Pokret za decentralizaciju Srbije (PODES) nije nastao zato što neko ima nešto protiv Beograda, centralizacija je pojava da se iz jednog centra odlučuje o svemu i za svakog bez konsultacija i sagledavanja interesa onih o kojima se odlučuje, a naš glavni razlog za ulazak u politku je epska bahatost trenutne vlasti prema svima, neseletkitvno, što je pogrešno i glupo, i diskriminacija na svakom koraku. Sve one koji misle da smo „trojanski konj“ vlasti pozivan da ne glasaju za nas i da spasu dušu, kaže za „Vreme“ predsednik novoosnovanog PODES-a Dragan Milić.
Mi imamo centar sa minimum 174 daljinska upravljača, jer toliko ima lokalnih samouprava, i tim upravljačima se upravlja onako kako neko u tom centru misli da treba da se upravlja.
Age, begovi, vlastelini i vazali
Srbija je napravljena kao što su u tursko vreme bile age i begovi, ili kao što smo pre toga imali vlasteline i vazale. Srbija je zapravo sastavljena od brojnih vazala, niških, vranjskih, subotičkih i tako dalje, koje je postavio centar da rade kako im se kaže, a ne za narod. To je vrlo opasna tendencija, jer je istorija pokazala da se tako dolazi do potpune katastrofe, jer jednog dana potčinjeni jednostavno kažu – dosta je, a to nikada nije bilo dobro.
Govoreći o diskriminaciji, Milić kaže da mu najviše smeta diskriminacija dece u Srbiji. On podseća da su beogradski osnovci i srednjoškolci dobili po 20.000 dinara na početku ove školske godine.
„To je zaista lepo i tako treba, ali zašto samo deca Beograda? Onda oni kažu da je to po Zakonu o lokalnim samoupravama, i da novac treba da obezbede lokalne samouprave. Kako da obezdede kada Beograd ima 1,7 miliona dinara godišnje bruto dohodak po glavi stanovnika, a jug Srbije 720.000 ili 750.000 dinara. To je milion dinara razlike. Kako očekivati da lokalna samouprava u Dimitrovgradu, Trgovištu ili Vranju to uradi?“, pita Milić.
Da ne živimo više u vreme Superhika
On navodi da je od 19 devastiranih opština njih 15 na jugu Srbije, a četiri u zapadnoj Srbiji, dakle svih 19 južno od Beograda.
„Dajte da više ne živimo u vremenu Superhika. Ako se već pravi diskriminacija dece, onda da ih ne diskriminišu prema bogatstvu, da bogati imaju sve, a sirotinja ništa. Meni bi bilo logičnije da deca iz devastiranih opština dobiju 20.000 dinara pomoći, a da bogati budu bez te pomoći, mada je idealno da sva deca dobiju pomoć, jer su sva deca ista. Takvu bih državu voleo da vidim“, kaže Milić.
On pominje i diskriminaciju vozača, jer u Beogradu „od famozne Ikee“ do Stare Pazove, „60, 70 kilometara auto-puta korisnici voze gratis“.
„Lepo. Hajde da uvedemo da svima, ceo auto-put bude gratis. Ne, to ne može. Na primer, mi iz Niša, čim promolimo nos, naiđemo na naplatne rampe koje su nam ugurali u grad, i odmah plaćamo, i za najkraće destinacije. Zar nije logično da i tu budemo solidarni, pa da se plaćaju vinjete za korišćenje auto-puta, kao u svim civilizovanim zemljama?“, pita Milić.
Diskriminacija svih, pa i bolesnih
On ističe da je najgora diskriminacija u Srbiji – diskriminacija bolesnih, „opet po bogatstvu, jer postoje liste čekanja na kojima ljudi umiru“.
„Oni koji imaju para lečiće se privatno, ali šta ćemo sa onima koji nemaju para? Oni će umirati. To je toliko bolna diskriminacija koja je pored pomenute bahatosti mene naterala da uđem u politiku. Mene ne zanima da budem kandidat za predsednika, moja je životna želja da se otvori institut za kardiovaskularne bolesti u Nišu, na koji čekamo više od 50 godina. Nemamo nijedan institut, ni za majku i dete, ni za onkologiju, ni za kardiovaskularne bolesti. I to je svuda tako, i u Prokuplju, Pirotu Kraljevu ili Čačku“, kaže Milić.
On ocenjuje da je to previše za narod od koga se stalno traži „trpi narode moj, zato što te država zove“.
Bahati učenici i mučeni prosvetari
Milić podseća da penzioneri nekoliko godina nisu primali penzije, a da su sada „mučeni prosvetni radnici izašli na ulicu gladni i obespravljeni“.
„Bahati učenici biju prosvetne radnike, jer gledaju to na televiziji i vide da nikakvih sankcija nema. Jednostavno, živimo u zemlji koja nije pravna država i u kojoj caruje nasilje koje, nažalost, promoviše i sama vlast“, kaže Milić.
On ističe da je to potpuno nedopustivo i da bi ljudi koji osećaju odgovornost trebalo da kažu da to ne valja i da to mora da se menja.
„Ili ćemo da se pravimo blesavi i ćutimo sve dok se nama to lično ne desi. Nedugo nakon što sam najavio ulazak u politiku mene su izbacili sa fakulteta, iako ima tri specijalizacije: opštu hirurgiju, vaskularnu hirurgiju i kardiohirurgiju. Oni su izmišljali stvari i podmetali, jer sam morao da budem pokazna vežba kako će proći oni koji se usude da dignu glave“, kaže Milić.
Saradnja sa svima koji su za promenu vlasti
On ističe da PODES spreman za saradnju sa „svakim ko je za promenu ove vlasti“.
„Meni desne stranke nisu bliske, a mi smo predominantno stranka centra, možda malo ulevo, jer se zalažemo za besplatno školovanje i besplatno lečenje. Ipak, svaka stranka koja želi da vrati državu narodu je za nas saveznik“, kaže Milić.
On objašnjava da to podrazumeva saradnju „sa svakim ko želi da raskrsti sa kriminalom duboko ukorenjenim u svim državnim institucijama“ i sa svakim ko želi „da se poštuju Ustav i zakoni ove države“.
Dodaje da će PODES-u biti saveznik „svako ko želi da ovo bude zemlja prava, a ne privatna ili partijska svojina“.
„Naš program je – da se ljudima vrati dostojanstvo“, kaže Milić.
PODES nije „trojanski konj“ vlasti
Odgovarajući na optužbe da su on i PODES „trojanski konj“ vlasti, Milić poziva sve koji misle da je tako, da ne glasaju za PODES i da „spasu svoju dušu“.
„Ako smo ‘trojanski konj’ objasnite mi zašto smo na Medijani pravili vlast sa opozicijom, a ne sa Srpskom naprednom strankom? ‘Trojanski konj’ bio je u beogradskoj opštini Stari grad, i na drugim mestima. Nigde osim u Medijani nije opozicija formirala vlast, zato što smo ih pregazili kao plitak potok i naneli im brutalan poraz. Da smo mi ‘trojanski konji’ valjda bismo pronašli neki izgovor za saradnju sa SNS-om, pa im sad Medijana smeta“, kaže Milić.
On podseća da PODES neki nazivaju populistima, jer su ukinuli službena vozila i reprezentacije po kafanama.
„Ponavljam, ko želi da političari voze ‘audije’ A6, A8 i A12, neka glasa za te partije, a ne za ‘populističke’ stranke. Svi su se pomalo uplašili, kada se pojavi nova snaga na političkoj sceni, nju odmah moraju da optuže, uprljaju i popljuju zato što se plaše da će ta stranka oteti glasove. To više govori o njihovoj nesigurnosti u sopstvenu politiku, nego što govori o nama“, zaključuje Milić.
