Foto:Vikipedija
Ove nedelje pokrenuta je akcija da se drugi najveći grad u Hrvatskoj i drugi najveći grad u Srbiji, a oba sa pozivnim brojem 021 – zbratime. Za pola dana, na poziv inicijatora građanske inicijative „Drugi grad“, stiglo je pedesetak prijava iz oba grada. Prvi su se odazvali Ante Tomić i Aleksandar Samardžija
Split i Novi Sad, ili obrnuto, na putu su da se zbratime! I to je veoma lepa vest o odnosima između ove dve države.
Ideju o zbratimljenju je ove nedelje pokrenula građanska inicijativa „Drugi grad“. Malo je reći da je odmah oberučke prihvaćena.
„Za pola dana, samo što smo je objavili i pozvali ljude da nam se priključe, primili smo pedesetak prijava iz oba grada“, kaže za portal „Vremena“ Robert Čoban, predsednik Color Press Gruper iz Novog Sada i jedan od pokretača ove građanske inicijative.
Zašto bi se, uopšte, Novi Sad i Split bratimili? Jedan je u ravnici a drugi na moru, da li im je bilo šta zajedničko?
„Žitelji dva grada, oba druga po veličini u svojim državama, oba glavna grada najveće pokrajine/županije, oba sa pozivnim brojem 021, oba sa poštanskim brojem 21.000“, objašnjeno je na profilu građanske inicijative „Drugi grad“.
U „Slobodnoj Dalmaciji“, u tekstu o ovoj vesti, podsećaju da bi se kao argument za bratimljenje mogla dodati i obostrana ljubav za najpoznatijeg Novosađanina Đorđa Balaševića, kao i činjenica da su fudbalski klubovi iz obaju gradova, Vojvodina i Hajduk, više puta bili prvaci Jugoslavije, doduše, Vojvodina nekoliko puta manje.
„Ideja je stara nekoliko godina i pokrenuo ju je Goran Kaurić, zamenik pokrajinske sekretarke za kulturu AP Vojvodine“, kaže Robert Čoban. „Građanska inicijativa ’Drugi grad’ ima cilj razvijanje kulturne i ekonomske razmene Splita i Novog Sada, učvršćivanje prijateljskih veza njihovih stanovnika i stvaranje novih prijateljstava. U planu su susreti dva puta godišnje, jednom u Splitu i jednom u Novom Sadu: kulturne manifestacije, konferencije, koncerti, gostovanja predstava, sportska takmičenja“.
Među prvima, inicijativi „Drugi grad“ priključio se poznati i u obe države vrlo popularni pisac iz Splita Ante Tomić, kao i Aleksandar Samardžija vlasnik čuvenog salaša iz Novog Sada. Njihov primer su sledili Željan Rakela novinar i motoraš iz Splita, Zdravko Marić iz Splita direktor Sportskih igara mladih, Branislava Opranović novinarka iz Novog Sada, Mirko Turšić iz HKPD Jelačić iz Petrovaradina…
„Dajem svaku podršku inicijativi. Dugo već surađujem sa Fakultetom sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu. Zainteresiran za svaku suradnju unutar inicijative na znanstvenom , stručnom i sportskom planu“, napisao je Gordan Drašinac, prof. M.Sc.
„Priključujemo se inicijativi moj dragi i ja. Mi smo rođeni Novoisađani, a od detinjstva sam svako leto u svom stanu u Starom Gradu ostrvo Hvar, naravno preko Splita. On mi s eu svemu priključio čim me je upoznao, tako da idemo i doma i kući svako malo. Radujemo se svemu što će bolje povezati naša dva grada i ljude u njima“, poručili su Vladimir Jovanović i Marina Radulović.
Raspoloženje očigledno postoji, ali da li će Split i Novi Sad postati zbratimljeni gradovi, zavisi ipak od vlasti dve države.
Podsetimo da je poslednjeg dana prošle godine ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio da se radi na „odleđivanju“ odnosa sa Hrvatskom.
„Predsednik Vučić je tražio da napravimo konekcije sa (ministrom za ljudska i manjinska prava Srbije Tomislavom) Žigmanovim i (hrvatskim poslanikom Miloradom) Pupovcem, da malo odledimo odnose sa Hrvatskom“, rekao je on tada gostujući na televiziji Pink.
Juče je potvrđeno da će hrvatski premijer Andrej Plenković posetiti idućeg petka Srbiju kako bi u Subotici, na Dan hrvatske zajednice u Srbiji, prisustvovao otvaranju Hrvatske kuće čiju je izgradnju finansirala Hrvatska. Tom prilikom sastaće se sa premijerkom Anom Brnabić. To će zapravo biti uzvratni susret, nakon što su održali sastanak krajem aprila, kada je Brnabić u Zagrebu prisustvovala Velikoj skupštini Srpskog narodnog vijeća.
Povodom Plenkovićeve posete, hrvatski „Jutarnji list“ ističe da je Srbija zemlja s kojom Hrvatska ima najviše otvorenih pitanja i nerešenih problema i jedina je susedna država koju Plenković nije posetio od početka svog premijerskog mandata.
U međuvremenu, od Vučićevog zahteva do Plenkovićeve posete, nije se desilo ništa što bi ukazivalo na „odleđivanje“, na protiv. Recimo, u skorije vreme predsednik Vučić je u negativnom kontekstu pominjao hrvatske medije zato što podržavaju protest „Srbija bez nasilja“, a reč „ustaša“ mu je deo aktuelnog rečnika.
Srećom, zna se iz prakse, građani vode drugačiju politiku od svojih državnika.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Sedmorica na slobodi, dvojica u kućnom pritvoru - takva rešenja doneo je Viši sud u Užicu za devetoricu privedenih posle blokade magistrale. U Užicu je u pondeljak održan novi skup, a za utorak ujutru u Beogradu i Novom Sadu najavljene su nove studentske akcije.
Viši sud u Zaječaru odbio je sve podnesene žalbe na izveštaj o rezultatima lokalnih izbora održanih 8. juna. Predsednik GIK-a u tom gradu Nenad Dinulović kaže da su se time stekli uslovi za održavanje konstitutivne sednice Skupštine grada
Nepunih deset dana pošto je otvorena nova deonica autoputa Miloš Veliki, JP Putevi Srbije saopštili su da su u toku radovi na tunelu Laz. O kojim radovima se radi, nije poznato, ali iako je ranije saopšteno da je čitava deonica bezbedna za saobraćaj, javnost je upozoravala na nebezbednost najdužeg tunela na ovom autoputu
Tužilaštvo za organizovani kriminal tvrdi da se širenjem netačnih informacija o aktuelnim istragama, uključujući predmete „Generalštab" i „pad nadstrešnice", stvara pritisak na tok postupaka i utiče na formiranje negativne slike u javnosti.
Prema službenoj belešci policije koju je objavio advokat Ivan Ninić na mreži X, policijska patrola je 4. juna došla u Studentski grad zbog prijave o buci, ali je povučena po naređenju centrale. Student Miloš Pavlović, koji je bio u zaključanom kafiću, odbio je da razgovara sa policajcima
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Aleksandar Vučić više nije u stanju da povrati ravnotežu u pobunjenom društvu. To se najbolje vidi u ravni govora: nijedno njegovo baljezganje više ne prolazi
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
