Foto: AP
Embargo Evropske unije na rusku naftu i gas dovešće do još većeg poremećaja na tržištu, izazvaće skok cena i, uprkos svoj solidarnosti sa Ukrajincima, samo je pitanje vremena kada će evropski birači pokazati nezadovoljstvo padom sopstvenog standarda. Sa ruskim gasom je još složenija situacija nego sa naftom: za gas u doglednoj budućnosti gotovo da nema alternative, što je adut Moskve u ovom ekonomskom ratu
Rat u Ukrajini sve više narušava ekonomske odnose zapadnih država i Rusije. U tom ekonomskom ratu, kako ga je u jednom trenutku nazvao francuski ministar finansija Le Mer, obe strane povlače poteze kojima se odnosi dodatno zaoštravaju.
Sankcije do sada nisu imale nikakav efekat na ponašanje Rusije u Ukrajini, što je dovelo do velike frustracije na Zapadu. Pored ostalog, Rusiju relativno malo pogađaju sankcije pošto su do sada bili izuzeti energenti, a za njih dnevno naplaćuje samo od članica EU nešto manje od milijardu dolara. Priliv deviza koji ima Rusija od prodaje energenata zbog visokih cena je čak tri puta veći nego prošle godine. To je dovelo do velikog pritiska da se uvedu sankcije i na energente, ali to se ispostavilo mnogo težim nego što se očekivalo u Briselu.
Prva na redu se našla nafta, ali je šesti paket sankcija EU koji treba da obuhvati trgovinu naftom izazvao ozbiljne podele unutar EU. Države članice imaju različite interese pošto neke mogu relativno lako da se odreknu ruske nafte, dok za druge to predstavlja veliki problem.
Na Zapadu se pored nafte sve više spominje i mogućnost uvođenja sankcija na ruski gas. Kod gasa je situacija neuporedivo kompleksnija pošto se u EU doprema najvećim delom preko mreže gasovoda, dok se samo mali deo gasa transportuje tankerima u tečnom stanju. Tečni gas je pride po pravilu znatno skuplji od gasa koji se dobija iz gasovoda.
Iz Rusije je EU do sada podmirivala 40 odsto potreba za prirodnim gasom.
Pročitajte ceo tekst Bogdana Petrovića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (12. maja)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Ako me moji saborci predlože i ako budem želeo da budem kandidat za predsednika vlade, to neću da krijem, izaći ću sa tim“, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić
„To je bio jedan pokušaj da se pokaže da i vladajuća stranka, odnosno vladajuća koalicija, može da izvede puno ljude na ulicu“, smatra politikolog Vujo Ilić
„Poruke koje se šalju sa studentskih skupova su sada već evidentno regionalno uslovljene", profesor Vranić za „Vreme"
Šta stoji iza hapšenja 37 ljudi na Gazimestanu na Vidovdan koje je sprovela policija Kosova? Da li su zaista uhapšeni roditelji sa decom? Ko je odlučivao o tome šta su kriterijumi za hapšenje pojedinaca?
Na studentskom skupu „Sve se vidi na Vidovdan“ u Kraljevu okupilo se 5.700 ljudi, objavio je Arhiv javnih skupova, uz napomenu da je to, srazmerno broju stanovnika, kao da se u Beogradu okupilo 128.000 građana.
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
