Crna Gora čeka na novu Vladu koju bi trebalo da formira Milojko Spajić. Ipak, i dalje je neizvesno da li će moći da pomiri različite političke zahteve i interese.
Skoro dva i po meseca nakon vanrednih parlamentarnih izbora, Crna Gora je još daleko od nove Vlade, pa zemljom i dalje upravlja ona, premijera Dritana Abazovića, koja će ovih dana navršiti godinu dana od kada je „pala“ u parlamentu.
Mandat za sastav nove Vlade od predsednika države Jakova Milatovića dobio je početkom meseca njegov partijski kolega Milojko Spajić, čiji je Pokret Evropa sad (PES) dobio najviše mandata na izborima.
Ipak, zbog rascepkanosti parlamenta, ali i želje da se napravi stabilnija Vlada sa što većom podrškom, za njeno formiranje Spajiću je potrebna široka koalicija više partija, od kojih su neke ideološki oštro suprotstavljene.
U novoj Vladi sigurno mesto imaju PES sa 24 mandata i Demokrate Alekse Bečića sa sedam. To je zajedno 31. Za većinu u parlamentu koji ima 81 mesto potrebna je podrška 41 poslanika. Spajiću je načelnu podršku dalo i deset poslanika manjinskih stranaka, kao i dva Socijalističke narodne partije (SNP). To je 43 – minimalna većina.
Manjinske stranke zajedno sa prosrpskom koalicijom?
Spajić pregovara i sa prosrpskom koalicijom Za budućnost Crne Gore (ZBCG), bivšim Demokratskim frontom (DF), sa čijih 13 glasova bi imao čak tropetinsku većinu u Skupštini. To je inače neophodno za reformu pravosuđa, što je jedan od glavnih uslova za nastavak evropskih integracija.
Upravo je ključno pitanje hoće li u istoj Vladi biti manjinske stranke i ZBCG, koje su vrednosno potpuno različite. Van potencijalne vlasti ostaju koalicija oko Demokratske partije socijalista (DPS) sa 21 poslanikom i Abazovićeva Ujedinjena reformska akcija (URA) sa četiri. S njima Spajić ne želi da pregovara.
„Proces pregovaranja protiče očekivano sporo i teško, prvenstveno zbog uslovljavanja i nedoslednosti partija, i neprirodne moguće koalicije sa ZBCG“, kaže za Dojče vele politički analitičar Marko Pejović. „Gotovo svi potencijalni konstituenti nove vlasti imaju zahteve oko podele resora i pozicija, i to je ono što ključno usporava ovaj proces i od čega zavisi da li će i kada biti postignut dogovor“, kaže Pejović.
I politička analitičarka Ana Nenezić veruje da ključni izazov leži u raspodeli resora, gde se svaka stranka bori za što veći uticaj. „Razočaravajuće je da složenost pregovora ne uslovljavaju sukobi vizija o tome kako Crnu Goru izvući iz dugotrajne društveno-političke krize, približiti je Evropskoj uniji i ojačati socio-ekonomski položaj građana, već kako obezbediti što više resora i pozicija po dubini, pa čak i onda kada nemate potrebne kadrove u svojim redovima koji bi garantovali dobre rezultate“, kaže Nenezić za Dojče vele.
Minimalna ili tropetinska podrška?
Iako Spajić tehnički može da formira vladu s minimalnom podrškom od 41 poslanika, Nenezić ukazuje da bi veća, idealno sa 49 poslanika, pružila stabilnost i omogućila deblokadu pravosuđa i ubrzanje EU-integracija.
„Ako se odluči za saradnju sa partijama bivšeg DF, suočiće se ne samo s mogućim neodobravanjem međunarodne zajednice koja je rezervisana prema tim strankama, već i sa manjinskim partijama koje su već izrazile nespremnost za učešće u koaliciji. Spajić bi tada imao snažan izazov i na međunarodnom planu, i u Crnoj Gori“, smatra Nenezić.
Iako ne eksplicitno, protiv ulaska koalicije Za budućnost Crne Gore su vodeće članice Evropske Unije i Sjedinjene Američke Države. One traže da novu Vladu čine partije koje jasno osuđuju rusku agresiju na Ukrajinu, podržavaju sankcije Rusiji i sarađuju sa nezavisnom državom Kosovo. ZBCG je, inače, u nekim opštinama u kojima je na vlasti pokrenula proces „otpriznavanja“ nezavisnosti Kosova. Druge informacije, pak, govore da bi Zapad navodno mogao da „zažmuri“ na ulazak ZBCG, ako ne budu potezali ta pitanja, što su oni u više navrata i najavljivali.
„Smatram da Spajića značajno više može da košta trka za brojem poslanika, nego podrška samo 41 poslanika, jer je apsolutno nerealno očekivati da ZBCG, i pored moratorijuma na ta pitanja, neće nastaviti da deluje u dosadašnjem pravcu“, uveren je Pejović.
I Nenezić kaže da stavovi ZBCG po pitanju ključnih globalnih i regionalnih pitanja izazivaju zabrinutost kada je u pitanju međunarodna pozicija Crne Gore. „Uprkos jasnom stavu međunarodne zajednice, čini se da bivše partije DF nisu uradile ništa da umire prethodnu retoriku. Jasno je da uključivanje te koalicije donosi određene rizike, čega je Spajić svestan. Ako se odluči na taj korak, moraće da preuzme i punu odgovornost za sve posledice“, poručuje Nenezić.
Tri varijante buduće Vlade
Naše sagovornike pitali smo i šta bi za proces evropskih integracija i prioritete koji čekaju novu izvršnu vlast značile sledeće varijante Vlade:1) PES-Demokrate i manjinske stranke; 2) PES-Demokrate i ZBCG; i na kraju Vlada koja bi uključivale sve te partije?
„Za proces evropskih integracija i reforme nužna je samo homogena koalicija koja bi imala podršku najmanje 49 poslanika, odnosno čije partije deluju u istom pravcu – jasnog geostrateškog opredeljenja Crne Gore kao članice NATO i buduće članice EU. Vlada koja bi bila sastavljena od PES, Demokrata i manjinskih stranaka bila bi samo zamena tehničkoj Vladi. Gotovo jednaka bi bila situacija i sa koalicijom PES, Demokrate i ZBCG, s tim što koalicija sa ZBCG ne bi imala podršku zapadnih partnera. Na kraju, koalicija PES, Demokrate, manjinske stranke i ZBCG imala bi dvotrećinsku podršku da proces evropskih integracija dovede do cilja, uz neminovan uslov da postoji politička volja i da heterogenost takve koalicije ne utiče na donošenje važnih odluka na evropskom putu“, kaže Pejović.
Nenezić smatra da bi trebalo formirati Vladu koja uključuje one aktere koji imaju zapadnu orijentaciju i u tom delu nisu spremne na kompromise. „Vlada PES, Demokrate i manjinske partije garantovala bi upravo takav pristup, ali nema potrebnu većinu za nesmetano sprovođenje reformi. Jasno je da bi tu najsigurnije bilo uključiti još URA, kao građansku partiju, i manje partije okupljene oko DPS-koalicije. Međutim, i taj scenario nosi određene izazove zbog postupanja tih stranaka u ranijim Vladama, ostvarenih rezultata, određenih kontroverzi i nerešenih afera“, dodaje Nenezić.
Zbog svih tih nepoznanica nameće se i pitanje da li će buduća Vlada, ko god je na kraju bude činio, biti dugoročno stabilna.
„Veoma je teško, skoro nemoguće, očekivati stabilnost Vlade koja se ne temelji na zajedničkim programskim principima, nego na pokušajima da se na različite načine dođe do poželjnog broja poslanika“, ocenjuje Pejović.
Mandatar Milojko Spajić ima, inače, još dva i po meseca da formira Vladu. U suprotnom su mogući novi izbori.
B.G./Dojče vele
