Dok je naprednjaka, Beograd će se gušiti u gužvi

Saobraćajni kolaps u Beogradu odavno više nije samo pitanje nervoze za volanom – to je političko, ekonomsko i razvojno pitanje koje pogađa svakog građanina. Upravo o tome govorilo se na tribini „Ko blokira grad” nedeljnika „Vreme”.

Učesnici tribine – akademik Dušan Teodorović, predsednik sindikata „Centar GSP“ Ivan Banković, predstavnik udruženja „Ulice za bicikliste” Zoran Bukvić, urednik Forbes Srbija Ivan Radak i gradski odbornik pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović, saglasni su u jednom: haos u saobraćaju nije slučajan, već posledica loših odluka, korupcije i potpunog odsustva strateškog planiranja.

Akademik Dušan Teodorović ukazao je na osnovni problem – nesklad između broja vozila i kapaciteta grada. U Beogradu, kako kaže, živi oko 1,6 miliona ljudi i postoji oko 700.000 registrovanih automobila. „Ako svi izađemo na ulice automobilima, kolaps je neizbežan”, kazao je on, dodajući da je jedino dugoročno rešenje razvoj metroa i upravljanje potrebama putovanja. Teodorović jasno poručuje da Beograd mora da bude grad javnog prevoza, a ne automobila, ali i da se to neće desiti dok je na vlasti SNS.

„Građani ne mogu da očekuju bilo kakvo poboljšanje u saobraćaju dok je sve na vlasti režim SNS-a”, kazao je on.

Govoreći o projektu metroa u Beogradu, rekao je da je način izrade linija loš.

„Ne postoje nikakvi dokazi da je ovakva mreža linija najbolje rešenje. Ne verujem da će ovaj režim ikada da uradi bilo šta na planu metroa. To je jedan od zadataka koji će dočekati novu vlast”, rekao je Teodorović.

Foto: Vreme

Korupcija i nestručnost

Savo Manojlović naglašava da je problem dublji od same infrastrukture. „Ključni problemi su korupcija i nedostatak stručnih ljudi”, kaže on, ukazujući na to da Beograd raste bez ikakvog plana. Prema njegovim rečima, vlast nije uspela da započne i završi nijedan ključni infrastrukturni projekat od početka do kraja, dok se grad razvija stihijski, pod uticajem investitorskog urbanizma. Posebno ističe apsurd da Beograd i dalje nema metro.

Na pitanje kako se troši gradski novac, Ivan Banković iznosi zabrinjavajuće podatke: četvrtina budžeta odlazi na javni prevoz, ali se nova vozila finansiraju iz kredita i lizinga. „Gde ide taj novac?”, pitao je on, upozoravajući na „tajkunizaciju” javnog prevoza i činjenicu da GSP ima višestruko manje linija od privatnih prevoznika. Posledice, kako kaže, trpe svi građani.

Ivan Radak dodaje da infrastruktura jednostavno ne prati razvoj grada. „Prvo se grade zgrade, pa tek onda saobraćajnice”, kaže on, ukazujući na paradoks da je Beograd donekle „spasen” time što su mnogi ljudi iz njega otišli. Govoreći o razvoju metroa, kaže da on gradu ekonomski nije potreban.

Sa druge strane, Zoran Bukvić iz udruženja „Ulice za bicikliste” ukazuje na potrebu za drugačijim konceptom razvoja od aktuelnog: izmeštanje saobraćaja iz centra, formiranje prstenova i razvoj alternativnih vidova kretanja poput biciklizma. „Ne može se sve gurati u centar grada”, kazao je on.

Beograd se ne guši samo u automobilima, već i u lošem upravljanju, zaključili su sagovornici. Bez promene prioriteta, veće uloge struke i ulaganja u održive vidove transporta, gužve će ostati svakodnevica, a kvalitet života nastaviti da opada.

Bila je ovo treća tribina nedeljnika „Vreme” iz serijala razgovora posvećenih ključnim pitanjima koja utiču na život u Beogradu.