Dizni nastavlja sa naporima da inkorporira veštačku inteligenciju (AI) u čitavu kompaniju – iako je tehnologija centralno pitanje u pregovorima studija sa holivudskim glumcima i scenaristima koji su u štrajku. Kompanija, čiji je izvršni direktor Bob Ajger, formirala je radnu grupu koja će izučavati kako se veštačka inteligencija može koristiti u celoj industriji zabave, prenosi Glas Amerike.
Pokrenuta ranije ove godine, pre nego što su holivudski glumci i scenaristi stupili u štrajk, ova grupa pokušava da razvije sopstvene AI alate, ali u partnerstvu sa drugim kompanijama, navela su tri izvora za Rojters.
Trenutno, Dizni ima oglase za radna mesta na kojima traže kandidate koji imaju iskustva sa AI ili mašinskim učenjem. Pozicije se tiču gotovo svakog dela kompanije – od Volt Dizni studija, preko tematskih parkova, inženjerskih pozicija, pa sve do televizijskih sadržaja i marketinškog tima. Ideja ovog tima je da se izgradi sistem nove generacije za oglašavanje koji će pokretati AI, sudeći prema opisu oglasa na veb stranici kompanije.
Šta sve može AI u filmskoj produkciji
Jedan od izvora, aktivista koji radi u kompaniji i koji je tražio anonimnost zbog osetljivosti situacije, naveo je da poznate kompanije, kao što je Dizni moraju ili da shvate AI ili rizikuju da budu prevaziđene.
On je ukazao i da veštačka inteligencija može da utiče da se visoki troškovi filmske produkcije, koji mogu da dostignu i do 300 miliona dolara, uštede. Primeri takvih filmova su „Mala sirena“ i poslednji „Indijana Džons“ – za koji je bilo angažovano stotinu umetnika da rade na „podmlađivanju“ Harisona Forda.
Kada su u pitanju tematski parkovi, tehnologija mašinskog učenja bi mogla da unapredi korisničku podršku, ali i da stvori nove vrste interakcija, naveo je još jedan izvor za Rojters, koji je govorio o tome da je mašinsko učenje putem projekta Kiwi stvorilo Bejbi Grut – malog robota koji imitira lik iz „Čuvara galaksije“.
Mašinsko učenje, grana veštačke inteligencije koja računarima daje mogućnost da uče bez programiranja, daje informacije o sistemima za posmatranje, tako da može da prepozna objekte. Tako bi jednog dana mogla da omogući da se Bejbi Grut druži sa gostima u parku.
Parobrod Vili, Magična klupa i Meduza
Dizni je ulagao u tehnološke inovacija od samih početaka. Počelo je 1928. godine sa prvim crtanim filmom koji je imao i muziku, „Parobrod Vili“. Sada ima više od 4.000 patenata koji se koriste u temattskim parkovima, filmovima i propratnom promotivnom materijalu, prema podacima američkog Zavoda za patente.
Poslednju deceniju kreiraju „digitalne osobe“, to pokazuje projekat „Magična klupa“ – tehnologija za fabrikovanu realnost pomoću koje ljudi mogu da budu sa virtuelnim likovima na ekranu, ali bez upotrebe specijalnih naočara. Ova tehnologija koristi se da bi se pravili digitalni efekti, a ne da se zamene glumci, navodi izvor koji je upoznat sa temom.
Njihov sistem „Meduza“ je korišćen da rekonstruiše lica glumaca bez tradicionalnih filmskih tehnika, i to u više od 40 filmova, kao što je Marvelov „Crni Panter: Vakanda zauvek“.
„Ispitivanje AI kod Diznija traje već duže vreme i bavi se svim stvarima o kojima se sada javno diskutuje: Da li može nešto da nam pomogne kada pravimo filmove, ili igrice ili robote u tematskim parkovima sa kojima bi posetioci mogli da pričaju“, naveo je jedan od bivših šefova u Dizniju.
A.E/Glas Amerike
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
