Foto: Ludovic Marin, Pool via AP
Finska je peti put zaredom proglašena za najsrećniju zemlju na svetu. Sada je država koja je bila pojam za neutralnost zbog ruske invazije na Ukrajinu zatražila hitan prijem u NATO. Najsrećniji ljudi na svetu su se uplašili
World Happines Report se objavljuje od 2012. godine na osnovu rezolucije 65/309 Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. On upoređuje brojne podatke iz privrede, zdravstva, analize starosti stanovništva, provođenje slobodnog vremena, dužinu radnog vremena, ispitivanja javnog mnjenja, razne parametre kojima se meri sreća jedne nacije. Visina ličnog dohotka pritom nije ključan faktor.
Poređenja radi, najbogatija zemlja u Evropi Nemačka je završila na dvanaestom mestu, iako je prosečan lični dohodak u Nemačkoj 2020. iznosio 4.100 evra bruto, a u prvoplasiranoj Finskoj 3.140 evra.
Finska ima i najmlađu predsednicu Vlade u Evropi, možda i na svetu. Sana Marin, rođena 1985. izabrana je za predsednicu Socijaldemokratske partije Finske i predsednicu vlade 2019. godine.
Srbija se na listi od 156 zemalja obuhvaćenim ispitvanjem World Happines Report nalazi na 64. mestu. Što se regiona tiče, Slovenija se nalazi na 33, Bosna i Hercegovina na 69, Crna Gora na 72, Hrvatska na 79, Severna Makedonija na 90, Bugarska na 96, Albanija na 105 mestu. Podatke ključne za merenje sreće sakuplja i obrađuje istom metodologijom nezavisna komisija pod okriljem UN-a.
Nije teško utvrditi čega su se iznenada uplašili Finci kao najsrećniji ljudi na svetu. Oko 76 odsto Finkinja i Finaca podržava odluku Vlade da zemlja pristupi NATO-u. Iako jedva da ima staraca koji se još sećaju rusko-finskog rata, u celokupnom stanovništvu je ukorenjena trauma tog posebnog bojištu na rubu početka Drugog svetskog rata. SSR je zatražio od Finske da mu ustupi svoj deo Karelije, region širok između 45 i 110 km zapadno od jezera Ladoga preko puta Lenjingrada, kako se tada zvao Sankt Peterburg, radi bezbednosti tog grada. Pošto je finska vlada odbila zahtev sovjetski avioni su 30. novembra 1939. ujutro iznenada bombardovali glavni Helsinki, pri čemu je poginulo 91 ljudi. Sa istoka su u unutrašnjost zemlje usred nastupajuće zime bežale kolone Finaca, oko 420.000 ljudi. Napad kopnene sovjetske vojske je odbila daleko slabija finska armija. Sovjetski Savez je morao da zastane, da okupi nove, daleko nadmoćnije snage, uspeo da napreduje, ali samo do odbrambene takozvane Manerhajmove linije. SSSR je osvojio Kareliju i promenio u svoju korist granicu i na severu. Od namere da se osvoji celu Finsku Staljin je morao da odustane.
Teritorija sadašnje Finske je sve do 1809. bila deo Švedske, otada kao Veliko Vojvodstvo Finska prešla u carsku Rusiju, sve dok Lenjin 1919. nije dobrovoljno priznao nezavisnost te zemlje.
Posle Drugog svetskog rata, pa sve do skora, Finska je održavala odlične odnose i sa Zapadom i sa SSSR, potom Ruskom Federacijom. Nije nimalo slučajno što je osnivačka konferencija KEBS-a (Konferencije za uzajamnu bezbednost i saradnju – danas poznata pod promenjenim imenom OEBS) održana u Helsinkiju.
Napad Rusije na Ukrajinu i užasi agresije su uplašili miroljubivu, srećnu Finsku. Vedrih dana iz nekog solitera u Helsinkiju mogu da se vide obrisi Sankt Peterburga. Finsko-ruska granica dugačka je 1300 kilometara.
Sa Finskom će u NATO biti primljena i njena negdašnja okupatorka sila Švedska, koja je iz istih razloga zatražila prijem u zapadnu vojnu alijansu.
Politika Kremlja dovela je do potpuno surotnog efekta nameri Rusije da odvrati NATO da se približava njenim granicama.
J.H.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Patrijarh srpski Porfirije služio je danas Svetu arhijerejsku liturgiju u Pećkoj patrijaršiji, istakavši važnost ljubavi prema bližnjima, ali i prema onima koji nas ne razumeju i ponekad ne prihvataju. Studenti u blokadi uputili su vernicima iskrene želje za mir, ljubav i nadu
Zahtev Milorad Dodik za privremenu meru odbijen je pred Evropski sud za ljudska prava, dok će se o njegovoj apelaciji odlučivati u narednim fazama postupka
KRIK je pisao da aktuelni premijer Srbije poseduje vilu od milion evra, pa je Đuro Macut podneo žalbu da mu crtaju metu na čelu i pozvao se na zlu kob Zorana Đinđića
Zašto Aleksandar Vučić uporno zove studente i opozicione partije na dijalog i treba li oni ikada da se odazovu
Konzorcijum privatnih prevoznika zvanično je zatražio od Grada Beograda povećanje plaćanja iz budžeta za više od šest odsto, navodi Centar za lokalnu samoupravu
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
