Foto: Ludovic Marin, Pool via A
Liederi tri najveće zemlje Evropske unije su u poseti Ukrajini. Došli su da pruže podršku Ukrajincima i daju uverenja da će im pružati finansijsku, humanitarnu i vojnu pomoć dokle god to bude bilo potrebno. Krajnji cilj je povlačenje ruskih trupa sa okupiranih ukrajinskih teritorija
Nakon premijera Crne Gore i Albanije Dritana Abazovića i Edija Rame, u Kijev su u četvrtak na sastanak sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim specijalnim vozom doputovali i kancelar Nemačke Olaf Šolc, predsednik Francuske Emanuel Makron i premijer Italije Mario Dragi. Ovo je prvi put da čelnici ove tri država dolaze u posetu Kijevu otkako je Rusija napala Ukrajinu 24. februara. U njihovu čast oglasile su se sirene za vazdušnu opasnost, ali je posle pola sata vazdušna uzbuna prošla.
Makron je Ukrajini obećao zdušnu podršku Evrope u odbrani od ruske invazije. Na peronu u Kijevu je rekao da su došli da Ukrajinkama i Ukrajincima prenesu „poruku evropskog jedinstva i podrške“, da su došli da razgovaraju o sadašnjosti i budućnosti jer „znaju da će sledeće nedelje biti teške“.
Šolc je naglasio da je sada važno da šefovi vlada tri najveće zemlje Evropske unije, koje su još od početka članice Evropske ekonomske zajednice, dođu u Kijev u ovoj ratnoj situaciji i pruže podršku građankama i građanima Ukrajine.
„Mi ne želimo samo da demonstriramo solidarnost, već i da damo garancije da će se organizovana finansijska, humanitarna i vojna pomoć nastaviti“, rekao je Šolc, i to „koliko god to bude zahtevala borba Ukrajine za nazavisnost“. Nemački kancelar je naglasio i važnost sankcija kojima je podvrgnuta Rusija, jer one Moskvu stavljaju pod pritisak „da odustane od ovog poduhvata i povuče svoje trupe“, jer to je krajnji cilj.
Za sada, mešutim, nema ni naznaka ruskog povlačenja. Na istoku Ukrajine se vode žestoke borbe, samo je pitanje vremena kada će ruske trupe uspostaviti punu kontrolu nad Severodonjeckom i zauzeti čitav Donbas. Ukrajinske trupe ne uspevaju da odoloveju ruskoh ofanzivi, zvaničnici u Kijevu su se žalili da im nedostaju protivraketno oružje i municija.
U senci velike evropske trojke bio je predsednik Rumunije Klaus Johanis, koji je takođe stigao u Kijev da bi se susreo sa Zelenskim i pružio podršku borbi protiv „ilegalne ruke agresija“ koja morada se okonča.
Srbija je i dalje jedina evropska zemlja koja odbija dauvede sankcije Rusiji.
J.H./Spiegel/CNN
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Akt brutalnog kršenja međunarodnog prava“ i „simboličan kraj međunarodnog poretka“, tako srpski političari ocenjuju otmicu predsednika Venecuele Nikolasa Madura
„Božićno selo“, kratkotrajni naslednik dela Ćacilenda na kolovozu ispred Skupštine Srbije, uklonjen je, ali saobraćaj i dalje ne funkcioniše
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
