Foto: Jean-Francois Badias/AP/picture alliance
Ursula fon der Lajen dolazi na Zapadni Balkan. Razgovaraće sa domaćinima o pristupnom procesu i finansijskoj podršci EU za ovaj region. Šta ova poseta znači za proces evrointegracije balkanskih zemalja
Trodnevnu posetu zapadnobalkanskim zemljama predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen počinje susretom sa premijerom Albanije Edijom Ramom u Tirani. Do kraja nedelje ona će razgovarati sa šefovima država i vlada Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Kosova i Crne Gore, piše Dojče Vele.
Prema saopštenju Evropske komisije ta poseta je opšte prirode, uobičajena, kao i prethodnih godina, a fokus je na procesu proširenja Evropske unije i na takozvanom Planu rasta za Zapadni Balkan. Poseta se dešava i pre objavljivanja godišnjih izveštaja o napretku u procesu proširenja.
Evropska komisija planira da sledeće nedelje predstavi ove procene o reformama zemalja kandidata za članstvo. Putovanje pruža predsednici Evropske komisije priliku da prenese svoja očekivanja i poruke na najvišem političkom nivou, rekla je Vesela Černeva iz Evropskog saveta za spoljne odnose za DW.
Takođe je to i „vežba slušanja“ za Fon der Lajen, jer u regionu postoje sumnje da proces pristupanja napreduje kako treba i da su ponude EU zaista verodostojne.
Pregovori traju dugo – a kraj se ne nazire
Šest zemalja Zapadnog Balkana dobile su obećanje o članstvu u EU pre više od 20 godina. Danas je pojedinačan stepen napretka za svaku zemlju različit.
Od prošle nedelje, EU i Albanija vode pregovore o sadržinskim pristupnim pitanjima. Od sada će se pregovarati o ukupno 35 poglavlja koja obuhvataju pravne oblasti u kojima Albanija treba da uskladi svoj sistem sa važećim pravom EU.
Crna Gora i Srbija ovakve razgovore vode već skoro celu deceniju. Severna Makedonija još čeka početak tih pregovora, dok Bosni i Hercegovini nedostaju određeni koraci koji prethode.
Kosovo se i dalje smatra samo „potencijalnim kandidatom za članstvo“ – delom zbog sukoba sa Srbijom. Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije, što Beograd ne priznaje. To važi i za pet članica EU: Španiju, Grčku, Kipar, Rumuniju i Slovačku. Dok se odnosi između Kosova i Srbije ne normalizuju, njihov ulazak u EU ostaje malo verovatan, jer je za pristupni proces potrebna jednoglasna odluka svih 27 članica EU.
Plan rasta za Zapadni Balkan
Ipak, podrška regionu postoji. Takozvani Plan rasta je paket od šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine, koji se sastoji od četiri milijarde evra u kreditima i dve milijarde evra u bespovratnim sredstvima.
Cilj je da se zemlje Zapadnog Balkana već pre članstva približe EU i evropskom jedinstvenom tržištu. Evropska komisija obećava da će to podstaći ekonomiju zemalja i potencijalno udvostručiti njihove privrede u narednoj deceniji.
Da bi dobile sredstva, zemlje moraju, između ostalog, da predstave agendu reformi po preporuci Evropske komisije. Milena Mihajlović, suosnivačica proevropskog trusta mozgova Evropski politički centar (CEP) u Beogradu, hvali Plan rasta kao prvi konkretan primer pristupa koji je razrađen 2022. i podrazumeva postepenu integraciju. Po njenom mišljenju, uslediće i drugi koraci, na primer u oblasti institucionalne saradnje. Mihajlović očekuje da će predsednica Evropske komisije insistirati na rešavanju regionalnih sporova, recimo na dijalogu Beograda i Prištine u kojm je EU posrednik. Napredak u ovoj oblasti ključni je preduslov za isplatu sredstava EU.
Prošle nedelje, Evropska komisija je objavila da su zemlje članice odobrile pet od šest reformskih agendi, sve osim one iz Bosne i Hercegovine. Sada će Evropska komisija formalno i ubrzano usvojiti ove agende. Ako neka država želi da koristi sredstva iz Plana rasta, mora da sklopi kreditne aranžmane i da ih sprovede. Prema rečima Ursule fon der Lajen, to bi trebalo da bude završeno do kraja ove godine.
Plan rasta za Zapadni Balkan
Ipak, podrška regionu postoji. Takozvani Plan rasta je paket od šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine, koji se sastoji od četiri milijarde evra u kreditima i dve milijarde evra u bespovratnim sredstvima.
Cilj je da se zemlje Zapadnog Balkana već pre članstva približe EU i evropskom jedinstvenom tržištu. Evropska komisija obećava da će to podstaći ekonomiju zemalja i potencijalno udvostručiti njihove privrede u narednoj deceniji.
Da bi dobile sredstva, zemlje moraju, između ostalog, da predstave agendu reformi po preporuci Evropske komisije. Milena Mihajlović, suosnivačica proevropskog trusta mozgova Evropski politički centar (CEP) u Beogradu, hvali Plan rasta kao prvi konkretan primer pristupa koji je razrađen 2022. i podrazumeva postepenu integraciju. Po njenom mišljenju, uslediće i drugi koraci, na primer u oblasti institucionalne saradnje. Mihajlović očekuje da će predsednica Evropske komisije insistirati na rešavanju regionalnih sporova, recimo na dijalogu Beograda i Prištine u kojm je EU posrednik. Napredak u ovoj oblasti ključni je preduslov za isplatu sredstava EU.
Prošle nedelje, Evropska komisija je objavila da su zemlje članice odobrile pet od šest reformskih agendi, sve osim one iz Bosne i Hercegovine. Sada će Evropska komisija formalno i ubrzano usvojiti ove agende. Ako neka država želi da koristi sredstva iz Plana rasta, mora da sklopi kreditne aranžmane i da ih sprovede. Prema rečima Ursule fon der Lajen, to bi trebalo da bude završeno do kraja ove godine.
U sredu je na sednici Skupštine Beograda usvojen budžet za 2025. godinu, za koji je Aleksandar Šapić naveo da pokazuje da vlast ne odustaje ni od jednog važnog projekta. Opozicija kaže, pak, da gradski budžet nije po meri građana
Studenti su Zagorki Dolovac predali 1000 identičnih pisama „za 1000 njenih ćutanja“ s porukom da „počne da radi svoj posao“ nakon čega je ona pozvala studente na razgovor
Skupština Republike Srpske traži da se obustavi proces evropskih integracija BiH zbog, kako tvrde, „narušavanja Dejtonskog mirovnog sporazuma“
Glavni odbor Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, a nakon konsultacija sa članstvom, odbio je ponuđeni predlog nadležnih institucija sa kojim je upoznat nakon sastanka 24.decembra
Strukovni sindikat Radio-televizije Srbije pružio je punu podršku studentima i učenicima srednjih škola "u njihovim naporima da protestima jasno i javno iskažu svoje stavove"
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
