Foto: Yekaterina Shtukina, Sputnik, Government Pool Photo via AP
Nakon Vladimira Putina i bivši predsednik i premijer Rusije još eksplicitnije preti upotrebom strateškog nukleranog oružja. Kaže da je Rusija odabrala svoj put i da povratka više nema
Nakon Vladimira Putina i bivši predsednik i premijer, sada na funkciji zamenika sekretara ruskog Saveta za bezbenost i jedan od članova političke elite koja okružuje predsednika Rusije Dmitrij Medvedev još eksplicitnije od svog šefa preti da će Moskva upotrebiti ceo svoj arsenal oružja, „uključujući i strateško nuklearno oružje“, zarad odbrane teritorija koje se budu priključile Rusiji.
Medvedev misli na samoproglašenu Donjecku i Lugansku narodnu republiku, čiju je nezavisnot priznala samo Rusija neposredno pred invaziju na Ukrajinu, ali i delove hersonske i zaporoške oblasti, koje su najavile da će od 23. do 27. septembra održati referendum o priključenju Rusiji. Princip je isti kao u slučaju aneksije Krima.
Gotovo jednogasno vojni analitičari i političari na Zapadu smatraju da su održavanje ovih refernduma i delimična mobilizacija koja je počela u Rusiji, a koja za cilj ima da 300.000 novih vojnika pošalje na ukrajinski front, uvod u novu eskalicaiju rata.
To je bio odgovor Kremlja na uspešnu ofanzivu ukrajinske vojske koja je probila delove fronta i naterala ruske trupe na povlačenje.
Ti referndumi će se održati, a teritorije tih oblasti će postati sastavni deo Rusije, napisao je Medvedev na svom Telegram kanalu.
Napisao je i da se Rusija ne boji „idiota u penziji koji nose generalske čizme“ i „priča da će NATO da napadne Krim“, jer su ruske supersonične rakete brže.
„Zapadni establišment isvi građani NATO-država moraju da razumeju da je Rusija odabrala svoj svoj put i da povratka više nema“.
J.H./CNN/Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Da bi umirila srednjoškolce, koji su se studentima pridružili na ulicama, vlast im je produžila zimski raspust. Mera, ipak, nije urodila plodom, so obzirom na to da đaci Jovine gimnazije već najavljuju da u školi ostaju i tokom raspusta
Ogromno okupljanje na Slaviji simbol je sve većeg nezadovoljstva među građanima. Dok vlasti umanjuju broj učesnika, protesti dobijaju na značaju, otvarajući pitanja o političkoj artikulaciji i daljoj sudbini pokreta, ocenjuje DW
Arhiv javnih skupova utvrdio je da se na protestu, koji su organizovali studenti na Slaviji, okupilo između 100.000 i 102.000 ljudi
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Po ljude termobarična bomba ima katastrofalne posledice, često i bez vidljivih spoljnih znakova: pucaju bubne opne, kolabiraju pluća, stradaju unutrašnji organi, ali mozak najčešće ostaje očuvan. Žrtva umire u najtežim mukama ostajući sve vreme u potpuno svesnom stanju. Najgore je što kobni talas nakon njenog udara zaobilazi sve prepreke. Rusi su ovu bombu poneli u pohod na Ukrajinu
