Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović koja je preuzela dužnost posle tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ rekla je da je taj tragični događaj naterao sve nas da razmišljamo i da učinimo sve da se to nikada ne ponovi.
„Ministarstvo prosvete je sam početak školske godine planirao na jedan drugi način. Krenulo se sa vaspitnom metodologijom u odnosu na decu, pošto su škole obrazovno-vaspitne ustanove. Veća pažnja posvetila se onom segmentu stvaranja ličnosti deteta, da dete poštuje drugo dete, starijeg, da poštuje različitost, da ima željeni sistem vrednosti“, istakla je ministarka za RTS.
Na pitanje da li je utvrđeno kako se dogodilo da je nedavno u istoj školi jedan učenik doneo nož, Slavica Đukić Dejanović je rekla da su organi MUP-a preduzeli sve radnje i da se radi o naročito osetljivim podacima jer je reč o maloletnicima.
„Mi iz obrazovanja još uvek nemamo nikakvu informaciju o tome. Verovatno se još uvek utvrđuje šta se događa i Ministarstvo unutrašnjih poslova u okviru svojih ovlašćenja i procedura radi svoj posao“, kaže ministarka.
Prema njenim rečima, posebne mere psihološkog rada su sa dečakom u čijem rancu je nađen nož, njegovim drugarima, njegovim roditeljima i onima koji su prijavili sumnju da se nož nalazi u jednom rancu.
U Srbiji radi 2.600 pedagoga i psihologa
„Činjenica je da smo negde zatajili u vaspitnoj komponenti i da se njoj mora pridavati neuporedivo veća pažnja. A to je moguće jedino ako svi učesnici u školi, a to su i roditelji i nastavnici i deca, rade na tom problemu i pojačanju vaspitne funkcije“, kaže ministarka.
Kao razloge za krah vaspitne komponente vidi sistem vrednosti odraslih koji su modeli deci, uticaj medija verovatno zbog agresije koja se promoviše kao stil života.
„Sigurno je da čitavo društvo svojim porukama šalje modele deci za identifikaciju“, naglasila je.
U Srbiji radi 2.600 pedagoga i psihologa. Prema zvaničnim podacima u našoj zemlji ima 3.210 osnovnih škola.
Ministarka kaže da nakon događaja u Ribnikaru, bez obzira na to ako je škola mala, ona mora imati i psihologa i pedagoga ako kadrovski potencijal te sredine to dozvoljava.
„Mi imamo drugi problem. Mali broj ljudi se opredeljuje za pedagoška zanimanja“, kaže Slavica Đukić Dejanović.
Na pitanje na koji način se može vratiti ugled prosvetnim radnicima, ministarka je rekla da roditelji, prosvetni radnici, deca, Vlada svi moraju pomoći vraćanju ugleda.
„Uobičajeno je da očekujemo da dete dođe u školu sa pristojnim nivoom znanja i vaspitanja iz svoje porodice. Nažalost, disfunkcionalnih porodica je mnogo, ne samo kod nas u Srbiji, nego uopšte. Ti moderni trendovi i brzina života koju imamo, profesionalne obaveze koje imaju roditelji, često dovode decu u periode samoće koje traju po nekoliko sati“, napomenula je.
Roditelji dovode advokate da deci popravljaju ocene
Nedavno je u javnost izašao profesor fizičkog i rekao da je dobio spisak učenika sa kojima ne sme da ima fizički kontakt na časovima, što je uvek smelo kada radite neku tešku vežbu, a sa druge strane imamo primere gde roditelji dovode advokate pa se tako deci popravljaju ocene.
Ministarka kaže da je o svim ovim slučajevima obaveštena i da su u novembru doneli Zakonske dopune i izmene koje se odnose na sadržaje rada u školama
Kako je rekla, obaveza Ministarstva je kad Narodna skupština izglasa zakon da u roku od šest meseci donese pravilnike koji će konkretizovati zakonske norme i napraviti procedure kako da se ti zakoni sprovode.
„Pravilnici su to što je ovih dana dosta aktuelno zbog toga što jedan od pravilnika koji se tiče nasilja, 22. februara stupio na snagu i on je malo izazvao određene polemike. Polemike u smislu da su jedni ocenjivali da je dobro što je taj član pet Pravilnika koji kaže da 50 odsto roditelja jednog odeljenja ako ocenjuje da nastavnik svoj posao ne radi u skladu sa pravilnicima i očekivanim ponašanjima može se obratiti školi i tražiti da škola to proveri“, istakla je Đukić Dejanović.
Nakon toga, kako je pojasnila, direktor i stručno veće analiziraju tu primedbu roditelja koja je stigla i ocenjuju da li je osnovana ili nije, ako je neosnovana odbacuju je i obaveštavaju roditelja o tome, a ako je osnovana reaguju.
O mentalnom zdravlju
Ministarka je naglasila da bi se kompetentnost nastavnika jedne škole dovela do željenog nivoa, moramo jedni drugima biti malo i kontrola.
„Kontrola su pre svega unutrašnji nadzor škole, pa spoljašnji nadzor, pa inspekcijske službe, ali i roditelji mogu imati mogućnost da svoje primedbe eventualno dostave školi i škola treba da se stara o pre svega analizi, svega što je napisano eventualno u toj primedbi, posebno ako više od 50 odsto roditelja jednog razreda ima istu primedbu“, navela je ministarka.
„Znanje o mentalnom zdravlju i stabilnosti mentalnog zdravlja, prepoznavanje nekog ko ima neki psihološki problem je obaveza svakog čoveka. Ulazak većeg nivoa znanja o mentalnom zdravlju u škole nikako nije zamena za časove matematike, geografije ili bilo kog predmeta. Naprotiv, to je jedna dodatna aktivnost u kojoj se radi posebno nakon kriznih situacija, traumatičnih situacija, a i u prevenciji na jačanju mentalnog zdravlja svih aktera obrazovanja. To je nešto što je prosto jedan korak napred“, kaže Slavica Đukić Dejanović.
