Srbija je među zemljama sa najvećim padom sloboda u poslednjoj deceniji, prema izveštaju Fridom hausa. Pod vlašću Aleksandra Vučića, slobode i ljudska prava kontinuirano opadaju
Srbija se nalazi na sedmom mestu kada je reč o najvećim padovima u oblasti sloboda i prava tokom poslednjih deset godina, a ispred nje su Nikaragva, Tunis, El Salvador, Tanzanija, Niger i Hong Kong.
Pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, zemlja je prešla put od slobodne do delimično slobodne države, a stanje ljudskih prava i sloboda građana kontinuirano se pogoršava, stoji u najnovijem izveštaju Fridom hausa (Freedom House) pod nazivom „Teška borba za zaštitu prava“.
Na grafikonu u izveštaju prikazane su države koje su zabeležile najveće padove u pogledu slobode izražavanja u poslednjih deset godina, a Srbija je zauzela sedmo mesto. Srbija je u izveštaju Fridom haus označena žutom bojom, što predstavlja delimično slobodne zemlje. Kako se može videti na sajtu organizacije, Srbija prema podacima iz 2024. ima 57/100 boda, dok je prema podacima iz 2023. imala 60/100 boda.
Pritisci i potkopavanje medija
Što se tiče izveštavanja, poseban fokus se stavlja na pritiske na medije. Neki od najvećih padova rezultata u proteklih 19 godina, kako piše, dogodili su se u El Salvadoru, Srbiji i Venecueli, gde je stalno rušenje demokratskih institucija od strane lidera preraslo u učvršćivanje autoritarne vlasti.
„Srbija pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke (SNS) pruža slikoviti primer načina na koji su izabrani lideri potkopali medije. Zemlja je došla od slobodne do delimično slobodne u izveštaju Fridom hausa 2019. u svetu i izgubila je novih 11 poena, dok su se prava i slobode građana stalno pogoršavali“, navodi se u izveštaju „Teška borba za zaštitu prava“.
Učestali na novinare i medijske eksperte i pooštravanje kontrole medijskog okruženja su među najistaknutijim karakteristikama ove erozije.
„Istraživački novinari su se suočili sa kampanjama klevetanja, kaznenim poreskim inspekcijama, pretnjama vodećih političara i hapšenjima. Vlasti su iskoristile svoju kontrolu nad regulativom i izdavanjem dozvola za pomoć provladinim medijima. Nedostatak transparentnosti u vlasništvu medija, indirektne subvencije vlasti za medije i ispolitizovana alokacija oglašavanja su takođe pomogli provladinim medijima da dominiraju tržištem. U skorije vreme su članovi vladajuće stranke koristili strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) kako bi zastrašili nezavisne medije i novinare“, navodi se u delu izveštaja ove organizacije koji se odnosi na Srbiju.
Većina svetske populacije živi u neslobodnim zemljama
Fridom haus, okruženje u kojem pozitivno izveštavanje o Vučiću i SNS-u zatrpava svet informacija, posebno uoči izbora, a kritički glasovi su sve više ućutkivani.
U izveštaju se još navodi da većina svetske populacije živi u delimično slobodnim i neslobodnim zemljama.
„Preko 170 miliona ljudi živi u zemljama koje su u 2024. godini prešle iz kategorije delimično slobodnih u kategoriju neslobodnih… Ljudi su iskusili pogoršanje njihovih političkih prava i građanskih sloboda u 60 zemalja, a poboljšali su se u samo 34 zemlje. U okruženjima u kojima su se uslovi pogoršali, ključni faktori koji su pokrenuli degradaciju prava i sloboda uključivali su nasilje i represiju nad političkim protivnicima tokom izbora, u toku oružanih sukoba i širenja autoritarnih praksi“, navodi se u izveštaju.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
