Učesnici treće tribine nedeljnika „Vremena“ iz serijala razgovora posvećenih ključnim pitanjima koja utiču na život u Beogradu, saglasni su u tome da haos u saobraćaju nije slučajan, već posledica loših odluka, korupcije i potpunog odsustva strateškog planiranja aktuelne vlaste
Saobraćajni kolaps u Beogradu odavno više nije samo pitanje nervoze za volanom – to je političko, ekonomsko i razvojno pitanje koje pogađa svakog građanina. Upravo o tome govorilo se na tribini „Ko blokira grad” nedeljnika „Vreme”.
Učesnici tribine – akademik Dušan Teodorović, predsednik sindikata „Centar GSP“ Ivan Banković, predstavnik udruženja „Ulice za bicikliste” Zoran Bukvić, urednik Forbes Srbija Ivan Radak i gradski odbornik pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović, saglasni su u jednom: haos u saobraćaju nije slučajan, već posledica loših odluka, korupcije i potpunog odsustva strateškog planiranja.
Akademik Dušan Teodorović ukazao je na osnovni problem – nesklad između broja vozila i kapaciteta grada. U Beogradu, kako kaže, živi oko 1,6 miliona ljudi i postoji oko 700.000 registrovanih automobila. „Ako svi izađemo na ulice automobilima, kolaps je neizbežan”, kazao je on, dodajući da je jedino dugoročno rešenje razvoj metroa i upravljanje potrebama putovanja. Teodorović jasno poručuje da Beograd mora da bude grad javnog prevoza, a ne automobila, ali i da se to neće desiti dok je na vlasti SNS.
„Građani ne mogu da očekuju bilo kakvo poboljšanje u saobraćaju dok je sve na vlasti režim SNS-a”, kazao je on.
Govoreći o projektu metroa u Beogradu, rekao je da je način izrade linija loš.
„Ne postoje nikakvi dokazi da je ovakva mreža linija najbolje rešenje. Ne verujem da će ovaj režim ikada da uradi bilo šta na planu metroa. To je jedan od zadataka koji će dočekati novu vlast”, rekao je Teodorović.
Savo Manojlović naglašava da je problem dublji od same infrastrukture. „Ključni problemi su korupcija i nedostatak stručnih ljudi”, kaže on, ukazujući na to da Beograd raste bez ikakvog plana. Prema njegovim rečima, vlast nije uspela da započne i završi nijedan ključni infrastrukturni projekat od početka do kraja, dok se grad razvija stihijski, pod uticajem investitorskog urbanizma. Posebno ističe apsurd da Beograd i dalje nema metro.
Na pitanje kako se troši gradski novac, Ivan Banković iznosi zabrinjavajuće podatke: četvrtina budžeta odlazi na javni prevoz, ali se nova vozila finansiraju iz kredita i lizinga. „Gde ide taj novac?”, pitao je on, upozoravajući na „tajkunizaciju” javnog prevoza i činjenicu da GSP ima višestruko manje linija od privatnih prevoznika. Posledice, kako kaže, trpe svi građani.
Ivan Radak dodaje da infrastruktura jednostavno ne prati razvoj grada. „Prvo se grade zgrade, pa tek onda saobraćajnice”, kaže on, ukazujući na paradoks da je Beograd donekle „spasen” time što su mnogi ljudi iz njega otišli. Govoreći o razvoju metroa, kaže da on gradu ekonomski nije potreban.
Sa druge strane, Zoran Bukvić iz udruženja „Ulice za bicikliste” ukazuje na potrebu za drugačijim konceptom razvoja od aktuelnog: izmeštanje saobraćaja iz centra, formiranje prstenova i razvoj alternativnih vidova kretanja poput biciklizma. „Ne može se sve gurati u centar grada”, kazao je on.
Beograd se ne guši samo u automobilima, već i u lošem upravljanju, zaključili su sagovornici. Bez promene prioriteta, veće uloge struke i ulaganja u održive vidove transporta, gužve će ostati svakodnevica, a kvalitet života nastaviti da opada.
Bila je ovo treća tribina nedeljnika „Vreme” iz serijala razgovora posvećenih ključnim pitanjima koja utiču na život u Beogradu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Skupština Srbije usvojila je izmene pet pravosudnih zakona koje su ponovo upućene u proceduru nakon što su prvobitna rešenja iz januara razmotrena i usaglašena sa preporukama Venecijanska komisija. Poslanici su istovremeno izglasali i više zakona iz oblasti zdravstva, stambene politike, energetike i međunarodnih finansijskih sporazuma
Nakon što je Visoki krivični sud Hrvatske potvrdio presudu Branimiru Glavašu za ratne zločine nad osječkim Srbima, predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o oduzimanju svih ranije vraćenih odlikovanja i generalskog čina. Branimir Glavaš nakon ove odluke Milanovića objavio: „Sada ću u svečanim prilikama nositi tatina odličja kojim ga je odlikovao poglavnik NDH, dr Ante Pavelić"
Koje sve neprijatne teme vlast zatrpava histeričnom aktuelizacijom priče o koriščenju zvučnog oružja na protestu u Srbiji marta prošle godine i kud sve ovo vodi, pitaju se Božo Prelević, predsednik Bodrožić i Filip Švarm u novoj epizodi podkasta "Ova situacija"
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
