Nemačka auto-industrija je veoma zainteresovana za srpski litijum, pa nije čudo da nemački mediji posvećuju pažnju ekološkim protestima u Srbiji, da ukazuju na moć Aleksandra Vučića i nemoć opozicije. Međutim, tu je i taj narod koji remeti planove
„Ekonomski je stvar jednoznačna: evropska automobilska industrija je zainteresovana za dragocene sirovine koje se nalaze na području od Srbije do istoka Bosne i Hercegovine. Osim toga, EU želi da svojim angažmanom spreči da Kina bude na potezu kao što je često do sada bio slučaj. A Vučić se nada najvećoj investiciji u istoriji Srbije“, piše Mihael Martens, dopisnik konzervativnog nemačkog lista „Frankfurter algemajne cajtung“ (FAZ), a prenosi Dojče vele (DW).
On navodi da Vučić insistira na tome da u zemlji budu i fabrike za proizvodnju baterija. „Tako bi on za Zapad postao nezamenjiv. Video je koliko je to korisno u drugom slučaju: pošto je srpska municija važna za ukrajinsku armiju, Vašington je od 2022. imao puno skrupula za brojne primere nazadovanja demokratije u toj balkanskoj državi. Čak je i jedan krvavi okršaj na Kosovu, koji je izazvao Vučićev čovek i u kojem je poginuo jedan kosovski policajac, doneo srpskom šefu države samo blagi prekor Vašingtona.“
„Sledećim potezom Vučić očito hoće i sebi i drugima da dokaže da eksploatacija litijuma i razgradnja demokratije mogu da idu ruku pod ruku – pa i na oči Evropske unije. Iako trenutno ne mora da se pribojava zapadnog pritiska, i mada kontroliše veliki deo srpskih medija i važnih državnih institucija, ovaj potencijalni posao težak milijarde i milijarde evra za njega nije bez rizika. Naime, otpor njemu ujedinjuje heterogenu opoziciju na način koji je retko viđen“, navodi se u tekstu.
„Narativ Robina Huda“
Autor ukazuje da su na protestima i levi i desni, i proevropski i proruski aktivisti, i ekolozi i vernici: „Osim toga, veliki broj ljudi ne veruje zvaničnim uveravanjima Beograda da će eksploatacija litijuma proticati uz pridržavanje najviših ekoloških standarda. Pošto ih njihova država godinama laže, sumnjičavost ne treba da iznenađuje. Takođe, jaz između vlastodržaca i opozicije toliko je dubok, da činjenični argumenti jedva da mogu nešto da postignu. Niti se može računati s tim da će vlast odustati od svoje namere, ako bi objektivne studije pokazale da bi eksploatacija litijuma donela bitno ekološko opterećenje za region, niti bi se otpor ugasio, kada bi solidne studije pokazale da se rizici mogu kontrolisati.“
Potom se konstatuje: „Demonstracije protiv Rio Tinta, koje su dosadašnji vrhunac imale sredinom avgusta, jesu makar delimično i protesti protiv Evropske unije i protiv (nemačke) auto-industrije. Ustanovila se neka vrsta narativa Robina Huda: na jednoj strani gnevni narod, a na drugoj savez velikog kapitala i moćnih birokrata, koji poseže za životnom osnovom običnih ljudi.“
Autor navodi da upravo zbog toga Vučić insistira na tome da u celi lanac uđu i fabrike baterija u zemlji. „Trebalo bi da se izbegne utisak da EU želi da pretvori Srbiju u sirovinsku koloniju. To je trenutno zaista slika širom Srbije, a prema anketama, više od pola ispitanika se protivi eksploataciji litijuma. Samo četvrtina se izjašnjava za eksploataciju, a oko 20 odsto su neodlučni.“
Hoće li biti referenduma?
Potom se u tekstu objašnjava zašto Vučić, uprkos takvim anketama, uvodi u igru mogućnost referenduma: „To ne bi bio prvi slučaj da predsednička najava, učinjena s velikom pompom, nestane zauvek u nekoj crnoj rupi. Osim toga, iskusni tehničar vlasti ima više mogućnosti da utiče na izjašnjavanje u svoju korist.“
Autor članka nabraja te mogućnosti: definisanje područja na kojem se održava referendum, verovatno bez Beograda koji je kritičan prema njemu, vešto formulisanje pitanja, biranje vremena održavanja kada su mlađi ljudi na odmorima, a starija populacija koja mu je većinski sklona kod kuće.
„I zbog drugih razloga, ankete u kojima je većina protiv eksploatacije litijuma ne znače neizostavno i političku većinu protiv Vučića. U Srbiji ne postoji objedinjavajući lider iza koje bi se okupila rascepkana opozicija. Mnogi opozicioni političari su islužene političke figure iz prošlosti ili današnji nedovoljno talentovani nosioci sporednih uloga. Osim toga, puno Srba nije zainteresovano za politiku, sve dok je bankovni račun u plusu, dok kirija može da se plati i dok je letnji odmor na Halkidikiju obezbeđen“, piše dopisnik frankfurtskog lista iz Beča. I zaključuje: „Još uvek nije odlučen ishod velike igre oko litijuma u Srbiji.“
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
