Foto: AP/Virginia Mayo
U momentu krize istorijskih razmera, Evropska unija je uspela da se dogovori o zajedničkom odgovoru svih 27 zemalja članica na rusku agresiju na Ukrajinu. To niko nije očekivao, a najmanje Vladimir Putin. Ne treba isključiti mogućnost da će ovo novo preslaganje EU doneti promenu dosadašnje paradigme prema Balkanu
Predsedniku Rusije Vladimiru Putinu ovih dana pošlo za rukom ono što se mnogima činilo kao nemoguće – ujedinjavanje Evrope. Ovakvim jedinstvenim glasom Evropa nije govorila još od pada Berlinskog zida, a unutrašnje podele država članica Evropske unije istopile su se u samo nekoliko dana.
Putin je invazijom na Ukrajinu ostao bez najvernijih saveznika unutar EU, poput češkog predsednika Miloša Zemana i mađarskog predsednika Viktora Orbana.
Danima unazad EU odlučno i jedinstveno uvodi sve oštrije sankcije, a da je to ispravno smatraju i neutralne zemlje članice EU poput Austrije i Švedske. Najdramatičnija promena politike prema Rusiji svakako se desila u Berlinu, koji je do poslednjih dana verovao da je dijalog sa Rusima moguć. Nemačka je u subotu pristala da se ruskim bankama onemoguće međunarodne operacije izbacivanjem iz SWIFT-a.
Nemački kancelar Olaf Šolc raskrstio je i sa dugogodišnjim odbijanjima Nemačke da pošalje oružje u Ukrajinu.
Ujedinjena kao nikada pre, Evropska unija je, prvi put od svog postojanja, odlučila da se uključi u isporuku i finansiranje naoružanja nekoj zemlji koja nije njena članica. Pored toga, EU i Velika Britanija zabranile su ulazak u vazdušni prostor ruskim letelicama.
Istraživač Instituta za međunarodne poslove u Beču Vedran Džihić kaže za „Vreme“ da je ovako jaka i složna reakcija EU „bez presedana i da svakako predstavlja novi momenat“.
„U momentu kada je počela agresija na Ukrajinu mnogi su, a pre svega Vladimir Putin, očekivali da će EU reagovati kao mnogo puta do sada, i na kraju kao i 2014. godine nakon okupacije Krima – sa osudama, upozorenjima, blažim sankcijama i sa novim previranjima između samih zemalja članica“.
Očigledno, kaže Džihić, EU je uspela da iznađe zajednički odgovor u momentu kada se cela Evropa ali i celokupni svetski poredak suočavaju sa krizom istorijskih razmena „što je malo ko očekivao, a najmanje Vladimir Putin“.
Odluku o oružanoj podršci Ukrajini, koja nije članica EU, Vedran Džihić vidi „kao istorijsku za Evropu i celi svet“. Ona je za njega i logična i opravdana, jer se u konfliktu Rusije i Ukrajine radi o „jasnoj vrednosnoj dihotomiji između jednog autoritarnog režima zasnovanog na principu sile i straha sa jedne strane, i jednog društva koje se opredelilo za slobodarske i demokratske principe, sa druge strane“.
„Ako bi Evropska unija sedela skrštenih ruku čekajući pasivno epilog rata u Ukrajini, bilo bi to ne samo nemoralno i sramno, već bi u suštini saseklo vrednosnu granu na kojoj EU sedi i dovelo dugoročno do implozije EU. Iz te perspektive posmatrano, mislim da je ovako snažna podrška Ukrajini bio jedini moguć i ispravan odgovor u ovom momentu“.
Druge opcije, osim da se priključe jedinstvenom odgovoru EU nije imao, prema Džihićevom viđenju, ni mađarski premijer Viktor Orban. On ipak napominje da za razliku od Mađarske u kojoj ima još otvorenih pitanja, pre svega zbog predstojećih izbora zakazanih za 3. april, situaciju u Nemačkoj Džihić vidi kao „mnogo jasniju“.
Prema njegovim rečima, tamošnja vlada i socijaldemokratska stranka napravili su jedan od najvećih zaokreta spoljne politike od pada Berlinskog zida.
„Izgleda da je ova nova Nemačka za razliku od one tokom perioda pod kancelarkom Merkel mnogo odlučnija da napusti politiku pragmatičnih kompromisa, da se nedvosmisleno odredi prema globalnim izazovima i zajedno sa SAD, Francuskom i Britanijom preuzme centralnu ulogu kao zastupnik slobodarskog i demokratskog sveta“.
On ipak upozorava da će izazov svakako biti negativne ekonomske posledice po zemlje EU, što ima potencijal da oslabi zajednički front. „Ali nezavisno od svih ovih znakova pitanjima, možemo reći da se u ovom momentu EU nanovo rađa kao jedinstven akter od potencijalno mnogo većeg geopolitičkog značaja nego do sada“.
On ne isključuje mogućnost da će ovo novo preslaganje na evropskom kontinentu imati uticaja i na buduće prisustvo Zapada u našem regionu. Kao jedan od scenarija Džihić vidi otvoreno demonstriranje Zapada da je region deo njihove interesne sfere, što bi se moglo ogledati u većem vojnom prisustvu u Bosni i na Kosovo, intenziviranju NATO proširenja…
“U takvoj vrsti nedvosmislene akcije Zapada, a imajući u vidu činjenicu da će Rusija pod teretom sankcija mnogo manje moći da podrži saveznike na Balkanu, moguće je da ćemo i na Balkanu u sledećem periodu videti promenu dosadašnje paradigme“.
S.P.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Novom Sadu održan je miran skup podrške pokrajinskom poslaniku Pokreta slobodnih građana, Radivoju Jovoviću, organizovan od strane studenata Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“
Vrhovno javno tužilaštvo saopštilo je da će u najkraćem roku podneti tužbe nadležnom sudu radi utvrđivanja novinarske i izdavačke odgovornosti portala Kurir.rs, Informer.rs i drugih medija koji su, kako navode, protivno zakonu objavljivali netačne informacije o radu VJT
U centru Novog Sada je postavljen voz kao novogodišnji ukras. Nije vas sramota, kažu studenti
Mitrovčani pešice stigli u Šid na skup povodom Oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu, a u Nišu obeležena godišnjica od blokade Filozofskog fakulteta
Smena policijskih službenika Policijske stanice Palilula nedavno je odbila da obezbeđuje Ćacilend
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
