Foto: APLjudi koji su krenuli iz subsaharskih afričkih zemalja čekali su, zaglavljeni na litici, pomoć cele noći
Posle dva brodoloma koja su se dogodila u noći između subote i nedelje nedaleko od italijanskog ostrva Lampeduza, 30 osoba se i dalje vode kao nestale, dok ih je 57 spaseno. Jedna žena i njena jednogodišnja beba preminuli su nakon spasavanja, Među preživelima su dve trudnice, prenose italijanski mediji.
U akciji spasavanja učestvovali su patrolni čamci italijanske obalske straže, helikopteri i vatrogasci. Talasi su bili visoki 4,5 metara što je otežavalo patrolnim čamcima da se približe. Ceo jedan dan se čekalo da se talasi smire, ali to se nije dogodilo.
Nakon nesreće utvrđeno je da su migranti poreklom iz Obale Slonovače, Gambije, Gvineje, Malija i Senegala. Oni su se uputili u tuniski lučki grad Sfaks koji se nalazi oko 130 kilometara od Lampeduze. Prema njihovim izjavama, u prvom čamcu bilo ih je 48, a u drugom 42.
Prelaz iz Mediterana u Evropu smatra se najsmrtonosnijim na svetu.
„Mnogo tela se nalazi u moru, što sugeriše da ima mnogo brodoloma za koje nikad ne čujemo“, rekao je portparol Međunarodne organizacije za migracije Flavio Di Đakomo.
Vremenske neprilike koje stvaraju ogromne talase i loš kvalitet čamaca ometaju operacije spašavanja, upozorila je obalska straža. Sa druge strane, vlada Đorđe Meloni ne pomaže u prevazilaženju ovih problema. Sprovode politiku koja prisiljava spasilačke brodove da pristaju u udaljenim lukama, umesto da im dozvoli da iskrcaju spašene migrante na Lampeduzi ili Siciliji.
Na to su ukazale dobrotvorne organizacije i upozorile da se putem ovakvog zakona povećavaju njihovi troškovi navigacije, a smanjuje vreme za koje bi patrolni čamci mogli da patroliraju oblastima Mediterana gde su ovakve katastrofe uobičajene.
Italijansko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su se brojke migracija morem ove godine udvostručile na 92.000 u poređenju sa prošlom godinom kada ih je zabeleženo 42.600.
A.E/La Repubblica/La Stampa/The Independent/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Potpredsednik SSP-a Borko Stefanović i drugi visoki funkcioneri povukli su se sa liste „Evropska Srbija“ jer se ne slažu sa izlaskom na izbore, potvrđeno je za „Vreme“. Time se ova lista dodatno osula
Odlazeći predsednik konačno je seo u škodu koja pripada starijem bratu, i pošao da „razgovara sa narodom“. Ogroman je jaz između toga kako predstavlja svoju kampanju i kakva je ona stvarno – preskupa i nesnosna
Dok izbačeni članovi pokreta pozivaju da se nikako ne glasa za Nestorovića, čuveni doktor se bori sa misterioznim medicinskim problemima i tvrdi da ima podršku Moskve. Može li nešto da uradi na izborima?
Jedna teza glasi da u Srbiji vlada referendumska atmosfera za i protiv vlasti u kojoj opozicione koalicije koje izlaze na izbore samo smetaju Studentskoj listi. Druga glasi da nema referendumske atmosfere samim tim što su studenti odbili da sarađuju sa strankama koje su takođe protiv naprednjačke vlasti. A treća, da Vučić svakako pobeđuje „antisrbe“
Nosiocu Studentske liste Iliji Srdanoviću tabloidi „na teret“ stavljaju svašta, čak i to da u Beograd dolazi „Vučićevim vozom“. „Ako je voz Vučićev, rekao bih i da je nadstrešnica Vučićeva“, kaže Dejan Bursać iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Loši životni faktori primoravaju migrante da rizikuju svoje živote na prenatrpanim čamcima kako bi stigli na neko bolje mesto za život. Putovanje iz Afrike do Kanarskih ostrva je samo još jedno u nizu masovnih utapanja u Atlantiku
