Gardijan: Vazduh u Beogradu gori nego u bilo kom gradu u Evropi

Britanski list Gardijan objavio je tekst o zagađenju vazduha u Beogradu koji građani mogu da „osete i okuse“ ukazujući da se u glavnom gradu Srbije nalazi pet od 15 najzagađenijih kvartova evropskog kontinenta.

U tekstu pod naslovom „Beograd: grad gde je prljav vazduh viđen kao ‘posledica ekonomskog rasta’“ autor piše da je još 1974. tadašnji jugoslovenski premijer Džemal Bijedić obećao da će očistiti vazduh u zemlji, a da pola veka kasnije građani Beograda još  čekaju na to.

Vazduh u glavnom gradu Srbije, zemlji od sedam miliona ljudi u redu da se pridruži u EU, gori je nego u gotovo bilo kom drugom gradu u Evropi, piše autor.

Kritičari kažu da nema političke volje u glavnom gradu Srbije da se očisti zagađen vazduh za koji stanovnici kažu da mogu da ga „osete i okuse“, navodi list.

U Beogradu se nalazi pet od 15 najzagađenijih kvartova kontinenta pokazuje Gardijanova analiza modelovanja zasnovana na podacima o kvalitetu vazduha u Evropi.

Pročitajte još Istraživanje „Gardijana“: Srbija među najzagađenijim zemljama Evrope

Prljave elektrocentrale na ugalj, deponije, stara vozila i loši grejači izbacuju koktel toksičnih čestica koje završavaju u plućima i venama stanovnika grada, navodi „Gardijan“.

Kako ukazuje autor, bes koja raste ponekad izbije u proteste, ali malo je učinjeno da vazduh bude bezbedan.

Autor navodi da je u jednom od prvih pokušaja da zaštiti decu od toksičnog vazduha grad izdao tender za 11.500 prečistača vazduha za škole i obdaništa.

Odbornica opozicione zelene partije Milica Jablanović rekla je za Gardijan da tim potezom grad priznaje da ne može da reši problem. Leti je, kako navodi Gardijan, vazduh u Beogradu samo malo gori nego u Londonu i Berlinu ali kada dođe zima, kada ljudi troše više goriva i slojevi toplog urbanog vazduha zarobe toksine blizu zemlje grad je zagušen smogom koji vetrovi nemogu da rasteraju.

List navodi reči nekih građana koji kažu da osećaju da nema dovoljno vazduha i da se oseća uljanii miris, kao i da ljudi sa astmom i kadriovaskularnim problemima tih dana obično imaju velike probleme.

Studija koju je finansiralo Ministarstvo nauke Srbije ove godine razmatrala je podatke za zagađenje u letnjim mesecima i procenila da su sitne čestice odgovorne za jedan od pet udara, jedan od četiri slučajeva ishemijskih srčanih problema i jedan u 11 slučajeva raka pluća, prenosi list. Gardijan navodi da je studija tražila od gradske uprave da obavesti građane kada je vazduh loš i da ih pozove da ostanu u domovima.

List takođe piše da je sekretarijat grada za ekološku zaštitu ukazao da su njihovi podaci za zagađenje vazduha najrelevantniji za Beograd, i da je grad preduzeo niz mera da smanji zagađenje kao i da njihovi podaci pokazuju da nema povećanja u prosečnoj godišnjoj koncentraciji čestica PM10, ili u broju dana u kojima je pređena granična vrednost.

Gardijan takođe piše da Beograd, kao mnogi glavni gradovi republika koje su bile u sastavu Jugoslavije, ima zastarele termoelektrane koje koriste lignit, što, je kako navodi, posebno prljava vrsta uglja.

U 2016. su 16 termoeleketrana u zapadnom Balkanu ispuštale više sumpor dioksida nego 250 elektrana u EU, prema izveštaju organizacije „Health and Environment Alliance“.

Pročitajte još: Vazduh u Beogradu ubija – ko je odgovoran?

Najgore zagađenje u Beogradu je u Obrenovcu, piše Gardijan, navodeći da je to opština na oko 25 kilometara od centra gde je najveći deo kompleksa termoelektrane Nikola Tesla. U 2019. godini vazduh je sadržao nivo čestica PM2.5, koji je bio pet puta veći od granica koje je odredila Svetska zdravstvena organizacija, utvrdila je analiza ovog lista.

Problem se dodatno pogoršava zbog domova sa starim šporetima koji koriste prljavo gorivo, navodi list. Većina zgrada u Srbiji izgrađene su pre više od 50 godina, i često sa lošom instalacijom, dok se više od 60 odsto grejanja u zemlji obezbeđuje gorenjem drva i uglja. Kao rezultat zimi građani često imaju izbor ili da ostanu u kući ili da udišu vazduh koji ubija, navodi Gardijan.

M.J./Gardijan