Foto: Ludovic Marin, Pool via AP
Finska je peti put zaredom proglašena za najsrećniju zemlju na svetu. Sada je država koja je bila pojam za neutralnost zbog ruske invazije na Ukrajinu zatražila hitan prijem u NATO. Najsrećniji ljudi na svetu su se uplašili
World Happines Report se objavljuje od 2012. godine na osnovu rezolucije 65/309 Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. On upoređuje brojne podatke iz privrede, zdravstva, analize starosti stanovništva, provođenje slobodnog vremena, dužinu radnog vremena, ispitivanja javnog mnjenja, razne parametre kojima se meri sreća jedne nacije. Visina ličnog dohotka pritom nije ključan faktor.
Poređenja radi, najbogatija zemlja u Evropi Nemačka je završila na dvanaestom mestu, iako je prosečan lični dohodak u Nemačkoj 2020. iznosio 4.100 evra bruto, a u prvoplasiranoj Finskoj 3.140 evra.
Finska ima i najmlađu predsednicu Vlade u Evropi, možda i na svetu. Sana Marin, rođena 1985. izabrana je za predsednicu Socijaldemokratske partije Finske i predsednicu vlade 2019. godine.
Srbija se na listi od 156 zemalja obuhvaćenim ispitvanjem World Happines Report nalazi na 64. mestu. Što se regiona tiče, Slovenija se nalazi na 33, Bosna i Hercegovina na 69, Crna Gora na 72, Hrvatska na 79, Severna Makedonija na 90, Bugarska na 96, Albanija na 105 mestu. Podatke ključne za merenje sreće sakuplja i obrađuje istom metodologijom nezavisna komisija pod okriljem UN-a.
Nije teško utvrditi čega su se iznenada uplašili Finci kao najsrećniji ljudi na svetu. Oko 76 odsto Finkinja i Finaca podržava odluku Vlade da zemlja pristupi NATO-u. Iako jedva da ima staraca koji se još sećaju rusko-finskog rata, u celokupnom stanovništvu je ukorenjena trauma tog posebnog bojištu na rubu početka Drugog svetskog rata. SSR je zatražio od Finske da mu ustupi svoj deo Karelije, region širok između 45 i 110 km zapadno od jezera Ladoga preko puta Lenjingrada, kako se tada zvao Sankt Peterburg, radi bezbednosti tog grada. Pošto je finska vlada odbila zahtev sovjetski avioni su 30. novembra 1939. ujutro iznenada bombardovali glavni Helsinki, pri čemu je poginulo 91 ljudi. Sa istoka su u unutrašnjost zemlje usred nastupajuće zime bežale kolone Finaca, oko 420.000 ljudi. Napad kopnene sovjetske vojske je odbila daleko slabija finska armija. Sovjetski Savez je morao da zastane, da okupi nove, daleko nadmoćnije snage, uspeo da napreduje, ali samo do odbrambene takozvane Manerhajmove linije. SSSR je osvojio Kareliju i promenio u svoju korist granicu i na severu. Od namere da se osvoji celu Finsku Staljin je morao da odustane.
Teritorija sadašnje Finske je sve do 1809. bila deo Švedske, otada kao Veliko Vojvodstvo Finska prešla u carsku Rusiju, sve dok Lenjin 1919. nije dobrovoljno priznao nezavisnost te zemlje.
Posle Drugog svetskog rata, pa sve do skora, Finska je održavala odlične odnose i sa Zapadom i sa SSSR, potom Ruskom Federacijom. Nije nimalo slučajno što je osnivačka konferencija KEBS-a (Konferencije za uzajamnu bezbednost i saradnju – danas poznata pod promenjenim imenom OEBS) održana u Helsinkiju.
Napad Rusije na Ukrajinu i užasi agresije su uplašili miroljubivu, srećnu Finsku. Vedrih dana iz nekog solitera u Helsinkiju mogu da se vide obrisi Sankt Peterburga. Finsko-ruska granica dugačka je 1300 kilometara.
Sa Finskom će u NATO biti primljena i njena negdašnja okupatorka sila Švedska, koja je iz istih razloga zatražila prijem u zapadnu vojnu alijansu.
Politika Kremlja dovela je do potpuno surotnog efekta nameri Rusije da odvrati NATO da se približava njenim granicama.
J.H.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Aleksandra Subotić, dugogišnja direktorka United Media u sklopu koje rade televizije N1 i Nova, nedeljnik „Radar“ i dnevni list „Danas“, dobila je otkaz, potvrđeno je Raskrinkavanju iz više izvora
U Srbiji se vodi odlučujuća bitka za nezavisnost sudstva i tužilaštva, tj. za vladavinu prava. Uprkos tome samo se mali broj ljudi odazvao pozivu na protest „Marš za pravosuđe“. Zašto?
Protest protiv „Mrdićevih zakona“ ispred Generalštaba počeo je nešto posle 14 časova. Organizatori su isticali važnost masovnosti skupa jer samo uz podršku građana može da se spreči urušavanje srpskog pravosuđa. Nije se, međutim, odazvao veći broj ljudi
Aleksandar Vučić kaže da pristaje na ulazak u Evropsku uniju bez prava veta. Šta se krije iza ove nove ideje o načinu proširenja EU i zašto je to, kada je reč o predsedniku Srbije, prazna priča
Penzionisani general Vojske Srbije Milosav Simović odao je strogo poverljivu državnu tajnu i zbog toga mu je izrečena kazna kućnog pritvora, potvrđeno je za „Vreme” iz Višeg javnog tužilaštva u Negotinu
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
