Foto: AP Photo/Olivier Matthys
Dok zapadna vojna alijansa slavi pristupanje Finske i svoj 74 rođendan, Kremlj negoduje zbog ugrožavanja nacionalnih interesa Rusije i preti kontramerama
Jedanaest meseci od podnošenja zahtava Finska je danas zvanično postala 31. članica NATO-a.
Generalni sekretar zapadne vojne alijanse je tim povodom rekao da je Finska sa svojih 5,5 miliona stanovnika „sada sigurna“, da zajedno saveznici NATO-a predstavljaju „50 odsto globalne vojne sile“ i dok god su „verodostojno jedinstveni i međusobno se štite ni jedna članica NATO-a neće biti napadnuta“.
Finska pristupa NATO-u 74 godine od njegovog osnivanja 4. aprila 1949. u Vašingtonu, pa Alijansa rođendan slavi pojačana za jednog člana.
Negodovanje Moskve
U Moskvi se na finsko napuštanje vojne nutralnosti ne gleda nimalo blagonaklono, zajednička granica, koja je danas postala granica sa NATO-om, dugačka je 1340 kilometara i do sada je, posmatrano geopolitički, najdalekosežnija posledica napada Rusije na Ukrajinu, ocenjuje nemački „Špigel“. Neposredna rusko-natovska granica sada je više nego duplo duža.
Kremlj je kritikovao potez susedne države kao „ugrožavanje ruske bezbednosti“.
„Proširenje NATO-a je napad na našu sigurnost i nacionalne interese Rusije“, izjavio je portparol Krmlja Dmitri Peskov, te će Rusija preduzeti odgovarajuće kontramere. Nije preciziro o kakvim potezima se radi.
Švedska i dalje na čekanju
Finska je zahtev za članstvo u NATO podnela zajedno sa Švedskom, ali njen prijem još uvek blokiraju Turska i Mađarska. Odluka o prijemu u Alijansu mora da bude jednoglasna.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan zamera Švedskoj tolerisanje „terorističkih organizacija“, tj. u Turskoj zabranjenu Kurdsku radničku partiju PKK na svojoj teritoriji, a mađarskom premijeru Viktoru Orbanu se ne sviđa što Švedska kritikuje stanje pravne države i korupciju u Mađarskoj.
Finska će „neumorno“ raditi na tome da i Švedska postane članica NATO-a, rekao je predsednik Finske Sauli Niniste, jer „bez švedskog članstva ni finsko neće biti potpuno“.
J.H./FoNet/Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Hapšenje visokih funkcionera SNS-a otvorilo je brojna pitanja: da li je reč o stvarnom obračunu sa korupcijom ili režiranom predstavi? Dok režim gubi podršku, protesti traju, a opozicija beleži rast
Beograđani obilaze premijera Macuta i brata Ane Brnabić, Novosađani na komemorativnom skupu povodom godišnjice operacije „Oluja”, Čačani poručuju da neće stati
Od „persone non grata” do redovne gošće prorežimskih medija – bivša ministarka Zorana Mihajlović ponovo je u igri
Stručnjaci Ujedinjenih nacija za ljudska prava zabrinuti su zbog obračuna vlasti Srbije sa građanima usred, kako kažu, „jednog od najvećih protestnih pokreta u novijoj istoriji zemlje“
Studenti u blokadi objavili su rezultate istraživanja javnog mnjenja po kojima bi studentska lista pobedila na izborima, a SNS ima podršku ispod 40 odsto građana
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
