Foto: Tanjug
Novi paket sankcija usmeren protiv ruskih kompanija uticaće, kako stvari sada stoje, i na poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS) jer je u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta. Zvanični Beograd smatra da se Srbija našla kao „kolateralna šteta“ evropskih sankcija protiv Rusije i traži izuzeće, koje se trenutno „razmatra“. EU Srbiji ukazuje već 10 godina unazad na gotovo nepostojeću diverzfikaciju u snadbevanju energentima i oslonjenost samo na rusku naftu
Evropska unija uvela je tokom prošle nedelje novi paket sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Na spisku Evropske unije našlo se i 12 velikih ruskih kompanija sa kojima će biti prekinute sve transakcije u narednom periodu. Među njima je i Gaspromnjeft zajedno sa još dva ruska naftna giganta.
U odluci šefova država i vlada EU našla se i stavka u kojoj se kaže da je „zabranjeno direktno ili indirektno učešće u bilo kojoj transakciji sa pravnim licima koja su pod kontrolom, ili u kojima Rusija ima više od 50 odsto vlasništva, ili u kojima Rusija, njena vlada ili ruska centralna banka imaju učešća u dobiti“.
Zbog činjenice da ruska kompanija Gaspromnjeft ima većinsko vlasništvo (51 odsto) u preduzeću Naftna industrija Srbije (NIS) države članice EU prestaće poslovanje i finansijske transakcije i sa NIS-om.
Po objavljivanju ove odluke predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će se „Srbija naći u veoma komplikovanoj situaciji ako iz ove odluke ne bude izuzeta“. „Nisu kaznili Ruse, nisu kaznili sebe, kaznili su nas“. Prošlog četvrtka on je rekao da će u naredna dva dana stići dodatna pravna pojašnjenja kako će se ova odluka odnositi na poslovanje NIS-a i da li će izuzeće biti moguće. Međutim, pojašnjenja nema ni gotovo nedelju dana kasnije.
Britanski časopis Fajnenšl Tajms (FT) preneo je juče da EU radi na razjašnjenju novog paketa sankcija, posle žalbe Srbija da bi ovakva odluka EU mogla da dovede do nesigurnosti u snadbevanju goriva. FT piše da zvaničnici u Briselu razmatraju mogućnost da se Srbiji dozvoli da bude izuzeta iz novih pravila, odnosno da za Srbiju važe ista pravila kao za države članice EU koje i pored sankcija mogu da obavljaju transakcije sa ruskom naftom i gasom.
Portparol EU Peter Stano potvrdio je da su zvaničnici EU trenutno u kontaktu sa srpskim vlastima kako bi se „razjasnile sve brige“ koje Srbija ima oko posledica restriktivnih mera. „Nema sankcija EU protiv Srbije i nema planova za bilo kakve sankcije Srbiji“, naglasio je Stano.
Dok pojašnjenje ne stigne, predsednik Srbije naveo je da za rešavanje ove sitaucije postoji nekoliko opcija, ukoliko NIS ne bude izuzet iz odluke EU. Jedna od njih bilo bi preuzimanje većinskog dela NIS-a od strane države, ukoliko ruska strana na to pristane. Drugo je uvoz nafte preko Crne Gore ukoliko to Crna Gora dozvoli i EU dozvoli Crnoj Gori. Treće bi bilo da neka srpska kompanija, kao što je Transnafta, uveze naftu, a onda je proda NIS-u.
Iz NIS-a su za medije saopštili da se u ovom trenutku posao obavlja „neometano i da kompanija ostaje fokusirana na nastavak realizacije započetih investicija i na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata“.
S.P./Danas/Euronews Srbija
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Osumnjičena Z.S.M. se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti, a u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. Druga osoba, osumnjičena za isto delo trenutno je nedostupna organima gonjenja
Umesto nadležnih organa Republike Srbije informaciju o određivanju pritvora objavio je tabloid Informer, pozivajući se na izjavu svog glavnog urednika Dragana J. Vučićevića, koji je imao i opsaku: „Sram vas bilo stoko jedna pravosudna! Tužite me, hapsite i mene!”
Prisutni na protestu su blokirali prilaz Starom savskom mostu na poziv inicijative „Most ostaje“. Postavljanjem kontejnera i mirnim protestom, žele da spreče radove za koje tvrde da nemaju dozvolu. Aktivisti ukazuju na nepravilnosti i zahtevaju privremenu sudsku meru za obustavu radova
Simonida Rajčević obolela je od progresivnog oblika multiple skleroze
Na predstojećim izborima na Kosovu Aljbin Kurti ima dobre šanse za ponovnu pobedu. Njegovoj popoularnosti, između ostalog, doprinosi konfrotativno držanje prema susednoj Srbiji koju ponajviše oseća 90.000 Srba na Kosovu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
