Efekat poziva na bojkot: U Beogradu izlaznost za 11,5 odsto manja nego u decembru

Preliminarni podaci na sajtu Republičke izborne komisije pokazuju da je izlaznost na beogradskim izborima bila 46,6 odsto, što je za 11,5 odsto manje od izlaznosti na prethodnim izborima održanim u decembru.

Posmatračka misija CRTA objavila je da će, prema njenim prognozama, izlaznost u glavnom gradu Srbije biti za 13,2 odsto manja nego na izborima u decembru. Iz Crte kažu da će prema njihovim projekcijama konačna izlaznost do zatvaranja svih biračkih mesta u Beogradu biti manja za 200 do 250 hiljada glasova nego na lokalnim izborima u decembru.

Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović ocenio je da je izveštavanje medija uticalo na izlaznost na izbore i naveo da su određeni mediji „pozivali na bojkot“. On je dodao da je kampanja bojkota u Beogradu izazvala konfuziju, a da je koalicija „Biramo borbu“ vodila borbu na dva fronta – protiv SNS-a i njihovih dojučerašnjih koalicionih partnera.

Ko je pozivao na bojkot

Deo opozicije bojkotovao je današnje izbore: Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, Nova demokratska stranka Srbije Miloša Jovanovića i stranka Srbija centar Zdravka Ponoša.

Nisu samo određene opozicione stranke pozivale na bojkot. U nedeljama pred izbore, na ulicama Beograda i Novog Sada osvanuli su i grafiti i flajeri sa istom porukom. Međutim, i dalje nije jasno ko tačno stoji iza ovakvih grafita, s obzirom na to da u Novom Sadu opozicija izlazi ujedinjeno. Zbog toga su opozicione stranke objavile da sumnjaju da iza te vrste poziva na bojkot stoji Srpska napredna stranka.

„Uplašeni zbog činjenice da cela opozicija udruženo izlazi na izbore i to na jednoj izbornoj listi, Srpska napredna stranka (SNS) organizovano ispisuje grafite po ulicama Novog Sada u kojima se poziva na bojkot“, navode iz ove novosadske koalicije, koju čine članovi bivše koalicije „Srbije protiv nasilja“, koalicije NADA, građanski pokret „Bravo“ i LSV-Vojvođani.

Isti grafiti pojavili su se i na beogradskim ulicama, a opozicija tvrdi da se i u njima vidi „rukopis“ SNS-a. Predsednik Novog DSS Miloš Jovanović rekao je se on nikad nije bavio grafitima, a da je u životu napisao jedan jedini grafit.

„Ne živim od politike, njom se bavimo vrlo ozbiljno, promišljamo, imamo viziju ove zemlje, ne bavim se pisanjem grafita. To bi mi bilo ispod časti. Jedan jedini grafit sam napisao sa 12 ili 13 godina, napisao sam ’Šomi’ ili ’Miloš PFK’. Ne bavim se grafitima, ne snimam se na mrežama. Mislim da je to neozbiljno, apelujem na građane da počnu da prepoznaju ko šta i kako radi. Možete da se ne slažete sa mojim političkim opredeljenjem, ali doslednost da mi osporite ne. Grafitima i autolakovima se nikad nisam bavio“, rekao je Jovanović, preneo je NIN.

Bojkot utiče na izlaznost

Kada velike partije bojkotuju izbore, njihovim biračima preostaju dve opcije – da daju svoj glas nekom drugom ili da prate uputstva partije čiji su glasači, pa da i sami ne izađu na izbore. Programski direktor CeSID-a Ivo Čolović je i pre izbornog dana govorio da će na izlaznost najviše uticati to što pojedine opozicione partije bojkotuju izbore.

„Što se tiče drugih gradova to je konfuzija, ko izlazi, gde izlazi, na koje izbore. To će takođe uticati na birače da se teže opredele koga će podržati na ovim izborima“, rekao je Čolović.

Čolović je istakao da po prvi put SNS i SPS kao članice vladajuće koalicije nastupaju u predizbornoj koaliciji, a da je to vrlo značajan pokazatelj da su oni ove izbore vrlo ozbiljno shvatili i da žele što bolji rezultat.

Izlaznost iz godine u godinu pada

Niska izlaznost ne može se objasniti samo bojkotom dela opozicije. Broj izašlih na izbore na svim nivoima iz godine u godinu pada, a ispostavilo se da je u Srbiji dostigla istorijski maksimum, kako se ispostavilo, već na prvom glasanju za narodne poslanike. Relativno visoka izlaznost obeležila je izborne cikluse do 2000. godine, a nakon petokobarskih promena samo dva puta je glasalo više od četiri miliona birača.

Na prve višepartijske izbore 9. decembra 1990. godine izašlo je više od pet miliona birača, što predstavlja najveću izlaznost u 33 godine dugoj istoriji stranačkog pluralizma u Srbiji. Na tim izborima, jedinim koji su održani po većinskom sistemu, glasalo je 5.030.440 birača, što je bilo 71,49 odsto od ukupno 7.036.303 upisana birača.

Kakva je izlaznost bila u toku dana

Na početku izbornog dana delovalo je da će izlaznost u glavnom gradu biti veća nego na prethodnim izborima. Do devet časova je na birališta izašlo 5,8 odsto Beograđana, u poređenju sa 4,6 odsto, kolika je bila izlaznost u istom periodu u decembru.

Do 11 časova se ta razlika smanjila, pa je na drugom preseku izlaznost iznosila 14,3 odsto, u poređenju sa 13,6 odsto izašlih u 11 časova u decembru. Tri sata kasnije, trend smanjivanja izlaznosti se nastavio, te je do 14 časova na birališta u glavnom gradu Srbije izašlo 26,7 odsto birača, što je 3,9 odsto manje nego na prethodnim izborima.

Razlika je nastavila da se povećava do preseka u 17 časova. U tom trenutku je danas na izbore u Beogradu izašlo 34,8 odsto glasača. To je čak 10,3 odsto manje u odnosu na izbore u decembru. U 19 časova je izlaznost bila 42,2 odsto, 11,9 odsto manje nego na prethodnim izborima.