Foto: AP Photo/Olivier Matthys
Dok zapadna vojna alijansa slavi pristupanje Finske i svoj 74 rođendan, Kremlj negoduje zbog ugrožavanja nacionalnih interesa Rusije i preti kontramerama
Jedanaest meseci od podnošenja zahtava Finska je danas zvanično postala 31. članica NATO-a.
Generalni sekretar zapadne vojne alijanse je tim povodom rekao da je Finska sa svojih 5,5 miliona stanovnika „sada sigurna“, da zajedno saveznici NATO-a predstavljaju „50 odsto globalne vojne sile“ i dok god su „verodostojno jedinstveni i međusobno se štite ni jedna članica NATO-a neće biti napadnuta“.
Finska pristupa NATO-u 74 godine od njegovog osnivanja 4. aprila 1949. u Vašingtonu, pa Alijansa rođendan slavi pojačana za jednog člana.
Negodovanje Moskve
U Moskvi se na finsko napuštanje vojne nutralnosti ne gleda nimalo blagonaklono, zajednička granica, koja je danas postala granica sa NATO-om, dugačka je 1340 kilometara i do sada je, posmatrano geopolitički, najdalekosežnija posledica napada Rusije na Ukrajinu, ocenjuje nemački „Špigel“. Neposredna rusko-natovska granica sada je više nego duplo duža.
Kremlj je kritikovao potez susedne države kao „ugrožavanje ruske bezbednosti“.
„Proširenje NATO-a je napad na našu sigurnost i nacionalne interese Rusije“, izjavio je portparol Krmlja Dmitri Peskov, te će Rusija preduzeti odgovarajuće kontramere. Nije preciziro o kakvim potezima se radi.
Švedska i dalje na čekanju
Finska je zahtev za članstvo u NATO podnela zajedno sa Švedskom, ali njen prijem još uvek blokiraju Turska i Mađarska. Odluka o prijemu u Alijansu mora da bude jednoglasna.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan zamera Švedskoj tolerisanje „terorističkih organizacija“, tj. u Turskoj zabranjenu Kurdsku radničku partiju PKK na svojoj teritoriji, a mađarskom premijeru Viktoru Orbanu se ne sviđa što Švedska kritikuje stanje pravne države i korupciju u Mađarskoj.
Finska će „neumorno“ raditi na tome da i Švedska postane članica NATO-a, rekao je predsednik Finske Sauli Niniste, jer „bez švedskog članstva ni finsko neće biti potpuno“.
J.H./FoNet/Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
