodine” smenjeno, a “Černi” je privatizovan. Plan je, po svemu sudeći, da se, daljim izmenama urbanističkih dokumenata, Novi Sad na vodi proširi i na područja Šodroša i Kameničke ade, koji predstavljaju “pluća grada”, važan ekološki koridor i omiljeno mesto za ribolov i relaksaciju Novosađana.

Druga važna problemska tačka je to što će Bulevar Evrope – potpuno nerazumno – postati svojevrsna obilaznica, kojom će špartati teretni saobraćaj i koji će povezivati auto-put Beograd–Subotica sa Fruškogorskim koridorom u izgradnji. Biće izgrađen i novi, preskupi most u produžetku ovog bulevara, koji prilikom izgradnje nije bio predviđen za ovu vrstu saobraćaja. Oko njega su izgrađene brojne stambene zgrade čiji će stanovnici sada nadrljati od buke i prašine. Poseban problem je to što će na ovom bulevaru biti izgrađen vijadukt kojim će se započinjati penjanje na novi most, a to znači da će kamioni prolaziti na, otprilike, pet metara od prozora stanovnika ovog dela grada.

Izgradnja stambenih i poslovnih objekata na Trandžamentu treći je važan problem GUP a. Inače, ovaj deo grada, sa sremske strane, predstavlja segment zaštićene kulturno-istorijske celine Petrovaradinske tvrđave sa podgrađem. Ali, vlast je već toliko puta pokazala da ne šljivi kulturno nasledstvo, pa nije isključeno da u budućnost i na Petrovaradinskoj tvrđavi nikne šljašteći šoping-mol. Na Trandžamentu je upotrebljena stara džiberska kerefeka: ovo zemljište, dok na njemu nije bila predviđena izgradnja i dok je bilo jeftino, kupile su firme koje se povezuju sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem, a usvajanjem GUP a cena ovog zemljišta će drastično skočiti.

Stručnjaci navode da su problem GUP a i tzv. opštegradski centri, definisani kao područja koja sadrže objekte javne ili druge namene. Oni se pojavljuju na mnogima mestima u planu, a suština je da namerno nisu precizno definisani, pa će gradske vlasti moći da pregovaraju sa investitorima o koeficijentu izgrađenosti i spratnosti, što ostavlja nepregledan prostor za korupciju. Pored toga, građani upozoravaju da se mnoge zelene površine ukidaju ili smanjuju, sa ciljem da se “Galensu” i drugima napravi dodatni prostor za građevinski aktivizam… I tako dalje.

Nakaradan i konfuzan

Aleksandar Bede iz Društva arhitekata Novog Sada kaže u razgovoru za “Vreme” da su gradske vlasti zapravo nevoljno, reda radi, donele novi GUP. Po njegovom mišljenju, taj plan ne donosi nikakvu stratešku viziju razvoja grada u budućnosti, već “kopira prevaziđena rešenja iz prethodnih perioda i starih urbanističkih studija”. “Ono što je novo biće, čini se, pre svega u interesu investitora onih lokacija koje su u planu obeležene kao ‘opštegradski centri’, što je veoma problematična kategorija. Ona se u planu pojavljuje kao izgovor da se ne poštuju pravilnici i ograničenja kvadratura koji bi inače važili za stambene i poslovne objekte. U pitanju je vanredna kategorija koja maksimalno izlazi u susret predimenzionisanoj izgradnji”, kaže Bede.

Ukoliko budu odbijene primedbe DANS a i građana na GUP, on kaže da će u gradu nastaviti da se pojavljuju apsolutno predimenzionisane zgrade, i po visini i po širini. “Dodatno, tretiranjem Bulevara Evrope kao nekog vida auto-puta sa nizom nadvožnjaka za ubrzavanje automobilskog saobraćaja, što je rešenje koje predlaže ovaj GUP, grad će se praktično raspolututi na dva dela, a kvalitet života stanovnika duž te trase značajno će se smanjiti. Grad može ostati bez značajnog prostornog i prirodnog resursa u zoni Ribarskog i Kameničkog ostrva zbog pomeranja linije nasipa, čiji je cilj uključivanje prostora Brodogradilišta u građevinsko zemljište, uz veoma upitne zaključke prethodnih hidroloških studija o uticaju takvog zahvata na opasnost od poplava. Jedino što ohrabruje jeste angažovanost građana i aktivista oko pitanja urbanizma koja, čini se, nikad nije bila na većem nivou. Prema tome, ukoliko se krene u sprovođenje najkontroverznijih tačaka GUP a, treba očekivati da će i organizovani otpor građana u stopu pratiti takve projekte”, ističe Bede.

Književnik, istoričar umetnosti i građanski aktivista Nebojša Milenković takođe smatra da plan nije napravljen po meri građana već investitora, koji “od svih vrednosti koje jedan grad treba da baštini i brani propoznaju isključivo profit”. Ovaj dokument, prema njemu, ne nudi viziju grada baziranu na strateškom investiranju u zdravlje i kvalitet života njegovih građana, već se u njemu vidi da vlast razmišlja samo o profitu od prodaje zemljišta i građevinskih renti. Ukazuje da se u delu plana koji se odnosi na Novi Sad na vodi ide i korak dalje – “u službi ostvarenja privatnog profita planiraju se javne investicije”.

“O ovom nakaradnom, konfuznom i nepotrebno preopširnom ‘strateškom ‘ dokumentu Novosađanke i Novosađani već su se izjasnili time što su, u svega šest dana, po hladnom vremenu, sakupili 12.590 pojedinačnih primedbi na GUP. Po raspoloženju ljudi na štandovima – da je bilo još vremena – to zapravo više ne bi bile primedbe na GUP, već svojevrstan popis stanovništva. Otuda sam siguran da će čak i Miloš Vučević i njegovi ‘urbanisti’ shvatiti kako više ne mogu da se ponašaju kao vlasnici grada – te da ovaj ‘plan’ neće proći. Ako se to ipak dogodi – čak i onima koji to još ne shvataju biće kristalno jasno kako se Novi Sad ‘razvija’ i ‘gradi’ ne u interesu već uprkos i u inat sopstvenim građanima!”, kaže Milenković, koji je zbog svog aktivnog učešća u osporavanju dokumenta bio na meti napada lokalnih i nacionalnih režimskih medija – između ostalog je proglašavan i za nacionalnog izdajnika.

Neko će morati da odgovara

Borislav Novaković, potpredsednik Narodne stranke i žestoki borac protiv novosadske vlasti, smatra da je u GUP u sve ono što čini kvalitet i šarm jednog grada zaobiđeno u širokom luku, a da je osnovna ideja tog dokumenta da “do belog usijanja dovede investicioni urbanizam”. Za njega je plan za obalu Dunava “drastičan i neoprostiv primer”. On podseća da su sve gradske vlasti do aktuelne, prostor priobalja tretitali kao potencijal za razvoj sporta, turizma i rekreacije.

“Aktuelna vlast ovaj najvredniji urbani kompleks, koruptivnim projektom Novi Sad na vodi pretvara u prostor stanogradnje. To je sramotno obesmišljavanje i prodaja u bescenje porodične srebrnine”, kaže Novaković.

On tvrdi kako se u GUP u “iz aviona vide” dva slučaja pogodovanja i nameštanja visokoprofitnih poslova investitorima, mada ih ima mnogo više. “Prvi primer je lokacija Brodogradilišta, koja je u vlasništvu kompanije ‘Galens’ Nebojše Petrića. U momentu kupovine, ta lokacija je bila potpuno bezvredna jer se nalazila u koritu reke, gde je gradnja trajnih objekata a pogotovo zgrada – zakonom zabranjena. Novim GUP om nasip se pomera 500 metara u korito reke, i taj plac će se naći u zaštićenim delu iza novog nasipa. Time ova parcela od bezvredne postaje basnoslovno skupa. Upravo na mestu ‘Galensove’ lokacije planiran je poslovno-stambeni kompleks od 20 spratova. Zarada se na ovoj lokaciji meri milijardama jer će vlasnici stanova u ovom tajkunskom naselju imati privilegiju pogleda na Dunav i obronke Fruške gore… Drugi primer je firma ILF Siniše Mićevića, koji je poslovni partner Slobodana Milića Bocare, savetnika i ličnog prijatelja gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića. Kada njegova firma kupuju placeve na Trandžamentu, tamo uopšte nije bila predviđena mogućnost stanogradnje. Naprotiv, te lokacije su tretirane kao sastavni deo zaštićene zone Petrovaradinske tvrđave. Međutim, otkako je ILF kupio te parcele, novim planovima omogućena je stanogradnja. Podsećamo, to je onaj deo Petrovaradina sa kog ‘puca’ pogled na ceo Novi Sad i cena kvadrata stambenog prostora će biti astronomska”, kaže Novaković.

On tvrdi da će za sve ovo neko zasigurno odgovarati. “Sve ovo što navodim je lako dokazivo i predstavlja krivično delo trgovine uticajem. Kada SNS padne sa vlasti, imaćete svedoka na pretek, jer niko neće želeti da robija umesto Miloša Vučevića, Slobodana Milića Bocare i Marka Bosanca Bosketa”, smatra Novaković.

Brajan Brković, jedan od brojnih aktivista koji je animirao građane da potpišu primedbe na GUP, kaže kako je iz razgovora sa Novosađanima zaključio da su oni spremni da idu do kraja u borbi za očuvanje duha i izgleda svog grada. Oni su, kako kaže, savršeno svesni koliko je ovaj dokument štetan. “Pritisak za raspisivanjem prevremenih lokalnih izbora bio bi logičan sled ukoliko se dogodi da ‘Galensov urbanistički plan’ zaista prođe”, kaže on.

„Vreme“ broj 1623, 10.02.2022.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com