Vučićevi „blokaderi“: Nas i autobusa trista miliona

Opet je dan autobuskog desanta na Novi Beograd. Ove subote (21. mart) će kolone autobusa biti parkirane u trakama širokih bulevara oko Arene, onde gde je i zaustavljanje strogo zabranjeno, osim kad je miting Srpske napredne stranke.

Tada saobraćajni policajci sležu ramenima i kažu da je „javljeno“ da tako mora.

Stvar se ne može oteti maloj ironiji – baš režim Aleksandra Vučića i njegovi gebelsovski papagaji u svakoj prilici i svemu hoće da prikače pridev „blokaderski“.

A baš oni, nedavnim „šetnjama protiv blokada“ kojih nema – blokiraju ulice. Isto kao i sada autobusima.

Narod po kvotama

Ljudi koji izađu iz autobusa dele se na one koji zaziru od novinara i prostodušne, pričljive. Ovi drugi mogu biti penzioneri koji obožavaju predsednika, a odlazak na miting vide kao retku priliku za besplatnu ekskurziju i druženje.

Češće su pak spakovani po „kvotama“ i naterani da tamo budu. Tokom godina, mnogi su ovom reporteru pričali kakve su pretnje dobijali u javnim preduzećima gde rade, u školama i bolnicama. Na spiskovima su i socijalni slučajevi, koji se boje da ne izgube crkavicu što primaju.

Štaviše, „Vreme“ je prvo javilo da naprednjaci spremaju mitinge u Areni i Vranju (24. mart). Kako smo znali? Tako što nam je mnogo izvora iz javnih preduzeća dojavilo da se prave spiskovi za prisilan odlazak na skupove za te dane.

Ali, kako se kod naprednjaka propaganda svela na prosto izvrtanje sveta naglavačke – za nešto bolje od toga više nemaju kreativnosti niti živaca – tako je predsednik Vučić i sada izjavio: „Pozivam građane da ne dođe niko ko ne želi. Ko god ne želi da dođe, ko Boga vas molim, nemojte da dođete. To je vaša slobodna volja.“

Pa još: „Mene niko nije mogao da natera da budem za blokaderske stranke. Oni će da vas teraju, da vas lustriraju. Ja nudim plan i program.“

Koga Vučić laže

Dakle, „blokaderi“ bi nekoga terali, lustrirali, vešali i gonili u hladni Dunav. A on, Vučić, nudi plan „Srbija 2030“ što zvuči kao pretnja da će na vlasti, po svaku cenu, ostati još desetak godina.

Vic je u tome što predsednik, tvrdeći da je ulazak u autobus „slobodna volja“, nema koga da slaže. Njegovi protivnici i kritičari znaju da to nije istina, a njegove nominalne pristaše znaju još bolje – ta oni su u autobuse korbačem uterani.

Uostalom, čemu uopšte režirani dolazak u glavni grad? Zar nema moćna Srpska napredna stranka barem tih dvadesetak hiljada da napune Arenu među 367.000 glasača u Beogradu, koji su poslednji put glasali za nju? Gde su im ti ljudi?

Foto: 021.rs

Ozbiljna logistika

Autobuski desant je, istina, ozbiljan logistički poduhvat što nije bez značaja. Valja dovesti preko 30.000 ljudi jer, prema procenama, oko 20 odsto njih dezertira, razlegne se po kafićima, prodavnicama i livadama Novog Beograda i čeka da dođe vreme povratka.

Do kvote dezertera – koji rado pričaju sa reporterima – došao je Arhiv javnih skupova još 2019. godine, kada je Vučić doveo ruskog predsednika Vladimira Putina. Tada je pred Hramom Svetog Save bilo tridesetak hiljada ljudi, dok je još desetak hiljada ostalo na Slaviji ispred velikog video-zida.

„Ali tada sam našao neočekivan kolateralni podatak“, ispričao je jednom za „Vreme“ Aleksandar Gubaš iz Arhiva. „Vučić je tada doterao više ljudi u Beograd. Nekih pedesetak hiljada je prošlo pored našeg mernog punkta ka Slaviji – išli su ukanalisani, ograđeni metalnim ogradama i nisu mogli da uteknu u bočne ulice.“

No, ozbiljna logistika pokazuje da mašinerija i dalje radi. Jedino ona može naći toliko autobusa i narediti da se parkiraju posred novobeogradskih bulevara.

Čemu to sve služi

Prema saznanjima „Vremena“, skup ove subote u Areni bi mogao biti prikaz tobožnje aklamativne podrške naroda i svih slojeva. Kopiraju se baš one grupe koje su se istakle u podršci studentima – tako će Vučić, osim „omladine“, imati i svoje „bajkere“ i „ratne veterane“.

Ceo taj cirkus baš sada duguje se izborima u deset mahom malenih mesta idućeg vikenda (29. mart). U normalnoj zemlji, izbori u recimo Kuli bili bi izbori u Kuli i ne bi zanimali mnogo nekoga iz Novog Sada ili Niša.

Ovde je sam režim svojim ponašanjem, asfalt-kampanjama i pritiscima podigao ulog jer ne želi da pošteno prepusti vlast ni u jednoj mesnoj zajednici.

I tu stižemo do poenta masovnih autobuskih skupova. Ona je manje u tome da se obodri sopstveno biračko telo, pogotovo ne u tome da se predstavljaju „programi i planovi“. Poenta je da se pokaže da nema malih utakmica.

Kad predsednik Vučić sve tako ozbiljno shvata, kad se mora na miting u Beograd jer su izbori u Sevojnu i Bajinoj Bašti, onda i partija i članstvo po dubini imaju prigrliti borbu kao da im je poslednja.

Kome slučajno nije jasno, tu je plašenje – ako dođu ti „blokaderi“, ima da lustriraju, vešaju i ganjaju do virova Dunava i Morave. Ispada da je bolje kod naprednjaka ući u autobus, pojesti lanč-paket, pa makar posle i dezertirati sa mitinga i izbeći deža vi dok Vučić priča iste priče.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!