Predstavnici Beograda i Prištine usaglasili su formiranje Zajedničke komisije koja će olakšati primenu Deklaracije o nestalim licima i ubrzati potragu za njima
Porodice koje tragaju za nestalima sa teritorije Kosova i Metohije dobile su novu nadu posle jučerašnjeg dogovora u Briselu.
Predstavnici Beograda i Prištine usaglasili su formiranje Zajedničke komisije koja će olakšati primenu Deklaracije o nestalim licima i ubrzati potragu za njima.
Odlazeći posrednik Evropske unije Miroslav Lajčak najavio je održavanje prvog sastanka Komisije u skorije vreme.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković je povodom poslednjih razgovora u Briselu rekao da su se za Srbiju čule značajne i važne stvari dok je Priština nezadovoljna jučerašnjim sastankom Samita lidera EU – Zapadni Balkan.
Nada se da će početkom januara doći do sazivanja Zajedničke komisije.
„Mi smo pre godinu i po dana usvojili Deklaraciju na visokom nivou o nestalima i nakon toga krenuli smo u pravcu usvajanja pravilnika o radu i zajedničke komisije koja treba da podrži radnu grupu koja ostaje najglavniji mehanizam za rad kada je reč o pronalasku nestalih, koja je pod pokroviteljstvom specijalnog izaslanika UN i s druge strane Međunarodnog komiteta Crvenog Krsta“, podseća Petković.
Objašnjava da je ta radna grupa uspela da do sada pronađe i otkrije preko 1.800 nestalih lica i da je važno da se i preostalih 1.608 pronađe, od toga skoro 570 Srba.
Istakao je da je pitanje pronalaska nestalih pre svega humanitarno, a ne političko.
„Priština, koja želi da monopolizuje to pitanje, kada treba konkretno da se dogovorimo o nestalima uvek je bežala od te teme. Neće da otvori arhive tzv. OVK, neće da krene sa iskopavanjima na ostalih devet lokacija za koje je Beograd još davno poslao svoje zahteve. S druge strane, Beograd je sve svoje ispunio i sva mesta za koje je Priština tražila da budu istražena su istražena, uključujući poslednju lokaciju Štavalj.
Izvor: RTS
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
