Dobrica Veselinovć će na predstojećim izborima 2. juna biti kandidat za gradonačelnika Beograda ispred koalicije “Biram borbu”, saopštio je kopredsednik Zeleno levog fronta Radomir Lazović.
Prema njegovim rečima, Veselinović je sušta suprotnost „bahatom (Aleksandru) Šapiću, (Goranu) Vesiću i Siniši Malom koji su Beograd poklonili investitorima bliskim Srpskoj naprednoj stranci“.
Odluka o kandidaturi Dobrice Veselinovića za gradonačelnika bila je očekivana jer je on tokom godina postao jedno od prepoznatljivih lica borbe za bolji Beograd. Nedavno je izjavio da se iz lekcija naučenih iz bojkota izbora 2020. godine može zaključiti kako je ozbiljan problem ostaviti opštine i gradove bez predstavnika opozicije još četiri godine, a „pogotovo u onim opštinama i gradovima u kojima opozicija može da pobedi”.
Poznato je da Veselinović, kao jedan od poslanika Zeleno-levog fronta, oštro kritukuje investitorski urbanizam u Beograda i projekte poput Beograda na vodi.
„Ključni problemi, za koje ćemo u kampanji ponuditi rešenja, su javni prevoz i ogromne gužve, zagađenje vazduha, zaustavljanje betonizacije Beograda i sprečavanje investitorskog urbanizma“, rekao je Radomir Lazović, nakon što je javnosti saopštio odluku o Veselinovićevoj kandidaturi.
Bojkot razoran po opoziciju
Pre nego što su opozicione stranke donele odluku o izlasku na beogradske i lokalne izbore 2. juna, Veselinović je u intervjuu za “Vreme” rekao kako smatra da bojkot može razoriti opoziciono tkivo i da nije dobra opcija.
Tada je objasnio i da je bio protiv okupljanja opozicije u jednu kolonu, jer da to vodi „rezignaciji jednog dela birača koji neće da glasaju za ovog jer je sa onim”. Programsko okupljanje opozicije vidi kao bolje rešenje.
Prodaju se simboli Beograda
Stranka Zeleni-levi front je pre nekoliko dana organizovala protest zbog rušenja hotela „Jugoslavija”, koji je na aukciji prodat kompaniji “MV Investment”.
Veselinović je tada izjavio da je ta prodaja davno bila dogovorena i da se, jedna po jedna znamenitost prestonice prodaje stranim investitorima.
To važi i za prodaju Beograđanke „Mislim da je izuzetno tužno što se simboli Beograda prodaju firmama koje su u čudnom režimu sa Srpskom naprednom strankom“, rekao je Veselinović novinarima.
Firma koja je novi vlasnik hotela „Jugoslavija“ podnela je nekoliko tužbi, od kojih su dve bile upućene pokretu “Ne davimo Beograd”.
„MV Investment je u dva navrata tužio pokret ‘Ne davimo Beograd’ i mene za povredu žiga kompanije u iznosu od 100.000 evra, kao i brojne medije. Ovaj slučaj podseća na prodaju Instituta Goša na Zvezdari, koji je potom srušen da bi se izgradio stambeno-poslovni kompleks koji se upravo završava“, naveo je Veselinoović.
Javašluk u gradskom prevozu
U javnosti je poznat kao jedan od glavnih kritičara gradskog prevoza u Beogradu. Mišljenja je da su trenutne gradske vlasti u ovoj oblasti opasno zakazale, s obzirom na to da Beograd ustupa autobuske linije privatnim prevoznicima čiji rad ne kontroliše.
Veselinović je kazao za televiziju N1 da je korupcija uzrok problema i lošeg stanja u GSP-u, a da u Sekretarijatu za gradski prevoz „vlada javašluk“.
„Ako privatni prevoznik ne radi dobro, grad treba da raskine ugovor ili izvrši kontrolni pregled. Mi imamo situaciju da se građani žale, ali niko ne reaguje“, kazao je Veselinović.
Ocenio je da se ovaj problem rasteže preko deset godina i da vlast ne želi da se stanje u GSP-u popravi, jer im privatizacija koristi.
„Namerno se GSP slabi da bi onda određene linije mogle da budu privatizovane, date u ruke privatnicima“, rekao je Veselinović za N1. Naveo je primer kada je prosto na sednici Skupštine Beograda saopšteno da GSP ne može da opslužuje linije 600 i da se zato ide u javno-privatno partnerstvo“. Isto je urađeno i sa linijom 500, a ranije i s drugima.
Veselinović je u Skupštini Grada Beograda još u februaru prošle godine apelovao da je neophodno optimizovati pojedine linije.
„Boljom uslugom, boljim organizovanjem i boljim menadžmentom, ulaganjem u GSP i negovom optimizacijom može biti bolji“, kazao je Veselinović.
Novi Branko Pešić?
O Veselinoviću njegov dugogodišnji saborac Radomir Lazović govori kao o čoveku koji je posvetio život Beogradu i koga će, poput Branka Pešića, pamtiti razne generacije.
„Smatram da imamo najboljeg kandidata koji je svoj život posvetio ovom gradu. Dobrica Veselinović je čovek kojeg Beograđani poznaju i siguran sam da bi će biti odličan gradonačelnik”, rekao je Lazović.
Veselinović je trenutno član Privremenog organa Grada Beograda, a ovo mu nije prvi put da se kandiduje za gradonačelnika.
Na lokalnim izborima 2022. godine je takođe bio kandidat za gradonačelnika ispred tadašnjeg pokreta “Ne davimo Beograd”. Njegova lista je tada bila treća, osvojivši približno 11 odsto glasova.
Bio je nosilac liste pokreta “Ne davimo Beograd” i na izborima za odbornike Skupštine Grada Beograda 2018. godine.
Pre angažovanja u Zeleno-levom frontu, bio je pokretač brojnih projekata vezanih za urbani razvoj i ekologiju.
Pokretač je kolektiva „Ministarstvo prostora” koje je počelo da se zalaže za veće učešće građana u urbanom razvoju. Tokom godina, prerastao je iz neformalnog kolektiva u čvorište „Instituta za urbanu politiku”, sa šestoro zaposlenih i više desetina ljudi uključenih u brojne projekte i inicijative.
Od 2010. do 2012. godine bio je koordinator projekta „EkoLog” u grupi građana „Kreativna laboratorija”. Zatim je od 2013. do 2014. bio lokalni koordinator projekta „Biro Savamala”, koji se sprovodi u saradnji sa Univerzitetom u Cirihu i Gete institutom u Beogradu.
Takođe je pokrenuo i kampanju pod nazivom “Povratak otpisanih” , koja se bavila efektima privatizacije 16 bioskopa u Beogradu. To je rezultiralo akcijom zauzimanjem prostora bioskopa Novi Bioskop Zvezda.
Žuta patka
Godine 2015. bio je jedan od osnivača novog političkog pokreta Ne davimo Beograd. Pokret je žestoko kritikovao predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića i novi projekat Beograd na vodi koji je po njima izuzetno štetan. Organizovali su brojne proteste kao odgovor na ovaj projekat koje je simbolisala velika žuta patka.
Pokret je protestovao zbog rušenja u Savamali koje su, prema rečima svedoka, izvršili pojedinci sa fantomkama u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, a pokret je organizovao osam protesta od 11. maja 2016. do 15. februara 2017. godine
