Nemačka auto-industrija je veoma zainteresovana za srpski litijum, pa nije čudo da nemački mediji posvećuju pažnju ekološkim protestima u Srbiji, da ukazuju na moć Aleksandra Vučića i nemoć opozicije. Međutim, tu je i taj narod koji remeti planove
„Ekonomski je stvar jednoznačna: evropska automobilska industrija je zainteresovana za dragocene sirovine koje se nalaze na području od Srbije do istoka Bosne i Hercegovine. Osim toga, EU želi da svojim angažmanom spreči da Kina bude na potezu kao što je često do sada bio slučaj. A Vučić se nada najvećoj investiciji u istoriji Srbije“, piše Mihael Martens, dopisnik konzervativnog nemačkog lista „Frankfurter algemajne cajtung“ (FAZ), a prenosi Dojče vele (DW).
On navodi da Vučić insistira na tome da u zemlji budu i fabrike za proizvodnju baterija. „Tako bi on za Zapad postao nezamenjiv. Video je koliko je to korisno u drugom slučaju: pošto je srpska municija važna za ukrajinsku armiju, Vašington je od 2022. imao puno skrupula za brojne primere nazadovanja demokratije u toj balkanskoj državi. Čak je i jedan krvavi okršaj na Kosovu, koji je izazvao Vučićev čovek i u kojem je poginuo jedan kosovski policajac, doneo srpskom šefu države samo blagi prekor Vašingtona.“
„Sledećim potezom Vučić očito hoće i sebi i drugima da dokaže da eksploatacija litijuma i razgradnja demokratije mogu da idu ruku pod ruku – pa i na oči Evropske unije. Iako trenutno ne mora da se pribojava zapadnog pritiska, i mada kontroliše veliki deo srpskih medija i važnih državnih institucija, ovaj potencijalni posao težak milijarde i milijarde evra za njega nije bez rizika. Naime, otpor njemu ujedinjuje heterogenu opoziciju na način koji je retko viđen“, navodi se u tekstu.
„Narativ Robina Huda“
Autor ukazuje da su na protestima i levi i desni, i proevropski i proruski aktivisti, i ekolozi i vernici: „Osim toga, veliki broj ljudi ne veruje zvaničnim uveravanjima Beograda da će eksploatacija litijuma proticati uz pridržavanje najviših ekoloških standarda. Pošto ih njihova država godinama laže, sumnjičavost ne treba da iznenađuje. Takođe, jaz između vlastodržaca i opozicije toliko je dubok, da činjenični argumenti jedva da mogu nešto da postignu. Niti se može računati s tim da će vlast odustati od svoje namere, ako bi objektivne studije pokazale da bi eksploatacija litijuma donela bitno ekološko opterećenje za region, niti bi se otpor ugasio, kada bi solidne studije pokazale da se rizici mogu kontrolisati.“
Potom se konstatuje: „Demonstracije protiv Rio Tinta, koje su dosadašnji vrhunac imale sredinom avgusta, jesu makar delimično i protesti protiv Evropske unije i protiv (nemačke) auto-industrije. Ustanovila se neka vrsta narativa Robina Huda: na jednoj strani gnevni narod, a na drugoj savez velikog kapitala i moćnih birokrata, koji poseže za životnom osnovom običnih ljudi.“
Autor navodi da upravo zbog toga Vučić insistira na tome da u celi lanac uđu i fabrike baterija u zemlji. „Trebalo bi da se izbegne utisak da EU želi da pretvori Srbiju u sirovinsku koloniju. To je trenutno zaista slika širom Srbije, a prema anketama, više od pola ispitanika se protivi eksploataciji litijuma. Samo četvrtina se izjašnjava za eksploataciju, a oko 20 odsto su neodlučni.“
Hoće li biti referenduma?
Potom se u tekstu objašnjava zašto Vučić, uprkos takvim anketama, uvodi u igru mogućnost referenduma: „To ne bi bio prvi slučaj da predsednička najava, učinjena s velikom pompom, nestane zauvek u nekoj crnoj rupi. Osim toga, iskusni tehničar vlasti ima više mogućnosti da utiče na izjašnjavanje u svoju korist.“
Autor članka nabraja te mogućnosti: definisanje područja na kojem se održava referendum, verovatno bez Beograda koji je kritičan prema njemu, vešto formulisanje pitanja, biranje vremena održavanja kada su mlađi ljudi na odmorima, a starija populacija koja mu je većinski sklona kod kuće.
„I zbog drugih razloga, ankete u kojima je većina protiv eksploatacije litijuma ne znače neizostavno i političku većinu protiv Vučića. U Srbiji ne postoji objedinjavajući lider iza koje bi se okupila rascepkana opozicija. Mnogi opozicioni političari su islužene političke figure iz prošlosti ili današnji nedovoljno talentovani nosioci sporednih uloga. Osim toga, puno Srba nije zainteresovano za politiku, sve dok je bankovni račun u plusu, dok kirija može da se plati i dok je letnji odmor na Halkidikiju obezbeđen“, piše dopisnik frankfurtskog lista iz Beča. I zaključuje: „Još uvek nije odlučen ishod velike igre oko litijuma u Srbiji.“
Dosadašnji direktor N1 televizije Igor Božić razrešen je sa funkcije, novi menadžment mu je zabranio obavljanje uredničkih i direktorskih poslova i sugerisao mu da do daljnjeg ne dolazi na posao. Njegov status u kompaniji je neizvestan
„Ulazimo u kampanju za izbore u Beogradu, ma kada oni bili raspisani i ova kampanja neće biti kao druge“, rekao je predsednik Beogradskog odbora Pokreta slobodnih građana Stefan Simić
Režim Aleksandra Vučića pojačao je kampanju blaćenja i zastrašivanja profesora Univerziteta u Beogradu. Zašto predsednik Republike sada preti hapšenjem na Fakultetu političkih nauka
Šta su uspeli da izgovore Glišić, Bratina i Vučić, zašto to nema nikakve pravne i političke posledice i kakav efekat izaziva
Kod sela Velebit, u blizini gasovoda Turski tok, pronađena su dva velika ranca sa eksplozivom i štapinima, tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na njegovu izjavu padaju mnoge senke
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
