Foto: Aleksandar Kujucev
Prošle godine, u vreme zatvorenih bioskopa zbog korone i drugih nepovoljnosti, Srbija je bila druga u Evropi po gledanosti domaćih filmova. U regionu srpski filmovi su bili na vrlu gledanosti. U Hrvatskoj, „Toma“ i „Južni vetar“ videlo je više ljudi nego svetske blokbastere
Zatvoreni bioskopi zbog pandemije korone, otežani rad Filmskog centra Srbije zbog nemanja Upravnog odbora, rat u Ukrajini i razne političke nepovoljnosti, nisu omele domaći film da bude nagrađivan i, što je u pomenutim uslovima neobičnije, rekordno gledan ne samo u Srbiji.
U Hrvatskoj, srpski filmovi Toma i Južni vetar prošle godine bili su u vrhu gledanosti, uz Bonda i ostale blokbastere. Premašili su čak i hrvatske filmove.
U oktobru prošle godine tokom prvog vikenda prikazivanja, film Toma reditelja Dragana Bjelogrlića, u Hrvatskoj je srušio rekord star deset godina filma Parada Srđana Dragojevića iz 2011. godine. Videlo ga je 8035 gledalaca
Nekako istovremeno u Hrvatsku je došao Južni vetar 2 – Ubrzanje Miloša Avramovića i takođe srušio sve rekorde: za mesec i po videlo ga je 113.000 gledalaca, što je apsolutni rekord za srpski film.
U Srbiji i u BiH Tomu je za mesec i po dana videlo 700.000 gledalaca, isto koliko i Južni vetar u regionu.
U Srbiji, udeo domaćih filmova u ukupnoj gledanosti u bioskopima prošle godine bio je 39 odsto. U Evropi, taj procenat je viši jedino u Francuskoj, pa treba istaći da je ovo rekordna gledanost domaćih filmova. Podsetimo da su zbog korone, prošle godine u Srbiji bioskopi otvoreni tek početkom marta.
Od petnaestak realizovanih filmova godišnje, osam stigne do najvećih svetskih festivala, što je takođe veliko postignuće.
Prošle godine, Kelti rediteljke Milice Tomović osvojili su nagradu na najznačajnijoj regionalnoj smotri – Sarajevo film festivalu, a reditelj Stefan Arsenijević je za Banović Strahinju osvojio Gran-pri u Karlovim Varima.
Ovog leta i jeseni naši filmovi će se takmičiti na velikim filmskim smotrama poput Lokarna, Karlovih Vari, Venecije i mnogih drugih.
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kome smeta kultura, pitali su okupljeni na protestu ispred Narodnog pozorišta, građani ispred TV Informera tražili da se Dragan J. Vučićević izvini zato što je novosadske žrtve nazvao „šatro žrtve“, u Novom Sadu je bio „Marš slobode“, u Kraljevu je govorio Jovo Bakić
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović rekla je da bi Predlog izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku mogao da se nađe pred poslanicima „jako brzo“
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je one koji hoće da prisustvuju komemorativnom skupu u Novom Sadu 1. novembra nazvao „satanistima“. Najavio je i naprednjački komemorativni kontraskup
Berlinski list „Taz“ analizira kako srpska desnica koristi lik Čarlija Kirka da se približi američkom predsedniku Trampu
Kada govori o zloupotrebi ovlašćenja policije predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne pominje ni divljačko pendrečenje demonstranata, ni to što Marko Kričak preti silovanjem, ni desetine izjava svedoka o prekoračenju policijskih ovlašćenja, nego slučaj bivšeg fudbalera Crvene zvezde Vujadina Savića
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
