Za zemlje Zapadnog Balkana predviđena je šest milijardi evra. Uslovi su napredak u vladavini prava i usklađenosti sa spoljnom politikom EU
Zemlje članice spremne su da daju zeleno svetlo za plan ekonomskog rasta za Zapadni Balkan od šest milijardi evra, ali traže da napredak u vladavini prava i usklađenosti sa spoljnom politikom EU budu uslovi za korišćenje sredstava iz ovog fonda, saznaje RTS u diplomatskim izvorima u Briselu.
U slučaju Srbije, dodatni uslov za korišćenje sredstava iz plana koji je u novembru predložila Evropska komisija je i primena sporazuma o normalizaciji sa Prištinom.
„Zemlje članice načelno podržavaju predloženi koncept i iznos plana, ali insistiraju na čvrstim uslovima. Zemlje regiona koje ne napreduju ili nazaduju u vladavini prava ne mogu da računaju na dodatna sredstva. Isto važi i za usklađenost sa spoljnom politikom EU“, navode diplomatski izvori.
Zemlje članice su već započele internu raspravu o odobravanju plana za Zapadni Balkan, a konačna odluka bi mogla da bude doneta u februaru, ako do tada bude postignut dogovor o rebalansu budžeta EU, koji je odložen zbog veta Mađarske na finansijsku pomoć Ukrajini.
Belgija, kao predsedavajuća EU, želi da debata o planu za Balkan i razgovori o tome sa Evropskim parlamentom budu završeni pre evropskih izbora u junu, kako primena plana ne bi morala da čeka na formiranje nove evropske administracije, navode izvori u Evropskom savetu.
Plan za rast Zapadnog Balkana vredan je šest milijardi evra, od čega su dve milijarde bespovratna sredstva.
Reč je o dodatnim, novim sredstvima u odnosu na predpristupne IPA fondove koje Srbija i druge zemlje kandidati već imaju na raspolaganju.
Plan Evropske komisije podrazumeva i postepenu integraciju privreda Zapadnog Balkana u sedam sektora zajedničkog tržišta EU već tokom faze pristupanja.
Primenom plana Srbija bi, okvirno, mogla da udvostruči iznos bespovratnih sredstava, koji je trenutno na nivou od oko 200 miliona evra godišnje, ali diplomatski izvori navode da bi postavljeni uslovi, koji već usporavaju pregovore Srbije o članstvu, mogli da uticu i na korišćenje sredstava iz budućeg fonda za rast.
Građani i studenti sedmog dana od ranih jutarnjih časova nastavili su sa novim blokadama. Traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, oslobađanje svih koji su uhapšeni 28. juna tokom vidovdanskog protesta, kao i uklanjanje šatora ispred Narodne skupšine i raspuštanje skupa u Pionirskom parku. Šta se dešava u subtotu (5. jul) tokom blokada?
Nekadašnji odbornik u Skupštini Niša Branislav Jovanović tužio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog optužbi izrečenih u medijima. Tri meseca nakon podnete tužbe počelo je pripremno ročište
Predstavnici stranaka u Bundestagu su u razgovoru za DW osudili nasilje nad studentskim protestima u Beogradu. Ali su istovremeno ukazali i na opasnost od nacionalističkih tonova koji su se mogli čuti na protestima
Na pojedinim mestima zabeleženi su sporadični incidenti, „pri čemu je policija postupala u skladu sa zakonom“, saopštio je MUP. Prema najavama, blokade širom Srbije nastavljaju se i subotu
Inženjeri za stručni nadzor za deonicu puta od Pakovraća do Požege odbili su da potpišu dokumente bez kojih je nemoguće da građevinski inspektori izdaju potvrdu da je deonica završena
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
