Foto: Aleksandar Anđić
Za pojedine kompanije koje uvoze proizvode u Evropsku uniju, a posluju van njenih granica, od 1. oktobra važe nova ekološka pravila. Proizvođači električne energije, đubriva, cementa, gvožđa i slično, moraće da podnose redovne izveštaje o tome koliko se ugljen-dioksida oslobađa prilikom njihove proizvodnje. Srpske kompanije, privatne i državne, će ili morati da se prilagode evropskoj regulativi ili da plaćaju dodatne troškove
Evropska unija nastavlja put potpune dekarbonizacije. Tom putu, sada su prinuđene da se pridruže i srpske kompanije koje izvoze u zemlje Unije. U naredne dve i po godine moraće da prijavljuju emisiju ugljen-dioksida koji se oslobađa prilikom proizvodnje, a potom i da plaćaju dodatan porez ukoliko prekorače dozvoljene granice, piše Euronews.
Za pojedine kompanije koje uvoze proizvode u Evropsku uniju a posluju van njenih granica, od 1. oktobra važe nova ekološka pravila. Proizvođači električne energije, đubriva, cementa, gvožđa i slično, moraće da podnese redovne izveštaje o tome koliko se ugljen-dioksida oslobađa prilikom njihove proizvodnje.
Srbija među najvećim proizvođačima ugljen-dioksida
Sve je to u cilju smanjenja efekta staklene bašte, gde važnu ulogu igra ugljen-dioksid. Ideja Evropske unije je da se ugljenički otisak smanji i na teritoriji zemalja koje nisu članice.
Srbija je među liderima u regionu po emisiji ugljen-dioksida. Oko 70 odsto električne energije proizvodi se iz uglja, navodi se u izveštajima energetskog bilansa.
Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je ugljen-dioksid ubedljivo najviše utiče na klimatske promene. Nije daleko 2026. godina, a srpske kompanije, privatne i državne, ili će se prilagoditi evropskoj regulativi ili plaćati dodatne troškove.
Z.S/Euronews
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Grupa od 60 Srba s Kosova je 29. oktobra krenula pešice na „veliki skup“ naprednjaka u Novom Sadu koji bi trebalo da bude održan „11, 15. ili 16. novembra“. Nakon „veličanstvenog dočeka“ u Beogradu 5. novembra i emotivnog obraćanja Ane Brnabić tim ljudima gubi se svaki trag u medijima
Majka Stefana Hrke, koji je stradao u padu nadstrešnice, nastavlja štrajk glađu kod Skupštine. Sinoć je primila infuziju u privatnoj klinici, danas je malaksala, ali je njeno stanje stabilno
Nakon što je učestvovala u protestima 18. avgusta, Marija je nasilno odvedena u Ćacilend, gde su je maskirani muškarci šutirali i šamarali. Policija nije reagovala, prenosi Kompas
Dok štrajk glađu Milomira Jaćimovića i njegovog sina ulazi u četvrti dan, Centar za socijalni rad i Hitna pomoć proverili su zdravlje maloletnog deteta. Auto-prevoznik na udaru režima najavio je radikalniji pristup „koji će svima biti iznenađenje"
Zbog režimske upotrebe Ćacilenda protiv Dijane Hrke ljude je preplavio bes i osećaj da imamo posla sa monstrumima. Kako se nose sa ovim osećanjima i kako ona mogu da nam pomognu naslovna je tema novog broja „Vremena“
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
