Foto: Ludovic Marin, Pool via AP
Finska je peti put zaredom proglašena za najsrećniju zemlju na svetu. Sada je država koja je bila pojam za neutralnost zbog ruske invazije na Ukrajinu zatražila hitan prijem u NATO. Najsrećniji ljudi na svetu su se uplašili
World Happines Report se objavljuje od 2012. godine na osnovu rezolucije 65/309 Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. On upoređuje brojne podatke iz privrede, zdravstva, analize starosti stanovništva, provođenje slobodnog vremena, dužinu radnog vremena, ispitivanja javnog mnjenja, razne parametre kojima se meri sreća jedne nacije. Visina ličnog dohotka pritom nije ključan faktor.
Poređenja radi, najbogatija zemlja u Evropi Nemačka je završila na dvanaestom mestu, iako je prosečan lični dohodak u Nemačkoj 2020. iznosio 4.100 evra bruto, a u prvoplasiranoj Finskoj 3.140 evra.
Finska ima i najmlađu predsednicu Vlade u Evropi, možda i na svetu. Sana Marin, rođena 1985. izabrana je za predsednicu Socijaldemokratske partije Finske i predsednicu vlade 2019. godine.
Srbija se na listi od 156 zemalja obuhvaćenim ispitvanjem World Happines Report nalazi na 64. mestu. Što se regiona tiče, Slovenija se nalazi na 33, Bosna i Hercegovina na 69, Crna Gora na 72, Hrvatska na 79, Severna Makedonija na 90, Bugarska na 96, Albanija na 105 mestu. Podatke ključne za merenje sreće sakuplja i obrađuje istom metodologijom nezavisna komisija pod okriljem UN-a.
Nije teško utvrditi čega su se iznenada uplašili Finci kao najsrećniji ljudi na svetu. Oko 76 odsto Finkinja i Finaca podržava odluku Vlade da zemlja pristupi NATO-u. Iako jedva da ima staraca koji se još sećaju rusko-finskog rata, u celokupnom stanovništvu je ukorenjena trauma tog posebnog bojištu na rubu početka Drugog svetskog rata. SSR je zatražio od Finske da mu ustupi svoj deo Karelije, region širok između 45 i 110 km zapadno od jezera Ladoga preko puta Lenjingrada, kako se tada zvao Sankt Peterburg, radi bezbednosti tog grada. Pošto je finska vlada odbila zahtev sovjetski avioni su 30. novembra 1939. ujutro iznenada bombardovali glavni Helsinki, pri čemu je poginulo 91 ljudi. Sa istoka su u unutrašnjost zemlje usred nastupajuće zime bežale kolone Finaca, oko 420.000 ljudi. Napad kopnene sovjetske vojske je odbila daleko slabija finska armija. Sovjetski Savez je morao da zastane, da okupi nove, daleko nadmoćnije snage, uspeo da napreduje, ali samo do odbrambene takozvane Manerhajmove linije. SSSR je osvojio Kareliju i promenio u svoju korist granicu i na severu. Od namere da se osvoji celu Finsku Staljin je morao da odustane.
Teritorija sadašnje Finske je sve do 1809. bila deo Švedske, otada kao Veliko Vojvodstvo Finska prešla u carsku Rusiju, sve dok Lenjin 1919. nije dobrovoljno priznao nezavisnost te zemlje.
Posle Drugog svetskog rata, pa sve do skora, Finska je održavala odlične odnose i sa Zapadom i sa SSSR, potom Ruskom Federacijom. Nije nimalo slučajno što je osnivačka konferencija KEBS-a (Konferencije za uzajamnu bezbednost i saradnju – danas poznata pod promenjenim imenom OEBS) održana u Helsinkiju.
Napad Rusije na Ukrajinu i užasi agresije su uplašili miroljubivu, srećnu Finsku. Vedrih dana iz nekog solitera u Helsinkiju mogu da se vide obrisi Sankt Peterburga. Finsko-ruska granica dugačka je 1300 kilometara.
Sa Finskom će u NATO biti primljena i njena negdašnja okupatorka sila Švedska, koja je iz istih razloga zatražila prijem u zapadnu vojnu alijansu.
Politika Kremlja dovela je do potpuno surotnog efekta nameri Rusije da odvrati NATO da se približava njenim granicama.
J.H.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Večeras se u više gradova Srbije održavaju protesti. U Nišu građani protestuju protiv izveštavanja lokalne televizije, dok su se u Zrenjaninu okupili kao podrška studentu Luki Mihajloviću
Studenti Poljoprivrednog fakulteta u blokadi najavili su za sutra (19. jul) u 17 časova blokadu Avijatičarskog trga u Zemunu
Osnovni sud u Novom Sadu potvrdio je optužnicu Osnovnog javnog tužilaštva protiv advokata Nemanje Aleksića zbog više krivičnih dela
Kako se nesuđeni premijer Đuro Macut obreo u veličanju Pokreta nesvrstanih, sprovođenju spoljne politike koja je bila jedan od trejdmarkova Titove komunističke Jugoslavije
Novosađani nastavljaju sa protestima pred kućama naprednjačkih funkcionera. Da li je u pitanju “linč”, “čist nacizam” ili nešto treće
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić abolira siledžije i ludake koji prebijaju i gaze studente, dok iste te studente hapsi. Narodu u pobuni više ni goli život nije zagarantovan – ali ceh će na kraju platiti ovaj režim
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Ekskluzivno: Istraživanje Slobodana G. Markovića i Miloša Bešića o stavovima beogradskih studenata u plenumu
Šta sve nismo znali o njima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
