Foto: AP Photo/Giuseppe Pipita
Ribarski brodić koji je prevozio migrante iz Libije ka Italiji, prevrnuo se u sredu i potonuo 75 kilometara od grčkog poluostrva Peloponez. Obalska straža je objavila da je iz mora izvukla 79 tela i spasla oko 100 osoba
Grčka je proglasila trodnevnu žalosti zbog najvećeg brodoloma i stradanja migranata od početka godine, a strahuje se da su u potonuću broda u Jonskom moru kod Peloponeza stradale stotine ljudi, preneli su mediji.
Ribarski brodić koji je prevozio migrante iz Libije ka Italiji, prevrnuo se u sredu i potonuo 75 kilometara od grčkog poluostrva Peloponez.
Obalska straža je objavila da je iz mora izvukla 79 tela i spasla oko 100 osoba. Grčki zvaničnici strahuju da će broj poginulih biti i veći.
Prema podacima kojima raspolažu spasilačke službe, na brodu dugom između 20 i 30 metara bilo je oko 750 ljudi.
Predsednica Grčke Katerina Sakelaropulu posetila je improvizovane traumatološke centre u luci Kalamata i obećala pomoć države.
„Nikad nećemo moći sa sigurnošću da utvrdimo koliko je ovih nesrećnih ljudi bilo na brodu“, rekla je Katerina Sakelaropulu.
I.Đ./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Tačno godinu dana nakon što su pešačili do Niša, studenti juga Srbije ponovo izlaze na put. Ovoga puta marširaju od Vranja do Bujanovca, uz podršku građana, glumca Dragana Gagija Jovanovića i Beogradskog sindikata
I pre nego što su lokalni izbori raspisani, u pojedinim opštinama kampanja je već bila u punom jeku. U Smederevskoj Palanci poslednjih nedelja smenjuju se ministarske posete, besplatni preventivni pregledi i obećanja o investicijama - obrazac funkcionerske kampanje poznat iz ranijih izbornih ciklusa
„Spoljnopolitički tim" srpskog studentskog pokreta u Berlinu je govorio o problemima sa kojima se suočavaju, planovima za predstojeće izbore i ciljevima za koje se zalažu
Promene u Junajted grupi mnogima liče na pripremu „konačnog obračuna“ vlasti u Srbiji sa preostalim kritičkim medijima. Kako bi to moglo da izgleda i da li građani mogu da učine nešto
„Kakva sad Venecijanska komisija i spremnost da se razgovara o 'Mrdićevim zakonima' kad nam je sam predsednik Republike rekao da smo prvi put doneli zakone bez stranaca“, kaže za "Vreme" sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Strašno je koliko je pamćenje kratko, i kako se brzo zaboravilo da su sa ovih prostora ljudi u milionima bežali od ratova, ali i od gladi – trbuhom za kruhom. Strašno je koliko se sve više gubi svest da ti "ekonomski migranti" beže iz Afrike, Azije i Latinske Amerike, gde svake godine više od devet miliona ljudi umre od gladi, o ratovima da ne govorimo
U brodolomu barke od dvadesetak metara na kojoj je zbijeno bilo oko 200 migranata život je izgubilo najmanje 59. Strahuje se da je broj mrtvih veći
Italijanska Obalska straža saopštila je da je 30 ljudi nestalo, a 17 je spašeno kada se čamac kojim su putovali iz Libije prevrnuo u Sredozemnom moru zbog loših vremenskih uslova
Agencija za kontrolu granica Evropske unije registrovala je 145.600 nelegalnih ulazaka u EU Balkanskom rutom prošle godine. To je polovina ukupnog broja ulazaka u EU
“Nejednaka praksa prema izbeglicama, u zavisnosti od toga iz kog dela sveta dolaze, na jasan način je pokazala da i te kako može da se odgovori na dolazak većeg broja ljudi, što se pokazalo na primeru izbeglica iz Ukrajine, samo je pitanje da li se hoće ili neće. Očigledno je da za izbeglice iz Afrike, Azije i drugih delova sveta koji nisu Evropa to ne važi”
Teška krivična dela čiji su počinioci iz redova izbegličko-migrantske populacije dešavaju se unutar te populacije, žrtve tih dela su upravo pripadnici te populacije, ne i domaće stanovništvo. Ovo je bitna činjenica, imajući u vidu da desničari u Srbiji i drugde jedva dočekaju vesti o nemilim događajima poput ovog subotičkog, kako bi govorili o porastu kriminaliteta i pošasti zvanoj izbeglice ili migranti
