Foto: Miloš Cvetković
Osuđenom ratnom zločincu Radovanu Karadžiću oduzeta je književna nagrada „Risto Ratković“ koju je dobio 1992. godine. Odluku su pratila brojna previranja između današnjih političara u Bijelom Polju
Odlukom Haškog tribunala Radovan Karadžić služi kaznu dožitnog zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini 1990-ih godina. Pesničku nagradu u Bijelom Polju je dobio još 1993, kada je bio predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant vojske tog entiteta.
Ipak, odluka o oduzimanju nagrade pokazala je da se mnogi lokalni političari u ovom mestu nisu suočili sa prošlošću.
Rasprava do ponoći i napuštanje sale
Lokalni parlament Bijelog Polja je usvojio inicijativu da se Radovanu Karadžiću u roku od dva meseca oduzme književna nagrada, ali je rasprava o tome trajala tri sata. Završena je dva sata pre ponoći, preneo je Radio Slobodna Evropa.
Inicijativu je predložila vladajuća Bošnjačka stranka 27. juna ove godine, dan nakon što je oduzmanje nagrade zatražio deo nevladinih organizacija i građanskih aktivista. U ime predlagača Amer Smailoviću je rekao da je ovo važan dan za taj grad i njegove stanovnike i za suočavanje sa prošlošću.
„Moramo poslati jasnu poruku da među Bjelopoljcima nema mesta ratnim zločincima“, rekao je Smailović.
Inicijativu je podržala, u Bijelom Polju vladajuća, Demokratska partija socijalista, koja je opozicija na državnom nivou.
Odbornici Pokreta Evropa premijera Milojka Spajića, Demokrata i prosrpskog Demokratskog fronta Andrije Mandića, koje su vlast na nivou države ali su opozicija u Bijelom Polju, napustili su salu u vreme glasanja.
Želidrag Nikčević, član žirija koji je 1993. dodelio Karadžiću nagradu, danas je savetnik Mandića i član žirija za Trinaestojulsku nagradu u Crnoj Gori.
Bijelospoljski odbor Bošnjačke stranke smatra da je Karadžiću 1993. godine nagrada dodeljena iz „čisto političkih razloga, a ne zbog kvaliteta njegove poezije“. Karadžiću je nagrada, koja nosi ime književnika i rođenog Bijelopoljca Rista Ratkovića, dodeljena u vreme vlasti Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića.
Deo stranaka koje su na vlasti u Crnoj Gori nikada nije osudio politiku Radovana Karadžića, niti priznao genocid u Srebrenici iz jula 1995.
Zločini Radovana Karadžića
Bivši predsednik Srpske demokratske stranke, bivši predsednik Republike Srpske i bivši vrhovni komandant Vojske RS optužen je za „genocid, istrebljenje, ubistvo, progone, deportaciju, nečovečna dela, dela nasilja s primarnim ciljem širenja terora među civilnim stanovništvom, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca“.
Prva zajednička optužnica protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića podneta je 25. jula 1995, a teretila ga je za genocid i druge zločine počinjene nad civilima u Bosni i Hercegovini. Već 16. novembra iste godine, tužilac je podneo posebnu optužnicu koja se odnosi samo na masovna ubistva u Srebrenici u julu 1995.
Doktor Radovan i gospodin Dragan
Uhapšen je tek 21. jula 2008. godine, a umeđuvremenu je vodio dvostruki život na Novom Beogradu u 45. bloku, predstavljao kao doktor alternativne medicine Dragan Dabić i govorio pred stotinama ljudi.
Tako su 10. decembra 2007. godine u koncertnoj dvorani kulturnog centra Smederevo, posetioci slušali predavanje o odnosu tihovanja i meditacije, a niko od 80 okupljenih Smederevaca nije mogao ni da sanja da ih u tajne duhovnog blaženstva upućuje glavom i bradom Radovan Karadžić, pisalo je „Vreme“.
Nvodni dr Dragan David Dabić, neuropsihijatar i istraživač u oblasti psihologije i bioenergije, nije prosvećivao samo po Smederevu. Održao je tih godina predavanje i u Kikindi, posetio Sombor i Novi Sad, a na Adi Ciganliji, u okviru Festivala zdravog života, održao je predavanje pod nazivom „Kako negovati sopstvene energije“. Sve ukupno, pre hapšenja, Karadžića je videlo, na javnim mestima, više stotina ljudi.
Većina njih, nakon hapšenja, nije mogla da prežali pet miliona dolara koji su im bili ispred nosa, a koje je američki Stejt department nudio za informacije koje bi pomogle hvatanju ovog haškog begunca.
Baš kao i Vojislav Šešelj, Radovan Karadžić je od Haškog tribunala, kada je isporučen, zahtevao da mu se dokumenta dostavljaju na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom. Međutim, i za njega je, kao i za Šešelja, utvrđeno da engleski ne samo da razume već i da se njime odlično služi, pisala je Tamara Skrozza.
Zbog toga je prvobitna odluka Sudskog veća o dostavljanju ćiriličnih dokumenata promenjena, a od 28. marta 2009. dostavljana su mu i dokumenta na engleskom jeziku. Tužilaštvo je prethodno navelo nekoliko primera na osnovu kojih je bilo očigledno da Karadžić poznaje engleski jezik, dok je Karadžić tvrdio da je u Americi studirao pre više od 30 godina i da u poslednjih desetak godina „engleski nije govorio skoro uopšte“.
No, pokazao se kao slab advokat. Sudsko veće navelo je da se na nekoliko snimaka sa statusnih konferencija vidi i čuje da Karadžić ispravlja prevodioce koji su pravili sitne prevodilačke greške.
Veličanje ratnih zločinca
Grupa nevladinih organizacija i građanskih aktivista koje su prvi pokrenuli incijativu da se Karadžiću oduzme nagrada za poeziju naglasili su da njeno povlačenje ohrabruje i šalje poruku da Bijelo Polje neće dozvoliti da bude mesto gde se slave ratni zločinci.
Navode da je posebno važno što se ova odluka donosi u trenutku kada je u Crnoj Gori sve češće veličanje ratnih zločinaca i njihove ideologije:
„Što smo mogli vidjeti i ovog ljeta kada je u Petnjici kod Šavnika Radovan Karadžić bio veličan na skupu kojem je prisustvovao i predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić.“
Nagradu je dobio Bećir Vuković, književnik koji negira crnogorsku naciju i podržava četnički pokret, zbog čega je održan protest na kome je došlo je do sukoba građana i policije.
Bošnjačka stranka zatražila je od javnih ustanova u Bijelom polju da u roku od 60 dana sprovedu reviziju svih do sada dodeljenih nagrada, i utvrde da li je još neko od laureata osuđen za ratne i druge zločine, koji ih čine nedostojnim nagrade i o tome obaveste lokalni parlament.
Izvor: Vreme/Slobodna Evropa
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
