Foto: Jean-Francois Badias/AP/picture alliance
Ursula fon der Lajen dolazi na Zapadni Balkan. Razgovaraće sa domaćinima o pristupnom procesu i finansijskoj podršci EU za ovaj region. Šta ova poseta znači za proces evrointegracije balkanskih zemalja
Trodnevnu posetu zapadnobalkanskim zemljama predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen počinje susretom sa premijerom Albanije Edijom Ramom u Tirani. Do kraja nedelje ona će razgovarati sa šefovima država i vlada Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Kosova i Crne Gore, piše Dojče Vele.
Prema saopštenju Evropske komisije ta poseta je opšte prirode, uobičajena, kao i prethodnih godina, a fokus je na procesu proširenja Evropske unije i na takozvanom Planu rasta za Zapadni Balkan. Poseta se dešava i pre objavljivanja godišnjih izveštaja o napretku u procesu proširenja.
Evropska komisija planira da sledeće nedelje predstavi ove procene o reformama zemalja kandidata za članstvo. Putovanje pruža predsednici Evropske komisije priliku da prenese svoja očekivanja i poruke na najvišem političkom nivou, rekla je Vesela Černeva iz Evropskog saveta za spoljne odnose za DW.
Takođe je to i „vežba slušanja“ za Fon der Lajen, jer u regionu postoje sumnje da proces pristupanja napreduje kako treba i da su ponude EU zaista verodostojne.
Pregovori traju dugo – a kraj se ne nazire
Šest zemalja Zapadnog Balkana dobile su obećanje o članstvu u EU pre više od 20 godina. Danas je pojedinačan stepen napretka za svaku zemlju različit.
Od prošle nedelje, EU i Albanija vode pregovore o sadržinskim pristupnim pitanjima. Od sada će se pregovarati o ukupno 35 poglavlja koja obuhvataju pravne oblasti u kojima Albanija treba da uskladi svoj sistem sa važećim pravom EU.
Crna Gora i Srbija ovakve razgovore vode već skoro celu deceniju. Severna Makedonija još čeka početak tih pregovora, dok Bosni i Hercegovini nedostaju određeni koraci koji prethode.
Kosovo se i dalje smatra samo „potencijalnim kandidatom za članstvo“ – delom zbog sukoba sa Srbijom. Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije, što Beograd ne priznaje. To važi i za pet članica EU: Španiju, Grčku, Kipar, Rumuniju i Slovačku. Dok se odnosi između Kosova i Srbije ne normalizuju, njihov ulazak u EU ostaje malo verovatan, jer je za pristupni proces potrebna jednoglasna odluka svih 27 članica EU.
Plan rasta za Zapadni Balkan
Ipak, podrška regionu postoji. Takozvani Plan rasta je paket od šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine, koji se sastoji od četiri milijarde evra u kreditima i dve milijarde evra u bespovratnim sredstvima.
Cilj je da se zemlje Zapadnog Balkana već pre članstva približe EU i evropskom jedinstvenom tržištu. Evropska komisija obećava da će to podstaći ekonomiju zemalja i potencijalno udvostručiti njihove privrede u narednoj deceniji.
Da bi dobile sredstva, zemlje moraju, između ostalog, da predstave agendu reformi po preporuci Evropske komisije. Milena Mihajlović, suosnivačica proevropskog trusta mozgova Evropski politički centar (CEP) u Beogradu, hvali Plan rasta kao prvi konkretan primer pristupa koji je razrađen 2022. i podrazumeva postepenu integraciju. Po njenom mišljenju, uslediće i drugi koraci, na primer u oblasti institucionalne saradnje. Mihajlović očekuje da će predsednica Evropske komisije insistirati na rešavanju regionalnih sporova, recimo na dijalogu Beograda i Prištine u kojm je EU posrednik. Napredak u ovoj oblasti ključni je preduslov za isplatu sredstava EU.
Prošle nedelje, Evropska komisija je objavila da su zemlje članice odobrile pet od šest reformskih agendi, sve osim one iz Bosne i Hercegovine. Sada će Evropska komisija formalno i ubrzano usvojiti ove agende. Ako neka država želi da koristi sredstva iz Plana rasta, mora da sklopi kreditne aranžmane i da ih sprovede. Prema rečima Ursule fon der Lajen, to bi trebalo da bude završeno do kraja ove godine.
Plan rasta za Zapadni Balkan
Ipak, podrška regionu postoji. Takozvani Plan rasta je paket od šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine, koji se sastoji od četiri milijarde evra u kreditima i dve milijarde evra u bespovratnim sredstvima.
Cilj je da se zemlje Zapadnog Balkana već pre članstva približe EU i evropskom jedinstvenom tržištu. Evropska komisija obećava da će to podstaći ekonomiju zemalja i potencijalno udvostručiti njihove privrede u narednoj deceniji.
Da bi dobile sredstva, zemlje moraju, između ostalog, da predstave agendu reformi po preporuci Evropske komisije. Milena Mihajlović, suosnivačica proevropskog trusta mozgova Evropski politički centar (CEP) u Beogradu, hvali Plan rasta kao prvi konkretan primer pristupa koji je razrađen 2022. i podrazumeva postepenu integraciju. Po njenom mišljenju, uslediće i drugi koraci, na primer u oblasti institucionalne saradnje. Mihajlović očekuje da će predsednica Evropske komisije insistirati na rešavanju regionalnih sporova, recimo na dijalogu Beograda i Prištine u kojm je EU posrednik. Napredak u ovoj oblasti ključni je preduslov za isplatu sredstava EU.
Prošle nedelje, Evropska komisija je objavila da su zemlje članice odobrile pet od šest reformskih agendi, sve osim one iz Bosne i Hercegovine. Sada će Evropska komisija formalno i ubrzano usvojiti ove agende. Ako neka država želi da koristi sredstva iz Plana rasta, mora da sklopi kreditne aranžmane i da ih sprovede. Prema rečima Ursule fon der Lajen, to bi trebalo da bude završeno do kraja ove godine.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
