Foto: AP
Ljudi koji su krenuli iz subsaharskih afričkih zemalja čekali su, zaglavljeni na litici, pomoć cele noći
Posle dva brodoloma koja su se dogodila u noći između subote i nedelje nedaleko od italijanskog ostrva Lampeduza, 30 osoba se i dalje vode kao nestale, dok ih je 57 spaseno. Jedna žena i njena jednogodišnja beba preminuli su nakon spasavanja, Među preživelima su dve trudnice, prenose italijanski mediji.
U akciji spasavanja učestvovali su patrolni čamci italijanske obalske straže, helikopteri i vatrogasci. Talasi su bili visoki 4,5 metara što je otežavalo patrolnim čamcima da se približe. Ceo jedan dan se čekalo da se talasi smire, ali to se nije dogodilo.
Nakon nesreće utvrđeno je da su migranti poreklom iz Obale Slonovače, Gambije, Gvineje, Malija i Senegala. Oni su se uputili u tuniski lučki grad Sfaks koji se nalazi oko 130 kilometara od Lampeduze. Prema njihovim izjavama, u prvom čamcu bilo ih je 48, a u drugom 42.
Prelaz iz Mediterana u Evropu smatra se najsmrtonosnijim na svetu.
„Mnogo tela se nalazi u moru, što sugeriše da ima mnogo brodoloma za koje nikad ne čujemo“, rekao je portparol Međunarodne organizacije za migracije Flavio Di Đakomo.
Vremenske neprilike koje stvaraju ogromne talase i loš kvalitet čamaca ometaju operacije spašavanja, upozorila je obalska straža. Sa druge strane, vlada Đorđe Meloni ne pomaže u prevazilaženju ovih problema. Sprovode politiku koja prisiljava spasilačke brodove da pristaju u udaljenim lukama, umesto da im dozvoli da iskrcaju spašene migrante na Lampeduzi ili Siciliji.
Na to su ukazale dobrotvorne organizacije i upozorile da se putem ovakvog zakona povećavaju njihovi troškovi navigacije, a smanjuje vreme za koje bi patrolni čamci mogli da patroliraju oblastima Mediterana gde su ovakve katastrofe uobičajene.
Italijansko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su se brojke migracija morem ove godine udvostručile na 92.000 u poređenju sa prošlom godinom kada ih je zabeleženo 42.600.
A.E/La Repubblica/La Stampa/The Independent/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Loši životni faktori primoravaju migrante da rizikuju svoje živote na prenatrpanim čamcima kako bi stigli na neko bolje mesto za život. Putovanje iz Afrike do Kanarskih ostrva je samo još jedno u nizu masovnih utapanja u Atlantiku
